Salon Gece Kon u Beogradu za "male" izdavače
Izdavačke kuće koje imaju značajne naslove, ali nemaju svoje knjižare, dobiće prostor za prezentacije i tribine u Salonu Gece Kona, koji je deo izdavačkog preduzeća "Prosveta".
To je predviđeno sporazumom o saradnji u izdavaštvu i knjižarstvu koji su 30. juna potpisali "Prosveta" i Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS).
Ciljevi sporazuma su popularisanje knjige i čitanja, zaštita kulturnog nasleđa i čuvanje uspomene na delo Gece Kona. UPIS će od sada nositi ime tog čuvenog knjižara i izdavača iz prve polovine 20. veka.
Predsednik UPIS-a Zoran Hamović naglasio je da je Kon utemeljivač evropskog izdavaštva u Srbiji, a namera članica ovog udruženja je da slede njegov put.
On je dodao da će UPIS podržati "Prosvetu" u nastojanju da povrati svoje mesto, jer je to kuća koja je decenijama ispunjavala misiju izdavača posvećenog obrazovanju i kulturi.
Novi direktor "Prosvete" Dragan Milenković izjavio je da je pre nekoliko meseci zatekao loše stanje, koje je sada nešto bolje, ali da je to preduzeće i dalje, još od 2010. godine, u restruktuiranju.
Prema njegovim rečima, nadležni ne pomišljaju na gašenje, mada je sudbina neizvesna. U međuvremenu, u "Prosveti" se trude da pokrenu različite inicijative, a ovaj sporazum je jedan od dobrih poteza.
Autor knjige o Geci Konu, Velja Starčević podsetio je da je ovaj knjižar i izdavač 1901. godine snovao prvu knjižaru, a 1925. Udruženje izdavača knjižara Kraljevine SHS, čiji je bio prvi predsednik.
Pokrenuo je akcionarsko društvo (1934.) i objavljivao knjigu dnevno iz pera značajnijih domaćih i stranih autora.
Život je okončao na tragičan način 1945. godine.
Dušan Vujičić iz novosadskog "Platoneuma" najavio je da bi model Salona Gece Kona trebalo bi da bude primenjen i u Novom Sadu, a zatim u još nekoliko gradova u Srbiji.
Izdavač Branko Kukić ocenio je da je naše izdavaštvo danas u izuzetno velikoj krizi. Postoje oni koji objavljuju samo da "namlate pare" i oni koji se trude da visokim dometima svojih izdanja doprinesu kulturi. Ta dva modela su u velikom nesporazumu, a država ništa ne čini, ukazao je on.
Kukić se založio za novi model otkupa knjiga i zapitao zašto Ministarstvo kulture prilikom otkupa uzima čak 40% rabata.
Direktor "Paideie" Petar Živadinović primetio je da su čitaoci zasuti ljubićima i krimićima u velikim knjižarskim lancima, dok pravi knjigoljupci teško mogu da nađu ozbiljna dela.
I direktor "Geopoetike" Vladislav Bajac smatra da su takozovani mali izdavači u podređenom položaju jer njihovih naslova nema u knjižarama, čak ni u bibliotekama koje bi morale da uz ono što je popularno nude i ono što je vredno i da publici omoguće izbor.