Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Vrbički beli luk sa zaštićenim geografskim poreklom autentična sorta, doneta iz Mađarske u Srbiju

Izvor: Agrosmart

Sreda, 16.09.2020.

12:50

Komentari

Podeli

Ilustracija (Foto: Sulina Ekaterina/shutterstock.com)

Proizvođači prolećnog belog luka iz severnobanatskog sela Vrbica, u opštini Čoka, izborili su se da vrbički beli luk dobije zaštićeno geografsko poreklo. Svi koji su ga probali znaju da se vrbički luk ne može porediti sa uvoznim iz Kine ili bilo kojim drugim, jer ima mnogo bolji ukus, sadrži više eteričnih ulja i mineralnih materija.

I da oznaku koju je dosad stekao nosi s punim pravom. Radi se o autentičnoj sorti koja je u u ovaj kraj doneta pre više stotina godina iz okoline Makoa i Segedina.

Vrbičko poljoprivredno gazdinstvo Arpada Mihoka i njegovih sinova, od pre četiri godine krenulo je korak dalje, ka specifičnijoj proizvodnji koja nosi dodatu vrednost – spravljanje prerađevina od belog luka, u čemu vide profit i budućnost.

Sirovine proizvode na površini od dva hektara, a teglice sa namazima i drugim prerađevinama imaju kupce na domaćem tržištu, ali se šire i na Balkanu.

Porodica Mihok prerađevine spravlja po staroj porodičnoj recepturi koja se u ovoj familiji praktikuje više od dva veka. Nosioci gazdinstva Mihok su Arpadovi sinovi, ali Arpad im svesrdno pomaže.

Pod belim lukom u ataru Vrbice je sada oko 30 hektara, rodi tri do šest tona po hektaru, već u zavisnosti ko koliko ulaže u proizvodnju i kakve su vremenske prilike.

Arpadov sin Mikloš objašnjava kako izgleda ova proizvodnja - luk se sadi u prvoj polovini februara, isključivo ručno jer svaka glavica mora da se postavi u određeni položaj kako bi nikla i donela rod. Tokom vegetacije usev se tretira najčešće prirodnim preparatima, s korovi se uklanjaju ručno.

Po Mikloševim rečima, kasnije se određena količina luka čuva za sadnju naredne godine. Naravno, za zasnivanje proizvodnje se uzimaju samo krupni, zdravi i tipični čenovi.

Oznaka garantuje i lovorike na tržištu

Na Evropskom tržištu povećava se broj proizvoda sa oznakom zaštićenog geografskog porekla. Takvi proizvodi garantuju određeni nivo kvaliteta i zbog toga odgovaraju kako privredi Evrope i matičnih država tako i samim potrošačima koji se sve više okreću ovakvim produktima.

Dr Predrag Ikonić sa Naučnog instituta za prehrambene tehnologije iz Novog Sada kaže da Sistem Evropske unije prepoznaje tri oznake kvaliteta: PDO, PGI i TSG.

Ikonić objašnjava da je dobrobit ovih oznaka višestruka. Prvo, sve više potrošača okreće se upravo ovakvim proizvodima, često zbog brige o zdravlju.

- S jedne strane potrošači smatraju ove proizvode zdravijim i mišljenja su da njihovo konzumiranje povoljno utiče na organizam. A s druge strane, tradicionalni proizvodi izazivaju posebnu vrstu emocija - kaže.

Postupak sertifikacije

Dr Aleksandra Novaković sa Insitituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu objašnjava da postupak sertifikacije oznake geografskog porekla sporovodi sertifikaciono telo koje ima ovlašćenje akreditacionog tela. Sam proces dolaska do sertifikacije izgleda ovako:

Prvi korak je inicijativa samih proizvođača u cilju formiranja interesne grupe koja će pokrenuti postupak registracije proizvoda sa oznakom geografskog porekla. Potom i sam čin registracije koji sprovodi Zavod za intelektualnu svojinu u sadejstvu sa Ministarstvom poljoprivrede.

- Kada su zadovoljeni svi elementi imamo registrovan proizvod koji se kao takav nalazi u registru Zavoda za intelektualnu svojinu - objašnjava ona.

Novakovićeva dodaje da je sertifikovanih proizvoda u Srbiji svega deset: ariljska malina, oblačinska višnja, đerdapski med, leskovački ajvar, futoški kupus, fruškogorski lipov med, sremski kulen, begečka šargarepa, pirotski kačkavalj i kačarski med.

Firme:

FINS Naučni institut za prehrambene tehnologije Novi Sad

Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Komentari

Vaš komentar

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.