Lož ulje papreno, drva najpovoljnija - Kako da se najjeftinije ugrejete ove zime?
Izvor: eKapija
Sreda, 22.10.2014.
15:00
Komentari
(Foto: Shutterstock.com)
Koliko će oni, koji je greju "u sopstvenoj režiji", morati da plate do proleća? Prema nedavno objavljenoj analizi Agencije za Republike Srbije (AERS), najveće troškove za grejanje u predstojećoj grejnoj sezoni imaće domaćinstva koja koriste lož ulje, propan butan gas i struju, dok će najjeftinije biti grejanje na drva.
Lož ulje papreno, drva najpovoljnija
Analiza AERS-a se odnosi na prosečan stan od 60 kvadrata, a reč je o cenama energenata iz septembra 2014. (sem gasa, za koji je uračunata oktobarska cena).
- Najveće troškove za grejanje u sezoni 2014/2015. imaće domaćinstva koja koriste lož ulje, propan butan gas i struju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje. Za grejanje prosečnog stana na lož ulje, tokom cele grejne sezone, trebaće vam skoro 209.000 dinara, ako se grejete na propan butan gas – 125.000 dinara, dok bi troškovi za struju (grejna tela i kotolovi) iznosili nešto manje od 107.000 dinara – kažu u Agenciji za energetiku Republike Srbije.
Za grejanje prirodnim gas (uprkos tome što je ovaj energent od 1. oktobra poskupeo), troškovi su dva do tri puta manji, i iznose oko 56.000 dinara. Gotovo isto platiće i domaćinstva koja se greju na pelet (sa adekvatnim pećima konstruisanim za to gorivo), kao i građani koji koriste ogrevno drvo (u pećima niske efikanosti), čija je prosečna cena 5.800 dinara po m3, kažu u AERS-u.
Najjeftnije grejanje mogu imati domaćinstva koja se greju na drvo u područijma u kojim je ono jeftinije (oko 4.000 dinara po m3), a troškovi se mogu i dodatno smanjiti, ako koriste novije, bolje peći, čija je efikasnost oko 70%. U tom slučaju je za nabavku ogreva za celu sezonu dovoljno oko 31.000 dinara. U AERS-u zato savetuju građanima da, ukoliko nameravaju da lože drva, svakako nabave dobre peći, jer one obezbeđuju povoljno grejanje čak i pri višoj ceni drveta (kao što je slučaj u Beogradu ili u Vojvodini).
(Foto: Marija Kambić)
Ostaje ista cena struje
Tokom proteklih nedelja mnogo se spekulisalo i o tome da li struja mora da poskupi, kada i koliko (čak su i iz vlasti stizale različite najave). Pominjalo se i da bi cena mogla biti viša za neverovatnih 30%. Građani su se pribojavajli da bi se taj scenario mogao desiti baš u sred zime, što bi bio veliki udar na novčanike, a oni koji se greju na struju bi prošli najgore. Dilemu je "presekao" EPS.
Kako je najavio generalni direktor Aleksandar Obradović, bez obzira na štetu koju je elektroenergetski sistem Srbije pretrpeo zbog poplava, do kraja grejne sezone neće biti restrikcija niti poskupljenja struje.
- Sistem "Elektroprivrede Srbije" pretrpeo je velike štete tokom poplava u maju i preduzimaju se sve mere kako bi se posledice što manje odrazile na stabilnost snabdevanja i naše poslovanje. Sigurno je da EPS do kraja sezone neće podnositi zahtev za povećanje cene električne energije – potvrdili su za "eKapiju" u EPS-u.
Prema Zakonu o energetici, eventualno poskupljenje mora da odobri AERS, a i u tom telu su za "eKapiju" potvrdili da do sada nisu dobili zahtev za promenu cene struje, "niti ima najave da će takav zahtev u dogledno vreme biti upućen".
Troškovi grejanja prosečnog stana u sezoni 2014/2015. (Foto: aers.rs)
U Agenciji za energetiku podsećaju za "eKapiju" da se cena prirodnog gasa "menja u prvom redu u zavisnosti od promene nabavne cene uvoznog gasa i odnosa uvoznog i domaćeg gasa, a usklađuje se i sa promenama petnaestodnevnog proseka kursa dolara prema dinaru".
Građani će još čekati na domaći ugalj
Domaćinstva koja koriste ugalj plaćaće grejanje (zavisno od vrste uglja) od 43.000 do 46.000 dinara (sa uračunatim troškovima prevoza), pokazuje analiza Agencije za energetiku. AERS je računicu pravio sa "sirovim lignitom" (prosečno – 6.700 dinara po toni), "sušenim vreocima" (12.300 dinara po toni) i "banovićima" (14.300 dinara po toni).
Ipak, sa ugljem u Srbiji trenutno postoji i drugi problem: "crnog zlata" iz "Kostolca" i "Kolubare" i dalje nema za domaćinstva. Iako je zabrana prodaje domaćeg uglja za domaćinstva (zbog prioritetnog snabdevanja termoelektrane) ukinuta pre nekoliko dana, stovarišta tek treba da dođu na red. Domaći ugalj prvo će ići toplanama, zdravstvenim ustanovama, školama, udruženjima penzionera i invalida.
Vlasnik stovarišta "Tropikal" iz Beograda Marko Filipović kaže za "eKapiju" da se situacija sada malo stabilizovala, u odnosu na prethodne nedelje kada je vladala prava panika i jagma za ugljem.
- Očekujem da uskoro počne i prodaja "kostolca" i "kolubare". To će pogotovu obradovati građane sa nižim primanjima, koji kupuju upravo sirovi, jeftiniji ugalj. Oni ne mogu sebi da priušte uvozni, koji je papreno skup. Recimo cena "banovića" je kod nas 13.500 dinara po toni – kaže Filipović za "eKapiju".
On dodaje i da ne planiraju poskupljenje, već da će čak pokušati i da snize cenu najjeftinijeg uglja, kako bi građanima izašli u susret.
- Ljudi nemaju novca, poslednjih mesec dana svi kupuju samo na čekove – dodaje vlasnik "Tropikal"-a.
Ni u stovarištu "Iverak" na Smederevskom putu u Beogradu još nije počela prodaja domaćeg uglja. Uvoznog ima dovoljno, pa kome cena odgovara, može da ga dobije za dan-dva.
- Nismo počeli prodaju, niti očekujem da ćemo uskoro. Nemamo ni informaciju kada bismo mogli dobiti domaći ugalj, iako imamo neke uplate još iz marta – kažu u "Iverku" za "eKapiju".
Kada je reč o ogrevnom drvetu, u "Iverku" kažu da je kod njih situacija stabilna, i da se snabdevanje tim ogrevom odvija bez problema. Ne očekuju ni da će povećavati cenu drveta, ako ne bude vremenskih neprilika i poteškoća u transportu iz šuma. Zasad je dopremanje stabilno.
Kupite bolje peći i izolujte kuće
I ove godine se staro pravilo da nabavku ogreva ne treba ostavljati za zadnji čas, pokazalo kao ispravno, a poplave su samo dodatno pogoršale situaciju. No, to je slaba uteha onima koji proletos jednostavno nisu imali novca, pa su morali da čekaju jesen.
U Agenciji za energetiku kažu da je tabela koju su objavili pravljena po standardu koji obezbeđuje centralno grejanje (oko 9.000 kWh energije u sezoni), uz napomenu da se radi o srednje izolovanom stanu. Nisu obuhvaćeni investicioni troškovi i troškovi održavanja. Za struju su korićene cene po tarifnim stavovima za javno snabdevanje, a u uračunati su i gubici prilikom korišćenja TA peći. U AERS-u ponovo apeluju na građane da se svi ovi troškovi mogu biti znatno niži, ako su zgrade bolje izolovane i ukoliko su peći i kotlovi efikasniji.
Milica Stevuljević
Kompletan Tematski bilten "Okretanje ka energetskoj efikasnosti" možete pogledati OVDE.
Firme:
Agencija za energetiku Republike Srbije
Elektroprivreda Srbije ad Beograd
Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije
JP Srbijagas Novi Sad
EPS Rudarski basen Kolubara Lazarevac
Tropikal Bgd d.o.o. Beograd
Iverak Beograd
Tagovi:
AERS
Tematski bilten eKapija
Tematski bilten eKapije
Tematski bilteni eKapija
Tematski bilteni eKapije
Tematski bilten Energetska efikasnost
Tematski bilten Okretanje ka energetskoj efikasnosti
Okretanje ka energetskoj efikasnosti
energetska efikasnost
cena grejanja
cene grejanja
najjeftinije grejanje
najpovoljnije grejanje
grejanje na drva
grejanje na struju
grejanje na ugalj
grejanje na gas
grejanje na pelet
grejanje na propan butan gas
grejanje na lož ulje
grejanje na električnu energiju
kotlovi za grejanje
peći za grejanje
cena uglja
cena drveta
cena ogrevnog drveta
cena peleta
cena struje
cena lož ulja
cena gasa
cena propan butana
cena prirodnog gasa
poskupljenje struje
poskupljenje uglja
poskupljenje gasa
struja poskupljenje
gas poskupljenje
EPS
zabrana prodaje uglja za domaćinstva
sirovi ugalj
sušeni ugalj
domaći ugalj
banovići
kolubara
kostolac
RB Kolubara
Rudanik Kostolac
uvozni ugalj
nestašica uglja
poskupljenje drveta
lignit
sirovi lignit
TA peći
termoakumulacione peći
TA peć
grejanje TA peći
grejanje na TA peći
Zakon o energetici
uvoz gasa
domaći gas
uvozni gas
gasna kriza
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.