RZS: Popis štete do poslednje kokoške

Republički zavod za statistiku radi procenu šteta od poplava u poljoprivredi i spreman je da taj posao uradi u predviđenom roku uslovljenom za pomoć EU.

- Ako želimo da koristimo evropske fondove, rok je 10 nedelja od momenta kad je šteta počela, znači da imamo još osam nedelja - rekao je direktor te ustanove Dragan Vukmirović za RTS i dodao da procena može da se uradi na vreme sa dobrom organizacijom i koordinacijom svih aktera.

On je dodao da se trenutno radi na globalnoj proceni šteta, "detaljna će biti kad se bude obišlo svako domaćinstvo, od vrata do vrata, snimi svaki objekat i obavi intervju sa svakim vlasnikom poljoprivrednog gazdinstva. Tu će se evidentirati tip štete, do poslednje kokoške".

- Tek to je prava procena, kad se popiše svaki element koji se posmatra - rekao je Vukmirović i objasnio da je RZS, po zakonu, dužan da uradi metodologiju, što je "kompleksan i ozbiljan posao", ali je i uslov da se procena šteta "uradi na celoj teritoriji Srbije na jedinstven način".

Na pitanje kako u tom poslu izbeći prevare i manipulacije, on je odgovorio da će se "podaci proveravati na više načina".

- Prema metodologiji, 10% svih šteta biće ponovo procenjeno na osnovu slučajnog uzorka, da bi se došlo do prave slike - izjavio je Vukmirović i pozvao građane da "budu otvoreni i iskreni" u razgovoru o pričinjenim štetama.

Direktor RZS je rekao da statistika čuva i individualne podatke i da se kroz ranije popise zna kolika je bila poljoprivredna proizvodnja u Obrenovcu i u drugim opštinama pre poplava.

- Ovo je za nas jedna od akcija masovnog karaktera koje sprovodimo - izjavio je on i podsetio da je popis stanovništva bio obavljen za dve nedelje, uz angažovanje oko 50.000 ljudi.

Ističući da "postoji nekoliko nivoa štete, pored direktne", Vukmirović je dodao da "ne smemo da zaboravimo ni na indirektne štete, kako će se sve ovo odraziti na neke naše buduće makroekonomske pokazatelje".

U petak će biti održana važna konferencija na kojoj će naučnici iz zemlje i celog regiona raspravljati o tome kako se podaci statistike moraju koristiti u kreiranju državne strategije, najavio je on i ocenio da "nama treba dobar master plan koji će da ukaže na dalje pravce razvoja".

Upitan koji podatak smatra najindikativnijim za kreatore agrarne politike, Vukmirović je odgovorio da smatra "frapantnim" da se u Srbiji ne koristi 400.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

- Ali, tu imamo velike regionalne razlike - rekao je on i objasnio da se "u Vojvodini koristi praktično svaka stopa zemlje, ali čim se krene niže od Beograda, područja na istoku i jugu su devastirana i to će imati dugoročne posledice".