(Ekonomist) Matjaž Gantar, direktor KD Grupe - Kriza je prolazna

(Matjaž Gantar)

Pojavom investicionog fonda KD Ekskluziv čiji je osnivač KD Grupa u Sloveniji, Srbija je pre mesec dana dobila peti fond u koji mogu da ulažu građani. Svakodnevni pad na Beogradskoj berzi i politička nestabilnost u zemlji nisu obeshrabrili Slovence da kupuju akcije srpskih preduzeća u momentu kad berzanski indeksi svakodnevno gube po dva procenta. Prema rečima direktora KD Grupe Matjaža Gantar, pad berze i investicionih fondova je kratkoročna pojava koja ne treba mnogo da brine. „Fondove treba posmatrati dugoročno na godinu do tri, a ne na mesec dana ili pola godine. Berza će funkcionisati kako treba ako Srbija bude otvorena zemlja sa slobodnim protokom radne snage, znanja, kapitala i robe. U suprotnom, ali i ako politička neizvesnost potraje, na berzi bi trebalo očekivati manju aktivnost i veću nelikvidnost“, kazao je Gantar u razgovoru za Ekonomist.

Imajući u vidu berzansko pravilo da se akcije kupuju kad su jeftine, sad je idealna prilika za kupovinu na berzi. Nije li međutim danas u Srbiji takav potez ipak previše hrabar?

Matjaž Gantar: Mislim da nije. Politički problemi u Srbiji traju već duže vreme i mislim da idu u pravcu razrešenja. Ako pogledate recimo bankarski sistem u Srbiji u kome su prisutni Austrijanci, Italijani i drugi stranci, mislim da u Srbiji nije prisutan veliki rizik.

Vaš najveći rizik je to što srpski Zakon o investicionim fondovima ograničava ulaganje van regiona, a to je prvenstveno pritisak na ulagače, odnosno stanovnike Srbije. Malo je, naime, to što Zakon dozvoljava da investicioni fondovi ulažu 30 odsto sredstava u inostranstvo. Dobro je kad Berza raste, ali pitanje je šta raditi kad pada.

Druga mana je što Srbija ima najkomplikovaniji postupak za licenciranje fonda. Nigde nisam video da svaki fond mora da ima svog portfolio menadžera, a moram da priznam i da nam je bilo teško i naći čoveka sa licencom.

Koji je vaš glavni rezon za osnivanje fonda u Srbiji?

M.Gantar: Želeli smo da dođemo i pre nekoliko godina, ali je bilo nemoguće jer nije postojao Zakon o investicionim fondovima. Šteta što ste ga dobili ovako kasno, ali ipak ne čini nam da se da je danas nezgodan trenutak. Činjenica je da su sva istočno evropska tržišta u početku malo čudna, ali i da se ona vremenom sređuju. Recimo za vreme privatizacije Poljska nije imala ni tržište, a samo je ove godine u toj državi bilo više od sto javnih ponuda akcija. Mislim da će srpsko tržište biti dobro. Ako se Srbija bude otvorila i ako se ljudi, roba i kapital budu kretali bez carina i ograničenja biće sve ok. U suprotnom neće valjati.

S obzirom na to da Beogradska berza nema dovoljno likvidnih hartija, sve češće se spekuliše kako je za domaće tržište kapitala pitanje opstanka ili nestanka? M.Gantar: To je realni rizik. Ako Srbija ne bude otvorena zemlja i ako stanje neizvesnosti potraje, na berzi bi trebalo očekivati manju aktivnost i veću nelikvidnost. Vašoj Berzi je potrebno što više hartija i što transparantnije trgovanje. Treba izbegavati preuzimanja odnosno koncentraciju akcija kod pojedinaca, i raditi na oživljavanju trgovine. Beogradskoj berzi nisu potrebne samo „blue chip“ hartije kao što su akcije javnih preduzeća. Delta je recimo jedno od najdinamičnijih preduzeća u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, a upravo takve kompanije treba da budu glavni igrači na berzi.

Da li smatrate da preduzeća na Beogradskoj berzi treba da budu otvorenija u pogledu informisanja investitora?

M.Gantar: Da, sigurno je da bi preduzeća na Beogradskoj berzi trebalo da transparantnije izveštavaju o poslovanju. U Sloveniji je recimo to dosta striktno uređeno, gde imate A, B i C kotaciju. Kompanije na A kotaciji moraju da izveštavaju po svim evropskim standardima, što podrazumeva da objavljuju finansijske rezultate jednom kvartalno, a slično je i u ostalim zemljama.

U koje sektore planirate da ulažete?

M.Gantar: Nećemo gledati sektore nego isključivo kompanije. Tražimo preduzeća koja imaju dobro poslovanje, planove, perspektivu i rast. Najbitniji je njihov menadžment od koga tražimo da zna svoju ulogu, te kuda ide, zašto i kako. Dobar znak je ako je menadžment u suvlasništvu kompanije jer, kao što kaže poslovica, ako neko uloži svoj novac u ono što propagira i govori, lakše mu se i veruje. Praktično, ako vas neko uverava da treba i da uložite u njegovu kompaniju, prvo ćete pogledati da li je i on to uradio. Takođe, dosta govori i ako menadžment preuzima kompaniju, a posebno ako to čini na netransparentan način.

Da li planirate da kupujete i nelikvidne, odnosno rizične hartije?

M.Gantar: Da, ulagaćemo u sve hartije, pa i po cenu kupovine i prodaje na tri do četiri dana. Nismo, međutim, špekulanti, već dugoročni investitori. To znači da ćemo dugoročno investirati, a koliko ćemo dugo ostati u nekoj kompaniji zavisi od njene perspektive. U nekim kompanijama u Sloveniji smo po 15 godina, a u nekima svega mesec dana. Ukupna imovina naših fondova je oko milijardu evra, od čega godišnje prodamo oko 250 miliona evra. Uz to, ulagaćemo i u strane akcije, a tu ćemo fokus takođe stavljati na preduzeća, ne na zemlju i berzu.

Kolike prinose očekujete?

M.Gantar: Očekujemo ono što se dogodilo i u regionu, a to je godišnji prinos između 25 i 30 odsto. U poslednjih 15 godina naš najstariji fond radio je sa prosečnom godišnjom zaradom od 25 procenata. Mislim da će time biti zadovoljni i građani Srbije koji su naša ciljna grupa. Dakle, ljudi koji nemaju dovoljno vremena, a ni znanja da bi sami ulagali i istraživali tržište.

Da li računate i na pojavu novih dužničkih hartija od vrednosti?

M.Gantar: Nije nužno, ali Srbija će sigurno dobiti i opštinske i korporativne obveznice. Takve hartije danas skoro da ne postoje u Sloveniji. Imali smo ih pre akcija.

KD U REGIONU

KD Grupa je jedna od najvećih poslovnih grupa u Sloveniji koja se bavi upravljanjem investicionim fondovima i osiguranjem. U oblasti investicionih fondova KD upravlja sa ukupno 26 fondova: 13 u Sloveniji, četiri u Hrvatskoj, dva u Slovačkoj, po tri u Rumuniji i Bugarskoj i jedan u Srbiji. Grupacija zapošljava više od 1.800 ljudi, a ukupna imovina fondova je oko milijardu evra.

poziv na pretplatu na - www.ekonomist.co.yu