Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Miodrag Braca Ferenčak, poznati urbanista – „gde ćeš, sine, baš na arhitekturu ?“
Utorak, 22.01.2008.
08:47
Komentari
-Kada bolje razmislim, radio sam u svim najvažnijim institucijama vezanim za urbanizam u Beogradu. Tokom karijere sam bio dovoljno mobilan, menjao sam firme u zavisnosti od projekata. A ispostavilo se da karijeru završavam u istoj firmi u kojoj sam je i započeo, u Urbanističkom zavodu Beograda – kaže Miodrag Braca Ferenčak, rukovodilac izrade Generalnog urbanističkog plana Beograda 2021. i nekadašnji pomoćnik ministra građevina.
Sin geometra, odličnog crtača (koji je radio reprezentativne crteže za eminentne beogradske arhitekte izmedju dva rata) i modiskinje, ( jednom i mis požarevačke varoši), na arhitekturu se upisao „jer nije znao šta bi drugo bolje – i tehnika i umetnost“, a i zbog toga što je tada, kao i sada, to bilo viđeno zanimanje.
- Moj otac je odluku da upišem arhitekturu smatrao apsurdnom. Mislio je da nisam dobar crtač, da neću moći da se nosim sa tom profesijom. Međutim, bilo kako bilo, opredelio sam se kasnije za urbanizam, za koji crtačke sposobnosti nisu najvažnije,a gde je povezivanje raznih znanja i disciplina bitno . Vi kao urbanista, za razliku od arhitekata, niste dužni da nacrtate kuću tako dobro da nekoga ubedite da taj projekat kupi – kaže u šali Ferenčak.
- Imao sam sreće da budem dobro školovan. Deseta beogradska je bila dobra. Arhitektonski fakultet je tada bio dobar (Dobrović, Zloković, Kojić, Maksimović, Bogojević, Anagnosti, Tomić, Deroko, Bošković, Bogdanović, Karamatijević , Pjanić ...) i za urbanizam. Četiri stuba obrazovanja za kreativan i kompleksan pristup su bila vrlo jaka ( konstrukcije , projektovanje, istorija arhitekture i umetnosti, sociologija i ekonomija). Specijalističke studije iz metropolitenskog planiranja u Baltimoru su bile dobre ( upoznao sam mnoge svetske zvezde profesije – Džon Dajkman, Edvin Mils, Dejvid Harvi..., i mnoge naslove u biblioteci). Magistratura iz urbanizma na našem fakultetu je, takođe, bila dobra (Bjelikov, Stefanović, B. Petrović). Seminari, kongresi, priprema *Komunikacija*.
Sadašnji direktor Sektora za generalno i prostorno planiranje u Urbanističkom zavodu Berograda, već četiri decenije nije samo posmatrač prestonice, već je i aktivni učesnik u kreiranju našeg glavnog grada. Karijeru je počeo 1968. godine u instituciji u kojoj i danas radi, u grupi Branislava Jovina. Kasnije je ,na njegov poziv, prešao u Direkciju za puteve Beograd, zbog projekta autoputa kroz Beograd.
- Duša tog projekta bio je Jovan Katanić. Tada je postojala dilema prioriteta - auto put kroz ili mimo Beograda. Odlučeno je da ide kroz grad. Auto-put je završen 1970. godine i savršeno obavlja svoj zadatak već 40 godina. Mislim da je to jedan od sjajnih beogradskih projekata. Briljantno, moderno i ambiciozno vođen. Prvi put je u veliki putarski projekt uveden potpuno integrisan arhitektonski dizajn, od toka trase do poslednjeg detalja, što je vodio Branislav Jovin, i gde su mnogi mnogo naučili. Tadašnji gradonačelnik Beograda, Branko Pešić, u velikoj meri zahvaljujući baš ovom poduhvatu, postao je Legendarni gradonačelnik Beograda.
Prema mišljenju našeg sagovornika, Beograd se u predhodnom periodu nije dovoljno ritmično, u kontinuitetu i planski razvijao, i kako kaže, samo nekoliko velikih urbanistickih tema su briljantno realizovane. Osim pomenutog autoputa, primat, svakako, ima Novi Beograd u celini, u kome su, osim Nikole Dobrovića, svoj doprinos dali mnogi briljantni organizatori i urbanisti. Pomenuo je posebno jedan plan i njegovog rukovodioca, koji su praktično realizovana osnova današnjeg Novog Beograda - Regulacioni plan Novog Beograda i Milutina Glavičkog. Trećim najznačajnijim beogradskim poduhvatom Ferenčak smatra realizovanu toplifikaciju centralne zone, koja se ne vidi, a predstavlja energetski i ekološki bitan i tada, a i sada, moderan urbanisticki doprinos. Uz ovaj projekt je povezana i rekonstrukcija Knez Mihajlove ulice kao pešačke ulice, da bi se podiglo samopoštovanje i građana i stručnjaka, a političke u organizacione zasluge bi mogle pripasti Aleksandru Bakočeviću i Živani Olbini. kao gradskim čelnicima.
- Temeljna rekonstrukcija Knez-Mihailove ulice izvedena je 1988. godine po projektu arhitekte Branislava Jovina. Radovi na rekonstrukciji započeti su u maju, a ulica je za pešake otvorena 20. oktobra iste godine. Do rekonstrukcije, čuvena beogradska štrafta imala je kolovoz i trotoare. Posle rekonstrukcije, u svakom pogledu postala je isključivo pešačka zona. Sećam se da su me tada neke ponosne dame grdile što novom ulicom vozim bicikl kojim sam išao na posao, mislile su da tako skrnavim dostojanstvo zone koju su građani Beograda smatrali zasluženimim poklonom.
Jedina, danas privatna, a od 1976 specifično samostalna firma u kojoj je radio, bila je Centar za planiranje urbanog razvoja (CEP), interesantna ne samo po kadrovskoj jačini, već i po tome što je bila retka sasvim samoupravna firma u doba samoupravljanja.
- Iz Jugoslovenskog instituta za urbanizam i stanovanje (JUGINUS), u kome sam prethodno radio, grupa vrsnih mladih stručnjaka odlučila je da napravi svoju firmu. Možda ćete prepoznati neka od imena – Macura, David, Bobić Dj. I M., Novakov, Lazić, Božović, Bogosavljević, Rubinjoni i drugi. . Međutim, sredinom sedamdesetih i dalje, mogli ste da budete samostalni pekar, mesar, trgovac, ali da se bavite intelektualnim radom, urbanizmom bilo je jako teško. O tome i o detaljima vezanim za CEP neki drugi put. Tokom osamdesetih Slobodan Milošević, (kasnije i predsednik Republike), bio je zadužen za rešavanje „krupnih sistemskih problema“gde je nekako upalo i projektovanje. Milošević je imao zadatak da reši pitanje bankarstva, naftne privrede i projektovanja. Njegov stav je bio vrlo rigidan. Smatrao je da srpska pamet mora da se umnoži kroz snagu velikih brojeva, I pokušao je da nametne svakoj projektantskoj firmi obavezu da uposli bar 100 visokoobrazovanih kadrova za svaku registrovanu fazu projekta. Znači, osim sto arhitekata, sto staticara, sto putara ... ko je hteo da registruje i hortikultutu morao da zaposli i 100 inžinjera za hortikulturu i td.. Ubrzo je on avanzovao ( i ova zamisao se nije realizovala), što je bilo dobro po projektante, ali nesrecno lose za Srbiju.
- Osim nekoliko dobrih konceptualnih teorijskih tekstova koje sam uradio, najkreativnije sam se osecao u urbanistickim konkursima. Bio sam dobar dubl igrač, ne samostalni autor. Zbog toga uobražavam da sam objektivniji kada mislim da neki od tih nagrađenih koncepata imaju i danas određeni kvalitet ( razvojni koncept stambene zgrade i predprostora za Bor i Izolu – V.Macura, novi deo Skoplja, naselje Aerodrom, novi deo Sarajeva, naselje Betanija, centar Goclav u Varsavi – DJ. Bobic ).
Na poziv Milutina Glavičkog otišao je u Gradski sekretarijat za urbanizam, kasnije je radio u Direkciji za izgradnju grada Beograda ( sektor za metro), odakle je otišao u „ministarsku polu fotelju“.
- Pomoćnik ministra građevine postao sam na predlog svojih kolega iz Udruženja urbanista Srbije. Društvo je, na njegov zahtev, ministru predložilo tri svoja člana, (mislim da su dva bolja kandidata odustala), a ja sam prihvatio taj izazov. Tada je ministar bio Branislav Ivković, a rekao bih danas da je njegov način izbora pomoćnika bio prilično nekonvencionalan i vredan pomena. Uostalom, tada novi zakon o planiranju je bio koncipiran u udruženju urbanista a ne u ministarstvu (Dušan Pajović kao nosilac).
Napustio je Ministarstvo i vratio na početnu stanicu - u Urbanistički zavod Beograda, u kome je otpoceo rad na novom Generalnom planu.
- Najvažnija stvar koju smo uradili je Generalni urbanistički plan Beograda do 2021. Idejni i radni motor ovog plana je Vladimir Macura, a ja sam kontrolisao komplikovane i kontradiktorne uslove istovremene primene plana kao generalnog dokumenta i kao gotovih uslova za direktno sprovodjenje. Novouvedeni oktogonalni pečat odgovornog rukovodioca izrade je, na kraju, bio moj, pa otuda ne demantujem ni kada mi pripisuju više nego sto treba. Fokusirali smo se na četiri tačke - oblasti koje će privući domaće i strane investicije, koncept saobraćajnica, sređivanje bespravnog građenja i turističke potencijale prestonice.
Kako navodi rukovodilac izrade GUP, ovim planom je naročito naglašena jedinstvena pozicija prestonice na ušću Save u Dunav.
- Taj očuvani zeleno - plavi pojas glavnog grada i potencijali duž obale su najvažniji segmenti koje bi turiste privukli u Beograd i koji bi se pamtili i pripisivali Beogradu, a u kojima bi i u narednim vekovima ljudi - Beogradjani uživali u dosluhu sa prirodom .
- Oko rečnih obala postoje uslovi za izgradnju i rekreativno-turističkih objekata, kao što su hoteli, restorani, marine i pristaništa, ali i nove dugacke bazenske plaže koje gledaju na jug preko ogledala Dunava i Save na ušću.
- Planirano je da Veliko ratno ostrvo postane zaštićena prirodna celina, odnosno rezervat ptica – objašnjava naš sagovornik.
Braca Ferančak, kako naglašava, tokom karijere je bio izuzetno upucen u pokret i znanja u vezi sa„alternativnim energijama“. Tvorac je solarne porodične kuće u Lazarevcu, studije „Mogućnost korišćenja obnovljive energije“ za nacrt prostornog plana Srbije ( 1983) i i projekta solarnog naselja Sjenice u Sarajevu.
Zaljubljenik u urbanizam, veliki profesionalac, član najeminentnijih organizacija iz oblasti projektovanja, arhitekture i urbanizma priznaje:
- Otac je bio iznenađen mojom odlukom da upišem arhitekturu, a ja sam iskazivao nerazumevanje kada je moja deca nisu upisala. Sin je programer, a ćerka se bavi fizičkom kulturom, i lepo je da se stvari kombinuju na nedeterminisan način.
JUP Urbanistički zavod Beograda
Grad Beograd
CEP d.o.o.
JUGINUS d.o.o. Beograd
Grad Beograd, Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove
JP Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda
Vlada Republike Srbije
UUS Beograd
JP Putevi Srbije Beograd
Veliko ratno ostrvo