Smanjenjem doprinosa prihodi RFZO manji za 37 milijardi dinara - Da li bi ulazak privatnika u obavezno osiguranje rasteretio javno zdravstvo?

Drugu godinu zaredom srpsko zdravstvo zauzelo je poslednje, 35. mesto na Starom kontinentu u rangiranju zdravstvenih sistema. Osim toga, u Srbiji se po glavi stanovnika za zdravstveno osiguranje izdvaja najmanje u Evropi, oko 260 EUR godišnje, a država i dodatno smanjuje davanja za zdravstvo. Izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojima su doprinosi smanjeni sa 12,3 na 10,3%, prihod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje na šestomesečnom nivou biće umanjen za 18 milijardi dinara, a na godišnjem za 37 milijardi.

Ovakve Vladine mere ocenjene su kao preduslov za ostvarenje fiskalne konsoldacije a, kako je rečeno, "sve što bude nedostajalo Fondu zdravstvenog osiguranja po osnovu smanjenja doprinosa biće nadomešteno transferom iz budžeta kada uđemo u rebalans".

U Fondu su međutim za "eKapiju" rekli, da kako još nisu poznati parametri vezani za izradu Predloga finansijskog plana za 2015. godinu, nije poznato ni da li će i koliko transferom iz budžeta biti nadomešten nedostatak prihoda od doprinosa.

U ministarstvu uveravaju da ove mere neće negativno uticati na sistem zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite u celini, ali veliki deo struke smatra da će ovakav potez države "imati reperkusije na kvalitet zdravstvenog sistema".

U novoosnovanoj Asocijaciji privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi, koja broji više od 100 članova, kažu da je smanjenje doprinosa pitanje celog sistema zdravstvene zaštite - ne samo cene neke usluge, već i kvaliteta i kontinuiteta.

- Zdravstveno stanje nacije je zabrinjavajuće, prednjačimo u broju kardiovaskularnih oboljenja, prevencija je potpuno zapostavljena a taj problem nije samo pitanje kapaciteta već i sistema osiguranja i načina kako se kapaciteti koriste ili ne koriste. Kako stvari danas stoje, pacijenti idu kod lekara samo kad moraju, što zbog čekanja u državnom sektoru, što zbog nedostatka novca za privatni sektor. Ili - za obavezno zdravstveno osiguranje mogu da dobiju na primer mesto na listi čekanja pa se opredeljuju da plate dodatno iz svog džepa ceo iznos za tu istu uslugu u privatnom sektoru.

U Asocijaciji kažu, da je možda došlo vreme da se otvori dijalog kako da pacijenti uz obavezno zdravstveno osiguranje dobiju neki izbor, makar da im se pokrije udeo troškova za neke usluge u privatnom sektoru.

Veći broj poseta privatiku

Аnаlizа zаdоvоljstvа коrisniка zdrаvstvеnоm zаštitоm u držаvnim zdrаvstvеnim ustаnоvаmа Rеpubliке Srbiје u 2013. gоdini koju je uradio Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut," pokazala je da je broj poseta privatnom sektoru utrostručen u odnosu na prethodne godine, kada su pacijenti u proseku jednom godišnje odlazili kod privatnika.

Među građanima Srbije rašireno je uverenje o besplatnom zdravstvenom osiguranju, zaboravljajući da za njega zapravo svakog meseca redovno izdvajamo novac kroz doprinose na bruto platu, i to delom na teret zaposlenog a delom na teret poslodavca. Sve troškove zdravstvene zaštite koji su utvrđeni kao pravo iz zdravstvenog osiguranja finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje. Međutim onaj broj pacijenata koji se opredeli za usluge privatnih ustanova na ovaj način dva puta plaća istu uslugu: prvi put za zdravstveno osiguranje kroz doprinose i drugi put kada dođu u privatnu ustanovu i plate uslugu koja im je pružena.

U Asocijaciji privatnih zdravstvenih ustanova i zdravstvenih praksi kažu da nema dileme i da mora postojati državni zdravstveni sektor, kao što moraju postojati i škole i sudovi, ali da je značajno pitanje da li sa tim novcem zdravstveni sistem može biti efikasniji i bolji.

Prof. dr Višeslav Hadži Tanović, predsednik Udruženja Privatni lekari Srbije kaže da poverenje u državne ustanove sve više opada a u privatne raste.

- Osnovni razlog za to je taj što se u privatnom zdravstvu poštuju prava pacijenata, koji može da bira lekara i vreme pregleda, dok su neljubaznost, arogancija, duge liste čekanja i prebacivanje pacijenata u privatne ordinacije, urušili poverenje u državno zdravstvo.

Kada sa knjižicom kod privatnika?

Prema nezavisnoj anketi RTS više od 80% građana Srbije bi se lečilo kod privatnog lekara kada bi to mogli sa knjižicom Fonda zdravstvenog osiguranja. Kada bi to zapravo i moglo da se dogodi, zasada se niko ne usuđuje da precizira. Evidentno je tek nekoliko stavki. Država za sada sa privatnicima potpisuje ugovore samo za one usluge koje se ne mogu ostvariti u okviru postojeće mreže državnih zdravstvenih ustanova. Privatni lekari smatraju da ih sadašnji zakoni u oblasti zdravstva diskriminišu i potcenjuju i da je ovaj delokrug potrebno proširiti na oblasti gde postoje liste čekanja, kao i na male privatne prakse.

- Ravnopravnim uključivanjem privatnog zdravstva u sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja nestale bi liste čekanja – tvrde u Udruženju Privatni lekari Srbije.

Ovo udruženje se godinama zalaže za izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, kojim bi se omogućilo da se konačno transformiše Fond zdravstvenog osiguranja.

- Umesto jednog Fonda potrebno je formirati bar tri obavezna zdravstvena osiguranja što bi građanima omogućilo da biraju ono osiguranje koje im najviše odgovara, i stvoriti politički i finansijski ambijent za otvaranje privatnih dopunskih dobrovoljnih zdravstvenih osiguranja - smatra predsednik ovog udruženje prof. dr Višeslav Hadži Tanović.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže u intervjuu za "eKapiju" da je jasno da privatnici što pre žele da uđu u državni sistem zdravstva, ali da država mora da štiti svoj interes i maksimalno iskoristi državne kapacitete. On smatra da zbog lošeg ekonomskog stanja u zemlji nije trenutak za reformu zdravstvenog osiguranja i dodaje da će, kada država odluči da šire uvede privatnike u sistem to ići veoma brzo.

Struka međutim podseća da je potrebno rešiti nekoliko krucijalnih pitanja: popisati opremu, kapacitete, raspoređenost i kadar privatnih ustanova, i možda najvažnije definisati cene zdravstvenih usluga koje mogu da se ostvare na teret osiguranja. Privatnici su saglasni da one svakako moraju biti niže od tržišnih, ali i logične.

- Apsurdno je da na tenderima, na kojima učestvuju i privatni i državni domovi zdravlja, državni domovi nude cene koje su ispod svakog nivoa, poput 300, 400 dinara za pregled lekara specijaliste što ide na uštrb kvaliteta – kaže Milan Mratinković, direktor privatnog Doma zdravlja "Clinicanova".

Ministar Lončar je za "eKapiju" rekao da će cene biti samo pod uslovima koje definiše država, kao i da će se najpre rešavati problemi koji postoje unutar državnog sistema, otklanjati uzroci koji sputavaju sistem da funkcioniše i sagledati sve mogućnosti državnih ustanova pre nego se privatni sektor uvede u sistem obaveznog osiguranja.