Od januara 2014. sud plaća odštetu građanima zbog sporog suđenja

Od 1. januara iduće godine građani koji smatraju da im suđenje traje predugo moći će da tuže sud i čak dobiju naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

To rešenje je predviđeno izmenama Zakona o uređenju sudova, uvedenih zbog 14.000 ustavnih žalbi pred Ustavnim sudom, od kojih je većina podneta zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i velikog broja predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, podnetih iz istog razloga.

- Ogroman broj ustavnih žalbi doveo je do toga da se ni pred Ustavnim sudom ne može efikasno ostvarivati zaštita i zato smo predvideli da o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odlučuje neposredno viši sud, dok postupak još traje - rekao je Tanjugu državni sekretar Ministarstva pravde i državne uprave Danilo Nikolić.

Nikolić je ukazao da, ukoliko je pravo na suđenje u razmnom roku povređeno u nekom od osnovnih sudova, o zaštiti prava će odlučivati viši sud, ukoliko je pravo povređeno pred višim sudom o zaštiti će odlučivati apelacioni sudovi. O žalbi na odluke po tim zahtevima uvek će odlučivati Vrhovni kasacioni sud (VKS).

Ukoliko se radi o postupcima pred Višim prekršajnim sudom, Upravnim i pred Apelacionim privrednim sudom, o povredi tog prava odlučivaće VKS, dodao je državni sekretar.

Nikolić je objasnio da je, kada sud koji odlučuje o zahtevu utvrdi da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, dužan da odredi rok u kome će tuženi sud doneti odluku, kao i da odredi kolika naknada pripada podnosiocu zahteva za štetu koju trpi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Šta je "razumni rok" ceniće se od slučaja do slučaja.

- Negde može da bude godinu i po, a u nekom slučaju četiri godine. No neki orijentalni vremenski rok koji je utvrdio precedentni slučaj iz suda u Strazburu je oko dve godine - objasnio je Nikolić.

Zakonom o uređenju sudova, kako je naveo, previđeno je da se naknada štete za povredu prava na suđenje u razumom roku isplaćuje iz budžetskih sredstava Srbije, ali opredeljenih za rad sudova.

- Dakle, sudovi će morati da vode računa o razumnim rokovima za suđenje, jer će to uticati na njihove lične dohotke i ispunjavanje drugih obaveza. Za ono što urade u postupcima gde su nadležni, sudovi će snositi odgovornost kao što im pripadaju i priznanja za dobro obavljen posao - napomenuo je Nikolić.

Iako iz strukovnog udruženja stižu kometari da će ovi postupci dodatno opteretiti sudove, naročito zato što naši građani vole da se obraćaju sudu, Nikolić tvrdi da do toga neće doći, jer će predmeti morati da se razmatraju u kratkim rokovima u vanparničnom postupku.

- Ovi postupci nikako neće dovesti do zatrpavanja. Ti predmeti će se razmatrati u vanparničnom postupku tako što se izvrši uvid u predmet i utvrdi se u vrlo kratkom roku da li je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku ili nije - naveo je državni sekretar.

On je istakao da predmet može da bude kod višeg suda po tom osnovu samo nekoliko dana dok se prouči i pripremi za referisanje.

- Dakle, ne radi se o klasičnom suđenju, već se vrši uvid u spise predmeta i utvrđuje da li je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ako se radi o suđenju koje traje šest, sedam 10 godina to je samo po sebi dovoljan dokaz da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku bez obzira i na neke opravdane razloge koji su doveli do nemogućnosti presuđenja u tom konkretnom predmetu - ukazao je Nikolić.