Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Sanjate da vam medved bude prvi komšija? - Sve o gradnji brvnare, od A(sfalta) do Š(ume) (FOTO)

Izvor: eKapija

Sreda, 22.09.2021.

13:42

Komentari

Podeli

(Foto: Loghandhouse)

Sve više ljudi u Srbiji beg od distanciranja, maskiranja, testiranja, gradske vreve, asfalta i saobraćaja, traži u šumama. Šumske brvnare su sve traženije, naročito od izbijanja pandemije.

Dobra vest je da gradnja brvnare i nije toliko skup poduhvat kada se uporedi sa kvadratom kuće ili stana, tako da san "samo meda i ja na ivici šume" i život u stilu "kanadskog drvoseče", ne mora da ostane samo san. Naravno, sve zavsi od veličine brvnare, materijala i vaših želja i mogućnosti.

Najviše su na ceni one pravljene po uzoru na kanadske i ruske, od oblica, odnosno balvana, jer su najizdržljivije, najtrajnije (maltene su večne) i ne traže nikakvu dodatnu izolaciju, mada su tražene i kolibe od poluoblica i one od rezanih balvana (talpi), takozvane domaće talpare dinarskog tipa, koje su jeftinije.

Dejan Marić, vlasnik firme MaricCompany koja posluje na području Užica i Zlatibora, dugi niz godina se ovim poslom bavio u Rusiji, a odnedavno je rešio da se u gradnji brvnara oproba i na srpskom tržištu.

(Foto: MaricCompany)

- Brvnare gradimo uglavnom od balvana, ručno obrađenih oblica što je kvalitetnje, ali i skuplje od mašinske obrade trupaca. Naše brvnare su većinom u kanadsko-ruskom stilu, što takođe podiže cenu, ali izrađujemo i jeftinije kolibe po ugledu na stare srpske kuće kakve se mogu videti u Kusturičinom Drvengradu. Koristimo kvalitetno staro drvo, pretežno crni bor koji je jedna od najrasprostranjenjh vrsta bora u Srbiji, a u planu su nam i brvnare od smrče i jele – navodi za eKapiju.

Ističe da je kod nas tražnja za gradnjom brvnara velika, naročito otkad je počela korona, ali da je realizacija još procentualno niska.

- Ljudi zovu, interesuju se, ali od toga se realizuje svega 1%. Korona je ljude vratila prirodi, ali je dovela i do ekonomskih problema i nije lako odlučiti se za gradnju, iako je brvnaru zapravo jeftinije zgraditi nego sazidati kuću, ili kupiti stan, a i brže, jer se brvnara u proseku sagradi za nekoliko meseci. Međutim, činjenica je i da je drvna građa poskupela zbog naglog rasta interesovanja, što je neminovno diglo cene. Mislim da je neophodno sa država nekako uključi u taj bizns, da motiviše ovu znatno jeftiniju i zdraviju vrstu gradnje, da omogući subvencije, makar u turističkim planinskim centrima, da ne gledamo samo beton – kaže nam Marić.

(Foto: MaricCompany)

Prema njegovim rečima, cena gradnje kanadske brvnare od masivnih debala, zavisno od modela (prvenstveno na koliko mesta se lomi krovna konstrukcija), ali i od debljne trupaca, u "sivoj fazi" koja ne podrazumeva ugradnju stolarije, podova, krova, instalacija i dr, u proseku košta 500 EUR po m2, plus 20% PDV.

- Za obične brvnare, talpare, cene idu od 250 EUR po m2, dok je gradnja brvnara po sistemu "ključ u ruke", minimalno 700 EUR po m2, što ne uključuje izradu temelja koji kupac obično sam radi, ali uključuje montažu (sve su brvnare montažno-demontažne). Siva gradnja se zbog cene više traži, jer uglavnom u ovoj situaciji svi gledaju da prođu jeftinije i da grade "prostiju" brvnaru. Ipak, treba mati na umu da se ta investicija isplati vrlo brzo. Recimo, najobičniju brvnaru, koja je iole blizu popularnih planinskih centara, možete izdavati i za 50 EUR po danu, tako da se uloženo praktično vraća za godinu do godinu i po - navodi naš sagovornik.

(Foto: MaricCompany)

On dodaje da najviše upita dobija za gradnju brvnara na planinama, uglavnom na Zlatiboru i Tari, ali da ne "zaostaje" ni okolina Beograda.

Inače, i cene građevinskog zemljišta na planinama od prošle godine su otišle nebu pod oblake, pa tako ar na najtraženijem Zlatiboru košta i do neverovatnih 20.000 EUR u turističkim naseljima. Zato se za gradnju odlučuju uglavnom oni koj imaju neku "dedovinu".

Ipak, Marić ističe da se daleko od planinskih centara, što se sad najviše i traži, mogu naći placevi i po nižim cenama, pa čak i po nekoliko hektara za par hiljada evra.

Još jedna od retkih kompanija u Srbiji koja nudi brvnare u kanadskom stilu je i ruska firma Loghandhouse, koja od pre nekoliko godina posluje u Slobodnoj zoni Pirot.

Vlasnici su se u Srbiju preselili iz Sankt Peterburga, odakle su i doneli svoje dugogodšnje iskustvo u pravljenju brvnara po kanadskoj tehnologiji, koja je, kako kažu, trenutno najtraženija u Evropi.

(Foto: Loghandhouse)

- U Pirot smo došli 2018, izgradili pogon i planirali smo izvoz, ali korona nam je poremetila i planove i realizaciju. Sada smo rešili da se preorijentišemo na tržište Srbije. Za naše proizvode ima mnogo zainteresovanh ovde, ali i Srba koji žive u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, pa se nadamo da da ćemo uskoro krenuti sa prozvodnjom za ta tržišta – kažu u ovoj ruskoj firmi.

Kada je reč o cenama, iz firme Loghandhouse ističu da su konkurentni – njihove brvnare u sivoj fazi koštaju od 340 do 380 EUR po m2.

Naravno, za gradnju brvnare je, kao i za svaku drugu gradnju, potrebna projektna dokumentacija.

Izvođači često nude klijentima i usluge projektovanja, a Loghandhouse sarađuje sa arhitektama iz Rusije, jer oni, kako kažu, za razliku od domaćih arhitekata imaju višegodišnje iskustvo u projektovanju brvnara.

- Ukoliko klijent traži i izradu projekta i radove koji ne spadaju u sivu fazu, cena se naravno uvećava, u zavisnosti od površine brvnare, težine zrade projekta - da li se rade samo skice projekta ili i šeme za gradnju, zatim, da li će koliba imati PVC ili drvenu stolariju koja je skuplja, brodski pod ili laminat... Sa svim tim troškovima, dakle projektovanje, stolarija, krov i instalacije, cene se kreću u proseku od 600 do 800 EUR po m2, bez temelja, a sa gradnjom temelja i do 1.000 EUR po kvadratu, mada tu još uvek nije uračunato letošnje poskupljenje građevinskog materijala, čije cene dalje skaču iz nedelje u nedelju – kažu naši sagovornici.

U Loghandhouse inače prave brvnare od sirove građe – drvo se iseče, donese iz šume i ručno se skida kora i obrađuje balvan, a najviše se koriste jela i bor, iz Srbije.

(Foto: Loghandhouse)

Rade po kanadskoj, ali i ruskoj tehnologiji izrade, s tim što ističu da se ruske brvnare brže grade, ali da su kanadske čvršće i stabilnije.

- Kad se brvnara sa krovnom konstrukcijom montira na temelju, najmanje pola godine, a najbolje godinu treba da odstoji i slegne se, da se balvani isuše, a tek posle se uvode instalacije i postavljaju prozori i vrata i krovni pokrivač – napominju, dodajući da svako ko nema strpljenja da sačeka da se proces sušenja i sleganja završi, rizikuje štetu u vidu crvotočine, reparacija i kraćeg trajanja brvnare.

Čuva i džep i zdravlje

Neke od glavnih prednosti brvnare, slažu se sagovornci eKapije, jesu što ona, osim što čuva "džep", čuva i zdravlje.

- Brvnare su, ako se rade kako treba, dugotrajne, a izolacija kod brvnare od oblica nije potrebna, jer debljina trupaca leti sprečava da se unutrašnjost pregreje, a zimi da se toplota gubi, pa tako smanjuje troškove grejanja. Osim toga, smola koju drvo odaje dobra je za disajne organe – kažu u Loghandhouse.

Ova ruska firma inače izrađuje i saune, koje su u Rusiji česte u brvnarama ili van njih, kao posebni objekti, ali kažu da u Srbiji do za sada nisu imali takve zahteve.

Dejan Marić ističe i da je prednost brvnare u odnosu na zidanu kuću, osim pomenutih cena, i u tome što one mogu da se grade i zimi.

(Foto: MaricCompany)

- Baš se i preporučuje da brvnara prezimi složena kako bi se što bolje osušila – navodi vlasnik firme MaricCompany.

Takođe ukazuje i na ekološku stranu brvnare, napominjući da je grejanje uglavnom na gas, drvo i sve više na solarnu energiju.

Inače, Marić se bavi i prepariranjem životinja i duborezom, što su svakako nezaobilazni detalji kada je u pitanju enterijersko opremanje brvnara, a njegova firma po narudžbini izrađuje i nameštaj od punog drveta i kovanog gvožđa.

Branislava Petrović

Fotogalerija

Preparirane životinje (Foto: MaricCompany)

Firme:

Dejan Marić pr Proizvodnja montažnih kuća i ugostiteljska radnja MARICCOMPANY Užice

Loghandhouse doo Pirot

Tagovi:

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Do leta rok za projekat Nacionalne akademije za vanredne situacije Građevina, Saobraćaj

Treća sreća za gradnju podvožnjaka u novobeogradskom Bulevaru umetnosti - Nova cena posla dva i po puta veća od prethodne Građevina, Saobraćaj

Dve mađarske i dve domaće firme nadziraće gradnju Nacionalnog stadiona - Izabrani izvođači za posao vredan 14 mil EUR Građevina, Turizam, sport, kultura

Kinezi traže podizvođače na 2. deonici Fruškogorskog koridora - Zemljani radovi na trasi od 10 kilometara i gradnja 8 mostova, završetak najkasnije do leta 2025. Građevina, Saobraćaj

Arhitektonski atelje Domus iz Sombora gradi pogon za proizvodnju nameštaja po meri Industrija, Građevina

Nemačka gradi visokotehnološki centar veštačke inteligencije - Postaje evropska Silicijumska dolina? Građevina, IT, Telekomunikacije

Korak bliže gradnji autoputa kroz Južni Banat - Počinje izrada prostornog plana za saobraćajnicu od Pančeva do granice sa Rumunijom Građevina

Kako napreduje gradnja luksuznog hotela Cruiser u Budvi - U objekat sa 5 zvezdica biće uloženo blizu 60 mil EUR Građevina, Turizam, sport, kultura

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.