NIS najuspešnija srpska kompanija po konsolidovanoj dobiti - "Biznis&Finansije" objavio listu TOP 2012/2013 o poslovanju preduzeća u Srbiji
"Naftna industrija Srbije" je najuspešnija srpska kompanija po konsolidovanoj dobiti, na listi BIZNIS TOP 2012/2013, specijalne publikacije časopisa Biznis & Finansije, posvećene poslovanju preduzeća u Srbiji i ekonomskim tokovima u svetu, Evropi i regionu. Privrednici se saživeli sa krizom i iz sopstvenih resursa finansiraju razvoj i osvajanje novih tržišta ali smatraju da loša poreska i carinska politika i nesređen privredni ambijent sve više ugrožavaju domaća preduzeća i čine ih lakom metom za preuzimanje.
Na listi najuspešnijih preduzeća u prethodnoj godini po konsolidovanoj dobiti i poslovnom prihodu na prvom mestu je "Naftna industrija Srbije". Po konsolidovanoj dobiti iza NIS su dve kompanije iz telekomunikacionog sektora "Telekom Srbija" i "Telenor", a sledi ih JP PTT saobraćaja Srbija, "Tarkett", "IM Matijević", "Hemofarm", "Imlek", "Jugoimport SDPR JP" i RTB "Bor grupa" – RTB Bor doo. Po konsolidovanom poslovnom prihodu, posle NIS slede JP EPS, "Telekom Srbija", "Delhaeze Serbia", JP "Srbijagas", "Tarkett", "Delta Holding", "Victoria Gruop", Koncern "Farmakom", i IDEA doo.
Liste najuspešnijih preduzeća formiraju se na bazi rezultata iz završnih računa preduzeća na dan 31.12.2012. a prema podacima Agencije za privredne registre, dugogodišnjeg partnera časopisa "Biznis&Finansije" u praćenju poslovanja srpske privrede.
Recesiju zamenjuje depresija
U naredne četiri godine gotovo da neće biti privrednog rasta u Evropi pokazuju najnovije prognoze svetskih analitičkih kuća. Zapravo, recesija će biti zamenjena rastom od prosečno 1,5% sve do 2017. godine koji po svemu podseća na stanje produžene depresije koje imamo u Srbiji. "U takvim uslovima, mala država kakva je naša nema ozbiljnijeg sopstvenog prostora za manevrisanje, upućena je prvenstveno na svetsko tržište i okruženje suseda - smatra ekonomista Kosta Josifidis.
Partneri domaćih preduzeća u regionu već su se saživeli sa ovakvom situacijom pokazuje anketa "Deloitte". Slovenački i hrvatski privrednici očekuju rast društvenog proizvoda od 3% (a koji bi se zaista mogao nazvati rastom) tek od 2023. godine, a srpski finansijski direktori od 2018.
Anketa "Biznisa i Finansija" o tome šta vodeći domaći privrednici vide kao ključne pretnje privrednom rastu pokazuje sledeće:
- uspešna srpska preduzeća su navikla da rade u uslovima permanentne krize;
- domaća preduzeća, uporedo sa modernizacijom i pronalaženjem novih izvoznih tržišta, postaju sve osetljivija na turbulencije koje dolaze iz okruženja, od berzanskih i klimatskih promena, do tehnoloških izazova u IT sektoru;
- uporedo sa jačim uplivom strane konkurencije u Srbiji, sve je izraženiji nedostatak odgovarajućih rešenja u poreskoj i carinskoj politici, što dodatno otežava uspešnim domaćim preduzećima da se na ravnopravnoj osnovi bore za tržište bilo da je reč o prehrambenoj industriji, IT sektoru, energetici, turizmu, i drugim granama;
- nedostatak definisanog i uređenog privrednog ambijenta onemogućava kvalitetnija strana ulaganja, usmerena na otvaranje razvojnih centara velikih stranih kompanija umesto pogona baziranih na prostom manuelnom radu;
- kod privrednika postoji strah da bi mere štednje vlade Srbije mogle uticati na smanjena ulaganja u školski sistem, što bi bilo pogubno za industrije kojima nedostaju odgovarajući kadrovi.
Preduzeća bez zaposlenih i sa jednim zaposlenim činila su skoro polovinu privrednih društava u Srbiji u 2012. godini. Premda ova društva i dalje ostvaruju značajan deo kumuliranih i neto gubitka, društva koja posluju bez zaposlenih, u 2012. godini su usled povećanog bilansnog potencijala za polovinu i gotovo udvostručenog kapitala u odnosu na prošlogodišnje nivoe, angažovala skoro desetinu ukupnih sredstava, odnosno kapitala privrede u Srbiji, i to 10,6% i 9,1% respektivno, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na 2011. god.
Šta će se dešavati u najpropulzivnijim sektorima
Sektorske rang liste najuspešnijih preduzeća u Srbiji i analize poslovanja najpropulzivnijih sektora objavljene u ediciji Biznis TOP pokazuju tri važna trenda:
- velike promene u poslovnim rezultatima domaćih kapitalista, na osnovu kojih se kod nekih od njih mogu očekivati promene u vlasničkoj strukturi.
- jačanje izvoza iz onih grana gde su privatizacije i podsticaji za strane investicije bili uspešni, kao što su industrija automobila i automobilskih delova i proizvodnja guma, hemijska industrija i slične.
- dalje produbljivanje jaza između malog broja platežno sposobnih kupaca i značajnog opadanja kupovne moći srednje klase, i jačanje razlika između razvijenih i nerazvijenih regiona, što ima snažne posledice na plasman roba a samim tim i ugrožavanje rasta brojnih privrednih sektora od poljoprivrede do građevinske industrije.
Banke na prekretnici
Čini se da je bankarski sektor u Srbiji u ovom trenutku dostigao svoj maksimum u odnosu na nivo razvoja realne ekonomije, pa se u tom smislu ceo sektor nalazi na prekretnici. Za očekivati je da će se u narednom periodu desiti brojna nova prilagođavanja – od promene poslovnog modela do izlaska još nekih banaka sa tržišta, smatraju analitičari.
- Dok su banke zabavljene sopstvenim problemima, uspešne domaće kompanije iz sopstvenih resursa uspevaju da ulože u razvoj i proširenje svojih kapaciteta, ali upozoravaju da "država ne sme da sebi dozvoli taj luksuz da joj se uzorni privrednici koji izmiruju svoje obaveze pitaju zašto to čine - upozorio je u izjavi za "Biznis & Finansije" Goran Mijatović direktor fabrike "Metalac bojler" iz Gornjeg Milanovca.
Na predstavljanju liste BIZNIS TOP 2012/2013 juče u Beogradu učestvovali su ekonomista Srboljub Antić, Nenad Gujančić, iz kompanije "Wise broker", Milan Stefanović, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja i Đorđe Talević, marketing menadžer u SAP West Balkans.