Nema promocije preduzeća bez digitalnih kanala - Marketinška industrija u Srbiji teška 44,3 milijarde dinara, poslovni prihodi porasli 6,9%

Skoro četiri stotine miliona evra je poslovni prihod 206 reprezenata marketinške industrije u Srbiji u 2012. godini.

Razvrstani u jedanaest specifičnih grupa već prema užoj poslovnoj delatnosti, završili su 2012. godinu sa 44. 307.372.000 dinara na ime poslovnog prihoda i time zabeležili rast od 6,9% u odnosu na 2011. godinu, pokazali su podaci analize koju je sproveo časopis "Taboo".

Kada je prihod izražen u evrima u iznosu od 391,7 miliona, zbog "zavidne" devalvacije koja je pratila 2012. godinu, prihod je smanjen za 3,7% u odnosu na prethodnu, kada je iznosio 406,6 mil EUR.

Izneti podaci odnose se na 206 privrednih subjekata, što je daleko manje nego u 2011. godini kada je bilo obuhvaćeno 370 firmi – specijalizovanih agencija i preduzeća koji su poslovali na tržištu marketinških usluga u toj godini. Izvedeno, između ostalih razloga (stečaj, likvidacije, broj zaposlenih – nula, i slično), glavni razlog je bio u (ne)prihvatanju opisa poslovanja i provere strukture prihoda, te iskazani poslovni prihod nije stvarni prihod na tržištu marketinških usluga u Srbiji jer bi on, svakako, bio znatno veći. Koliko, neizvesno je - poručuju iz "Taboo"-a.

Ipak, nisu svi sektori u komunikacijama doprineli u istoj meri prihodu od 44,3 milijarde dinara. Naime, najviše novca u zajedničku kasu došlo je od agencija za projektovanje, programiranje i realizaciju medija, terminskog i finansijkog plana oglašavanja, i to čak 18,073 milijarde dinara. Krajnje uprošćeno rečeno, to su agencije koje zakupljuju prostor u medijima i onda ga prodaju preduzećima.

To znači da su ove agencije u ukupnom prihodu učestvovale sa 41%. Agencije koje se bave tržišnim komunikacijama 24%. Verovatno za mnoge iznenađujući podatak, ali prema podacima koje je predstavio "Taboo" na Marketinškom događaju 2013, agencije za odnose sa javnošću (PR) učestvovale su u ukupnim prihodima sa samo 2%.

Sa druge strane, ovaj sektor agencija imao je rast od 2,6%, dok su agencije za tržišne komunikacije porasle 19%, digitalni marketing 25,1%. Najveći rast u prethodnoj godini zabeležio je sektor sportskog marketinga – 26,7%.

Ovi trendovi donekle govore da se kompanije sve više okreću ka novim medijima, promocijama na Internetu i društvenim mrežama. Ipak, sudeći prema rečima Jovana Stojanovića, direktora agencije "Direct Media", koja je sedmi put za redom osvojila nagradu "Punom parom napred" za najbolju agenciju za projektovanje, programiranje i realizaciju medija, terminskog i finansijkog plana oglašavanja u Srbiji, televiziju u očima klijenata (kompanija ili preduzetnika) ništa ne ugrožava.

Za televiziju i dalje najviše novca

- Televizija ne gubi primat zato što u situaciji manjih marketinških budžeta, ljudi igraju na sigurno, a televizija je siguran medij, i to nije praksa samo u Srbiji, to je praksa svuda u svetu. Taj rast popularnosti televizije kao medija za oglašavanje se nama desio 2009. godine kada je bio onaj najveći udar krize. Naime, televizija koja je do tada imala trend pada, odjednom je odskočila za 5 procentnih poena. Ona ne gubi primat zato što ljudi nemaju novca, ne kupuju novine, manje konzumiraju neke druge medije koji se plaćaju – kaže za "eKapiju" Stojanović.

Ipak, ni on ne može da ospori sve veći uticaj Interneta i novih medija komuniciranja, kao ni digitalnih kanala promocije.

- Internet se razvija i on ima generički rast koji svakako mora da ima s obzirom da je to nov medij, ali prema mom mišljenju, nema dovoljno brz rast koliko je to bilo očekivano, što je opet uzrokovano ekonomskom situacijom – dodaje direktor "Direct Media".

On je pojašnjava da neki drugi procesi koji se dešavaju na strani razvoja Interneta, kompenzuju njegov uticaj na televiziju, te je zbog toga televizija i dalje dominantan medij.

Da većina kompanija u današnje vreme ne može bez oglašavanja, govori i činjenica da cene zakupa prostora u medijima i dalje ne padaju. I tako će biti dok god ima tražnje.

- Praktično, kada podelite raspoložive budžete sa brojem rejting poena dobićete prosečnu cenu koja je veća od cene koju klijenti plaćaju. I za to smo svi krivi – kaže sagovornik "eKapije".

Cena zakupa prostora u medijima je na istom nivou kao i prethodnih godina, a direktor agencije "Direct Media" Jovan Stojanović predviđa da će tako biti i u narednom periodu.

Gde su najveće plate

Iako je vladalo uvreženo mišljenje da su plate u PR sektoru visoke, one su tek negde oko proseka u našoj državi. Naime, prema podacima "Taboo"-a, prosečna neto zarada po zaposlenom u agencijama za projektovanje medija bila je 77.363 dinara. U agencijama za tržišno komuniciranje 55.390, agencijama za istraživanje 62.567, odnosima s javnošću 46.475, dok su uposlenici koji se bave digitalnim marketingom u proseku primali 39.685 dinara.

Ko su najbolji

Na manifestaciji "Marketinški događaj 2013. godine", juče su i zvanično uručene nagrade najuspešnijima u svetu marketinga.

Pored pomenutog preduzeća "Direct Media", nagradu "Punom parom napred" dobio je i "Ipsos Strategic Marketing", u kategoriji agencija za istraživanje tržišta i javnog mnjenja.

Za odnose sa javnošću, nagrada je pripala agenciji "Represent Communications", a za digitalni marketing agenciji "Initiative FB." Najbolje preduzeće za sastanke i sajmove je "Beogradski sajam", a za organizovanje sajamskih nastupa, privrednih i drugih izložbi "Beoexpo system".

Agencija "Represent Communications" nagrađena po sedmi put, i to u kontinuitetu, od kako je nagrada ustanovljena 2006. godine.

- Izmenjeni uslovi poslovanja, a time i komuniciranja, nametnuli su potrebu da naše poslovanje proširimo na integrisane komunikacije, ali i da uvođenjem velikog broja novih usluga i pristupa plasiranju informacija, još jednom dokažemo da smo korak ispred tržišta - izjavila je prilikom preuzimanja nagrade Jelena Kovačević, generalna direktorka agencije "Represent Communications".

Ona je dodala da će kompanija "Represent" napraviti značajan iskorak ka digitalnim kanalima promocije, ali će nastojati da korača i ka što većoj regionalnoj prisutnosti.

Jelena Đelić