Ingeborg Ofsthus, potpredsednica Saveta stranih investitora - Dug je put pred nama

(Ingeborg Ofsthus) Strani investitori ostaju oprezni optimisti, nakon predstavljanja poslednjeg izdanja Bele knjige. U narednom periodu, mnogo se očekuje od zajedničke Radne grupe FIC-a i Vlade Srbije, formirane početkom godine.

O postignutom napretku, ali i "reformama koje nisu uvek dobrodošle", za eKapiju govori Ingeborg Ofsthus (Øfsthus), potpredsednica Saveta stranih investitora i generalna direktorka kompanije Telenor u Srbiji.

eKapija: Srbija je ostvarila napredak u trećini predloga koji je Savet naveo u Beloj knjizi za prethodnu godinu. Možemo li, po vašem mišljenju, biti zadovoljni?

- Iz perspektive Saveta možemo, ako uzmemo u obzir sve napore naše skoro formirane Radne grupe. U pitanju je novi format dijaloga između Saveta i Vlade, koji je nastao nakon predstavljanja poslednje Bele knjige. Veoma smo ambiciozni, pošto je cilj grupe da se unapredi sprovođenje preporuka i ostvari 50% napretka godišnje, za razliku od prethodnog proseka od 35-45%. Uvek smo oprezni optimisti, jer je pozitivan stav važan ukoliko želimo da pomerimo stvari unapred.

eKapija: Kao glavna poruka, na predstavljanju najnovijeg izdanja Bele knjige, istaknuto je - da se reforme moraju brze sprovoditi. Kakva su vaša očekivanja u tom pravcu? Zbog čega nam u Srbiji "nedostaje ubrzanja"?

- Očekujemo ubrzanje reformi, jer verujemo da će to da podstakne dalji ekonomski rast. Drugim rečima, reforme su pokretač rasta. Postoje tri oblasti u kojima bismo voleli da vidimo ubrzanje reformi: nepohodna nam je fiskalna konsolidacija - strukturne reforme, posebno privatizacija i korporatizacija preduzeća u državnom vlasništvu, potrebno je unaprediti sprovođenje zakona i reformi i, na kraju, nastaviti sa procesima pridruživanja Evropskoj uniji. S druge strane, ono što koči reforme je složenost procesa njihovog osmišljavanja i izvršenja i senzitivnost ovakvih tema u društvu. Dalje, potrebni su vreme i novac da bi se stvorili administrativni i institucionalni kapaciteti za primenu novih zakona. To podrazumeva jačanje institucija i unapređenje znanja i veština javnih službenika.

Svesni smo da reforme nisu uvek dobrodošle. Postoje određene grupe koje bi u tom procesu izgubile. Zato je potrebno raditi na daljoj edukaciji i podizanju svesti o njihovom značaju. Dug je put pred nama.

eKapija: Najveći napredak, u odnosu na prošlogodišnje preporuke, ostvaren je u četiri oblasti - građevinsko zemljište i izgradnja, zaštita korisnika finansijskih usluga, transport i duvanska industrija. Šta je u svakom od tih sektora, najviše doprinelo napretku?

- Kada govorimo o izgradnji i građevinskom zemljištu, najveći pomak vidimo u konverziji i izdavanju građevinskih dozvola. Značajan napredak ostvaren je i u razvoju potrošačke svesti o zaštiti korisnika finansijskih usluga i usvajanju podzakonskih akata. U vezi sa transportom, uloženo je u modernizaciju infrastrukture i održavanje postojeće, dok je po pitanju duvanske industrije usvojen višegodišnji akcizni plan i ostvareni su dobri rezultati u borbi protiv nelegalne trgovine.

eKapija: Najnovija Bela knjiga otkrila nam je i četiri problema koji su, po mišljenju stranih investitora, alarmantna za rešavanje u Srbiji - prava privrednih društava, pitanje poreza na dobit pravnih lica, restitucija i standard kvaliteta u proizvodnji mleka. Kakva su, u ovim oblastima, ključna očekivanja za 2018. godinu?

- Počela bih sa Zakonom o privrednim društvima. Ključno je da se izričito dozvole ortačka društva sa ograničenom odgovornošću i uklone nejasnoće i obezbede jasne procedure i nadležnosti. Neophodno je i precizno regulisati povećanje kapitala konverzijom potraživanja i usaglasiti Zakon o privrednim društvima sa Zakonom o obligacionim odnosima u pogledu ograničenja nadležnosti predstavnika kompanija. Kada je reč o porezu na dobit pravnih lica, potrebno je usvojiti definiciju honorara za potrebe poreza po odbitku u skladu sa najboljim međunarodnim praksama, uvesti mesečno ili kvartalno podnošenje prijave poreza i dalje razjasniti metod proračuna i priznavanja troškova amortizacije poreza za prvu grupu osnovnih sredstava.

Savet ima dva ključna predloga kada govorimo o restituciji: država bi trebalo da vodi transparentne postupke za restituciju i obezbedi da se stečena prava stranih investitora štite, tako što bi se stranim državljanima omogućilo da iskoriste pravo na restituciju, izjednačavajući ih sa državljanima Srbije.

Naša glavna očekivanja u industriji proizvodnje mleka je da imamo operativnu, u potpunosti nezavisnu, adekvatno kadrovski i tehnički opremljenu Nacionalnu referentnu laboratoriju, nižu i pristupačniju tekuću cenu ispitivanja sirovog mleka, a i postupak registracije poljoprivrednog gazdinstva bi trebalo pojednostaviti i učiniti efikasnim, pošto je registracija neophodna za izvoz u EU.

eKapija: Premda je resor građevinarstva ocenjen pozitivnom ocenom, zbog uvođenja objedinjene procedure i e-platforme, restitucija i pitanje konverzije u slučaju restitucije i dalje su, zapravo, neke od "gorućih" prepreka. Može li Srbija da se izbori sa ovim bremenom restitucije i koji je pravi recept na tom putu?

- Verujem da može. Transparentnost i zaštita prava ključni su termini za restituciju. Važno je da se osigura da restitucija ne obustavi automatski i konverziju, osim u slučaju javnog ili državnog preduzeća i da se ukloni nekonzistentnost u proračunu naknade za konverziju koja ometa buduća ulaganja.

eKapija: Šta Srbija, prema mišljenju stranih investitora, mora da što pre uradi na polju Zakona o radu?

- Zakon o radu je izmenjen 2014. godine i od tada reforme stoje. Srbija treba da reguliše pitanje iznajmljivanja radne snage. I to je nešto o čemu smo mnogo pričali u javnosti. Zatim, tu su i drugi predlozi, poput naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora, koje treba da budu jednake iznosu osnovne zarade uvećane za minuli rad. Takođe, trebalo bi pojednostaviti složenu metodologiju obračunavanja zarada. I poslednje, ali ne i najmanje važno, potrebno je tretirati naknadu za neiskorišćen godišnji odmor kao naknadu štete, a ne zaradu.

eKapija: Šta nam je neophodno u izmenama Zakona o štrajku? Mogu li se pomiriti interesi investitora i radnika?

- U Savetu stranih investitora verujemo da je dijalog pravo rešenje i da je prvi korak kada dođe do štrajka, da sve strane sednu i porazgovaraju. Štrajkovi ne doprinose stvaranju boljeg, jednostavnijeg i atraktivnijeg poslovnog okruženja u Srbiji. Naprotiv. Uzrokuju pomeranja na tržištu i ugrožavaju preko potrebnu predvidljivost poslovnog okruženja.

Uvek sa ponosom ističemo da su naše kompanije članice među najboljim poslodavcima na srpskom tržištu, pošto se zaposleni štite, porezi se redovno plaćaju, a kroz različite društveno odgovorne projekte ulažemo u lokalnu zajednicu. Kompanije članice Saveta uvek su spremne i otvorene za razgovor sa svojim zaposlenima sa ciljem pronalaženja najboljeg mogućeg rešenja za probleme, uz poštovanje relevantnih propisa i uzajamnih interesa.

eKapija: Kakva su očekivanja od zajedničkog tela FIC-a i Vlade Srbije, za naredni period?

- Verujemo u Radnu grupu, jer je to mesto za otvoreni dijalog. Očekujemo da ubrza reforme, u smislu daljeg usklađivanje zakona sa regulativom EU i podsticanja bolje primene zakona. Savet je pripremio predlog plana rada koji je usredsređen na sedam ključnih oblasti, pretežno sugerišući aktivnosti koje se mogu brzo izvršiti, putem promene mišljenja ministarstava ili odluka Vlade. Te oblasti su: porezi, radno pravo, inspekcije i bezbednost hrane, nekretnine i izgradnja, digitalizacija i elektronsko poslovanje, stečaj i devizno poslovanje. Nakon što se te aktivnosti okončaju, planiramo da nastavimo u tom pravcu, čineći Srbiju privlačnijim mestom za ulaganja. Verujemo da ćemo zajedničkim radom Saveta i Vlade u tome i uspeti.