Fiskalni savet: Rebalansom budžeta povećan deficit sa 2,2% na 2,9%, veći izdaci za kamate

Predloženi rebalans budžeta Srbije predviđa povećanje fiskalnog deficita u 2024. godini, s prvobitno planiranih 2,2% bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 2,9%, čime je posle tri uzastopne godine postepenog uravnotežavanja budžeta, promenjen smer fiskalne politike, naveo je Fiskalni savet u oceni Predloga izmena i dopuna Zakona o budžetu.

Glavna karakteristika tog predloga je, kako je istakao, Fiskalni savet snažno povećanje javnih rashoda.

- Njihov rast u odnosu na inicijalni budžetski plan iznosi čak 198 mijardi dinara ili skoro 1,7 mlrd EUR - naveo je Fiskalni savet.

Iako su rebalansom znatno povećani i prihodi budžeta, za gotovo 133 milijardi dinara, odnosno za 1,1 mlrd EUR, to nije bilo dovoljno da kompenzuje planirano povećanje budžetskih rashoda.

Zbog toga je krajnji rezultat predloženog rebalansa povećanje fiskalnog deficita sa 197 milijardi dinara (oko 1,7 mlrd EUR) na 263 milijardi dinara, što je više od 2,2 mlrd EUR.

- Posmatrano kao učešće u BDP, predviđeno je da se deficit budžeta u 2024. poveća sa 2,2% BDP na 2,9% BDP. Srbija je tako posle tri uzastopne godine postepenog uravnotežavanja budžeta, ovim rebalansom promenila smer fiskalne politike - istakao je Fiskalni savet.

Dodaje se da je, nakon kriznog deficita od 8,3% BDP iz 2020, u narednim godinama deficit republičkog budžeta postepeno smanjivan, prvo na 4,5% BDP u 2021, pa na 3,3% BDP u 2022. i na kraju na 2,2% BDP koliko je ostvareno u 2023. godini.

Fiskalni savet je ocenio da je predloženim rebalansom taj trend prekinut i da može biti "korak u pogrešnom smeru ukoliko rast kapitalnih investicija ne dovede do bržeg rasta BDP".

Privredni rast Srbije u 2024. je - kako je navedeno - solidan, Vlada ga prognozira na 3,8% i ne zahteva dodatne fiskalne stimulanse, naročito imajući u vidu da je u prvoj polovini godine domaća tražnja, koju fiskalna ekspanzija stimuliše, rasla znatno brže od rasta BDP.

- S druge strane, inflacija u Srbiji i dalje je među najvećim u Evropi i u takvom makroekonomskom okruženju ispravno je bilo ići ka daljem smanjivanju fiskalnog deficita, za šta su u 2024. postojali preduslovi, jer su javni prihodi u prvih osam meseci 2024. bili primeto veći od plana - naveo je Fiskalni savet.

Dodaje se da se Vlada, međutim, opredelila za drugačiju ekonomsku politiku, odnosno za snažno povećanje budžetskih rashoda do kraja godine i posledični rast fiskalnog deficita.

Fiskalni savet je ocenio da je trebalo imati u vidu i to da se država trenutno zadužuje po visokim kamatnim stopama, poslednje evroobveznice koje je emitovala država imale su kamatnu stopu od preko 6%, a još nepovoljniji su bili krediti koji su se tokom 2024. uzimali od komercijalnih banaka za finansiranje pojedinih javnih projekata, obilaznica oko Kragujevca, saobraćajnica Šabac-Loznica, Dunavska magistrala, Nacionalni stadion. Kamatne stope na te projekte kretale su se između 8% i 9%.

Zbog pogoršanja uslova zaduživanja i (apsolutnog) povećanja javnog duga, rashodi republičkog budžeta za plaćanje kamata snažno su porasli u prethodne dve godine, u 2022. su bili 105 milijardi dinara, a rebalansom za 2024. već se projektuju na 185 milijardi dinara, što je rast od skoro 700 mil EUR.

- Jedan od kurioziteta sadašnje fiskalne politike je to da se država već pre rebalansa unapred snažno zadužila, zbog čega trenutno raspolaže velikim depozitima na svom računu. Postojanje tih sredstava, međutim, nije objektivan argument kojim bi se pravdalo veliko povećanje javne potrošnje. Naprotiv, velike i skupe depozite kojim država trenutno raspolaže moguće je iskoristiti za otplatu glavnice javnog duga koji u narednim mesecima dospeva na naplatu, a ne za finansiranje novih budžetskih rashoda - naveo je Fiskalni savet.

Dodaje se da je dobro to što planirano pogoršanje fiskalnih kretanja ipak nema težinu da ugrozi makroekonomsku stabilnost Srbije.

Planirano povećanje fiskalnog deficita po definiciji u krajnjem ishodu rezultira većim zaduženjem zemlje, nezavisno od trenutnog stanja depozita, istakao je Fiskalni savet.

Olakšavajuća okolnost je, međutim, to što nominalni BDP u 2024. raste još brže, pa će učešće javnog duga u BDP ipak blago da se umanji.

Rast BDP-a Srbije u evrima u 2024. iznosi skoro 10%, sa 69,5 mlrd EUR na 76,4 mlrd EUR, dok će javni dug opšte države da poraste za oko 6%, sa 36,5 mlrd EUR na oko 38,5 mlrd EUR.

Tako će učešće javnog duga u BDP da se umanji sa 52,3% BDP-a, koliko je bilo na kraju 2023, na ispod 52% BDP na kraju 2024. godine.

- To znači da planirano povećanje fiskalnog deficita u osnovi ne ugrožava fiskalnu i makroekonomsku stabilnost zemlje, ipak trebalo bi skrenuti pažnju na neke dodatne činioce koje nalažu oprez. Prvo, visok rast BDP-a u evrima od oko 10% dobrim delom počiva na faktorima koji nisu dugoročno održivi. Na njega, pored solidnog realnog rasta BDP od 3,8% utiče i još uvek relativno visoka prosečna inflacija (4,7%), kao i veći deflator BDP od 5,7% usled bržeg rasta domaćih od uvoznih cena i blago nominalno jačanje dinara u odnosu na evro - naveo je Fiskalni savet.

Trebalo bi, kako je istaknuto, imati u vidu i to da je zbog visokih kamatnih stopa trošak servisiranja i javnog duga od oko 50% BDP u Srbiji relativno veliki.

Dodaje se da su budžetski rashodi za kamate u Srbiji u 2023. bili 1% BDP, a na primer u Francuskoj su bili 1,7% BDP-a, iako je javni dug Srbije na kraju 2023. bio 52,5% BDP, a u Francuskoj 110,5% BDP. Fiskalni savet zbog toga ocenjuje da je ekonomski neobjektivno porediti veličinu javnog duga Srbije s javnim dugom ekonomski razvijenijih zemalja.

- Moguće je da su neki rashodi budžetirani preširoko i da se neće u potpunosti realizovati. To znači da bi fiskalni deficit u 2024. lako mogao da bude niži od planiranih 2,9% BDP-a. U tom slučaju bilo bi veoma važno da se Vlada suzdrži od usvajanja novih ad hoc mera koje bi se realizovale preko tekuće budžetske rezerve, što je bila česta praksa u prethodnim godinama - naveo je Fiskalni savet.

Ekonomski je mnogo racionalnije i bolje, kako je ocenio, da se moguća povoljnija fiskalna kretanja iskoriste za smanjivanje budžetskog deficita i zaduživanja zemlje.

Do najvećeg povećanja rashoda došlo je, ocenio je Fiskalni savet, na poziciji investicija, što gotovo u potpunosti mogu da objasne dva projekta, EKSPO 2027 s izgradnjom Nacionalnog stadiona i kupovina aviona "rafal".

Poreski obveznici morali bi da budu daleko bolje upoznati sa troškovima i koristima velikih državnih projekata, načinom izbora prioriteta, da im se detaljno objasne razlozi velikog probijanja prvobitno ugovorene cene brojnih započetih projekata, Moravski koridor, put Ruma-Šabac-Loznica, Dunavska magistrala i drugi, ocenio je Fiskalni savet.

Primetno povećanje u rebalansu imaju, po oceni Fisklalnog saveta, subvencije za poljoprivredu, rashodi za socijalnu politiku i za zdravstvo.

Nakon što su u inicijalnom budžetu za 2024. poljoprivredne subvencije bile, kako je navedeno, prvo smanjene u odnosu na 2023. za 13 mijardi dinara, što nikad nije detaljno razjašnjeno, sad se u rebalansu njihov iznos povećava za oko 18 milijardi dinara, takođe bez jasnog objašnjenja.

Pritom, poslednje povećanje subvencija ispraćeno je smanjenjem rashoda za mere ruralnog razvoja od oko 3,5 milijardi dinara.

Poljoprivreda je, naveo je Fiskalni savet vrlo važan sektor domaće ekonomije koji čini oko 7,5% privrede Srbije, što je jedno od najvećih učešća u Evropi i zato su lutanja države u agrarnoj politici koja se više puta menja tokom godine neprimerena značaju tog sektora.