Kina daleko, Japan zahtevan za srpske proizvode - Najviše robe razmenjujemo sa EU i zemljama sa kojima imamo sporazume o slobodnoj trgovini

Poljoprovredna i prehrambena industrija jesu naši potencijali ali iskoristiti taj potencijal vrlo često je nemoguća misija. Agrar, kao vodeća privredna grana prošle godine ostvarila je rast od 22%. Najviše izvozimo sveže i smrznuto voće. Ipak, prehrambena industrija na koju se sprski izvoz oslanja beleži pad od 5%. Najviše robe razmenjujemo sa EU i zemljama sa kojima imamo sporazume o slobodnoj trgovini. Ipak, ne koristimo sve mogućnosti. A do nekih tržišta i ne stižemo.

Srpski proizvod na četiri strane sveta. Kilometri poskupljuju izvoz, ali ga ne onemogućavaju. Udaljenost do nekog tržišta, često, uvećavamo sami.

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i admnistraciju Mihajlo Crnobrnja kaže da je Srbija isto toliko daleka Kini, kao što je ona nama, pa Kina uspeva da izveze luk.

- To govori da oni umeju da proizvode jeftino, a mi treba da se koncentrišemo na to da proivodimo jeftinije - kaže Crnobrnja.

Četvrtina svega što izvezemo su voće i povrće. To je najpre sveža jabuka, smrznuta malina i suva šljiva. Njihov put najčešće ne ide dalje od Rusije, Nemačke ili Austrije. Poljoprivredni proizvođač Aleksandar Janković je povrće izvozio u Nemačku. Zaustavila ga je količina.

- Naša produkcija je do 15 tona dnevno i dalje od toga nemamo. To nije ni jedan kamion dnevno. Neko bi morao da čeka da se kamion napuni dva do tri dana - kaže Janković.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama s kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Više od polovine izvoza završi u EU. Suficit u razmeni postižemo sa zemljama CEFTA. Otvara se arapsko tržište kojem, međutim, Srbija ne može da odgovori.

- Pre neki dan je bila delegacija iz Iraka, koja je imala potrebu za 35.000 jagnjadi, mi to imamo u Srbiji ali na mnogo mesta, tako da nam treba distributivni centar - kaže Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.

Tržišta, poput onog u Evropskoj uniji, ponekad postavljaju kvote i barijere.

- Što se tiče junećeg mesa, imamo kvotu, ali to nije barijera jer kvotu koristimo sa svega 5% iskorišćenosti -kaže Budimović.

Prema njegovim rečima, barijera može da bude za izvoz svinjskog mesa u EU i živinskog mesa na rusko tržište, zbog monitoringa na salmonelu kod živinskog mesa, i vakcinacije protiv svinjske kuge.

Pored količine, recimo, japansko tržište od 115 miliona ljudi ima dodatne zahteve. Ipak, nekima ni Istok nije toliko dalek.

Vaso Lekić iz "Foodlanda" kaže da oni zahtevaju pre svega izuzetan kvalitet.

- Mi smo morali da naše proizvode da adaprtitamo njihovom ukusu, jer nemaju slične navike u ishrani kao mi. Iznad svega traže kvalitet i dizajn - ističe Lekić.

Rešenje je i u izvozu viših faza prerade, znači da se umesto šljive izvoze pekmez ili rakija, a umesto kukuruza, makar stočna hrana. Šansu treba tražiti i u organskoj proizvodnji.

Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju FEFA Beograd

Privredna komora Srbije

Foodland d.o.o. Beograd

PKS

Mihajlo Crnobrnja

sveža jabuka

smrznuta malina

suva šljiva

Aleksandar Janković

CEFTA

Nenad Budimović

Fudlend

Vaso Lekić

izvoz pekmeza

izvoz rakije

pekmez

rakija

sporazum o slobodnoj trgovini