Srbija zvezda u usponu

(Foto: Ivana Vuksa)

Ali Srbi će vam reći da oni znaju i za bolje, da su imali satove 600 godina pre Švajcaraca.

Naravno da postoje i druge interesantne, nesmrtonosne stvari koje treba znati o Srbiji. Neke od njih su činjenice, kao što je ta da je Srbija najveći izvoznik malina u svetu, druge su deo maštarije, kao to da je Beograd novi Berlin, a najveći deo njih je između ovih konstatacija.

Ali ukoliko smatrate da vas se Srbija uopšte ne tiče, shvatićete da ste u zabludi i pre nego što mislite, piše "The Copenhagen Post".

Energija proširenja

Iako su kritičari Evropske unije bili glasniji nego ikad na prethodnim izborima, težnja za proširenjem iste nije nestala.

Srbija je zvanične pregovore za pristupanje EU započela u januaru i, mada su uslovi za ovu rundu proširenja bili teški, nova srpska vlada je istovremeno i proaktivna i okrenuta Evropskoj uniji.

Usvajanje, implementacija i sprovođenje pravnih tekovina EU trajaće godinama, ali poslovna saradnja ubrzava tempo kako dolazi do sve veće liberalizacije srpske ekonomije.

Konačno stabilnost

Kako je ova zemlja relativno kasno usvojila tržišne reforme, državni sektor ostaje veoma bitan u određenim segmentima.

U međuvremenu, lokalni privrednici se bore sa mukotrpnom birokratijom i zastarelim krutim zakonima tržišta rada.

Institucijalne reforme, privatizacija državnih kompanija i smanjenje budžeta su krajnje neophodne.

Nova vladina većina formirana tokom vanrednih izbora u martu pružila je preko potrebnu političku stabilnost i, mada su katastrofalne poplave preokupirale sam početak njihovog mandata, očekuje se da će ispuniti svoje obećanje koje se tiče opšte ekonomske reforme.

Novi premijer, Aleksandar Vučić, već je napredovao u pogledu pristupanja Evropskoj uniji.

Na primer, pravila o raspisivanju tendera već su podignuta na evropske standarde. Ali još mnogo toga treba da se uradi.

Vlada iznad svega želi da zemlja, koja je najveća na zapadnom Balkanu i strateški locirana na preseku istoka i zapada, postane privlačnija u pravnom smislu za strane investicije.

Iako je i dalje mogi smatraju politički nestabilnom i rizičnom za investicije, njena konkurentna i jeftina radna snaga, kulturna pristupačnost i brojni sporazumi o besplatnoj trgovini koji joj omogućavaju bescarinski pristup tržištu od milijardu konzumenata, uključujući Rusiju, Tursku i EU, sigurno su na strani Srbije.

Energija, poljoprivreda i vode

Ukupna vrednost danskog izvoza u Srbiju tokom 2013. godine bila je 700 miliona kruna (konkretno farmaceutski proizvodi i mašine), dok je ukupan uvoz iznosio 250 miliona kruna.

Trenutno 115 kompanija nordijskog regiona (26 njih su danske), sarađuje sa Srbijom, dok je 300 njih prisutno u ovoj zemlji preko distributera i agenata.

"Grundfos", "Carlsberg" i "Novo Nordisk" su samo neke od kompanije koje posluju u Srbiji, ali prema Soren Engelbreht Hansenu, koordinatoru za zapadni Balkan u Danskom trgovinskom savetu, trenutne i buduće srpske investicije u energetiku, poljoprivredu i vodoprivredu će stvoriti osnovu za veći izvoz iz Danske.

Odlična danska reputacija na srpskom tržištu, kada su u pitanju proizvodi i tehnologija, veoma je značajna, jer danske proizvodne i IT kompanije vide Srbiju kao odličan proizvodni pogon.

Ako je sudeći po Hrvatskoj, Srbiju očekuje značajno povećanje trgovine kada uđe u EU. Takođe će zameniti Hrvatsku, koja sada predstavlja najveće dansko izvozno tržište na Balkanu.

Ugledanje na sever

Zemlje zapadnog Balkana su prirodni rivali, ali se mnogi među njima dive nordijskom modelu saradnje.

Male zemlje koje dele zajedničku istoriju, imaju slične tradicije, industrije (prehrambena i poljoprivredna) i jezike, treba da iskoriste to.

Razvijena saradnja na zapadnom Balkanu, poput one u Eresundskom regionu, je daleko, ali nije nedostižna.

Ovog juna u Beogradu je održana manifestacija "Nordijski dan", na kojoj se govorilo o važnosti ovog nordijskog modela saradnje za zapadni Balkan.

Tada je Johan Tiedemann, stariji savetnik Eresundskog komiteta, u svom govoru objasnio kako je čak i slavni simbol nordijske saradnje, Eresundski most, pred sobom imao trnovit put kada je predložen.

On je podsetio sve prisutne na reči visoke političarke Ane Lind, rekavši:" Most preko Eresunda podseća na tipične projekte 60-ih godina XX veka, koji su zastarevali i pre svog razvoja."

Srećom, Balkanci tek počinju svoj put.

(Napomena: tekst je preuzet iz "The Copenhagen Post" www.cphpost.dk)