Čekajući e-carinu - Jednostavnije procedure i izgradnja kargo centara poboljšaće logistiku u Srbiji

Prema najnovijem izveštaju Svetske banke, Srbija se našla na 63. mestu kada je kvalitet logistike u pitanju. Na prvom je Nemačka, dok je većina zemalja u okruženju Hrvatska (55), Rumunija (40), Slovenija (38), Mađarska (33) bolje rangirana od nas.

Ako je za utehu, na toj listi, koju Svetska banka objavljuje svake druge godine, napredovali smo – 2012. Srbija je bila na 75. poziciji.

U izveštaju Svetske banke države su rangirane prema nekoliko kriterijuma, među kojima su najznačajniji efikasnost carine, kvalitet infrastrukture, kvalitet transporta i vreme isporuke.

S obzirom na to da se Srbija nalazi na dobrom geografskom položaju, a Beograd predstavlja centar regiona, pitamo se kako taj potencijal iskoristiti.

Neđo Mandić, predsednik Privredne komore Međunarodni transport i logistika, kaže za "eKapiju" da boljitak očekuje već sledeće godine.

- Dok Mađarska nije ušla u Evropsku uniju imali smo 24 sata zadržavanja na graničnom prelazu Nikelsdorf i kolonu kamiona koja nikada nije bila manja od 10 kilometara. Sada tamo više nema zadržavanja, ali su se gužve premestile kod nas. Problem će biti rešen 2015. godine kada Srbija pristupi EU/EFTA Konvenciji o zajedničkom tranzinom postupku pa će sve funkcionisati kao da smo ušli u EU.

Kako kaže, jednom propratnicom od mesta utovara do mesta istovara bez dodatnih papira na granicama transport će biti mnogo efikasniji. Kada je kvalitet srpskih prevoznika u pitanju, Mandić kaže da je kvalitet i profesionalnost srpskih prevoznika na veoma visokom nivou, i dodaje da su propisi u međunarodnom drumskom teretnom saobraćaju usklađeni sa EU.

Kad smo već gradili kuću pored puta, kaže Mandić, dobro bi bilo iskoristiti tu poziciju.

- Izgradnjom kargo centra u našoj zemlji postojala bi mogućnost da privučemo robu iz Turske i Bliskog istoka. Trebalo bi da i u okolini Beograda budu izgrađeni ogromni logistički centri nalik onima oko Budimpešte.

I Duško Radović, direktor firme "Transfera", koja se bavi carinskim zastupanjem, organizacijom međunarodnog transporta i skladištenjem robe, kao dobar primer navodi Mađarsku.

- Krajem devedestih i početkom 2000. godine Budimpešta je doživela procvat kao regionalni centar logistike i skladišnih prostora. U tom vremenskom razdoblju u prsten oko glavnog grada Mađarske "Budapest ring" uloženo je više od 2 mlrd EUR u izgradnju infrastrukture i skladišnih kapaciteta. Budimpešta je dugo držala primat kao regionalni logistički centar za Jugoistočnu Evropu – objašnjava Radović.

Sa druge strane, kao glavne prednosti Beograda, Radović navodi izuzetno povoljan geografski položaj - glavni gradovi regiona su udaljeni do 400-500 km i većinom su dobro povezani autoputevima.

- Sve više stranih kompanija otvara svoja predstavništva u Beogradu i svoju logistiku vezuje za Srbiju. Krajem 2000. godine Beograd je počeo da preuzima primat kao regionalni centar za zemlje južne Evrope i Balkana i taj dobar trend bi trebalo nastaviti kroz pojednostavljenje zakonske regulative u sveri carinskih postupaka i procedura, kao i brže dobijanja dozvola za investitore i smanjenje administrativnih prepreka.

Dobre vesti stižu iz Uprave carina. Naime, NCTS – Novi kompjuterizovani tranzitni sistem, prvi elektronski, bespapirni carinski postupak u Srbiji, biće testiran krajem 2014. godine, primena u nacionalnim okvirima planirana je za početak naredne godine, a ulazak u Konvenciju o zajedničkom tranzitu za polovinu 2015.

Iz Carine za "eKapiju" najavljuju i uvođenje sistema "ovlašćenih privrednih subjekata" (OPS) i izradu registra u skladu sa standardima EU, kojim se stvara i partnerski odnos privatnog i javnog sektora.

- Prema planu, sistem će biti testiran tokom jeseni 2014. godine, odmah nakon toga moguće je podneti zahtev za odobrenje dobijanja statusa OPS. Baza za odobrenja su kompanije koje koriste pojednostavljene carinske postupke, ali i ostale uspešne kompanije – objašnjavaju u Carini.

Kako kažu, uvođenje svih ovih novina je vrlo komplikovan proces i zahteva dosta prilagođavanja, a postoje i tehnički i kadrovski izazovi koje je neophodno prevazići.

- S obzirom na to da su zemlje iz regiona, poput Hrvatske, prolazile kroz slična iskustva u procesu priključivanja EU, trudimo se da učimo na tim primerima kako bismo izbegli teškoće i predupredili kašnjenja.

Tokom pregovora za članstvo u EU čeka nas niz promena čiji bi krajnji cilj trebalo da bude uvođenje e-carine odnosno bespapirnog postupka u svim segmentima. Rešavanjem dela po dela te velike slagalice doći će do evolucije čitavog sistema tako da ćemo kao krajnji produkt dobiti srpsku carinu koja funkcioniše u potpunosti po evropskim standardima.

Logistics Performance Index (LPI)

Indeks logističkog učinka (Logistics Performance Index) je interaktivni alat napravljen sa ciljem da pomogne zemljama da identifikuju izazove i mogućnosti sa kojima se susreću u svom radu u oblasti trgovine i logistike, kao i preporuke o tome šta zemlje mogu da urade kako bi poboljšale svoje performanse.

Izveštaj Svetske banke možete pročitati OVDE.

Marija Kambić