Darko Bajčetić, predsednik kompanije "Centro štampa holding" - Na udaru smo nečijih privatnih interesa
(Darko Bajčetić)
Smanjenje nezaposlenosti, borba protiv sive ekonomije, uredno plaćanje poreza i stabilniji uslovi poslovanja štampanih medija – neki su od prioriteta Vlade Srbije.
- To su i prioriteti poslovanja kompanije "Centro štampa holding", domaće firme koja se sa 4.000 zaposlenih ubraja u najveće domaće poslodavce, pa zato očekujemo razgovor sa predstavnicima Ministarstva privrede i Ministarstva finansija jer nudimo sistemsko rešenje za problemima koji koče ostvarivanje ovih prioriteta - kaže Darko Bajčetić, predsednik kompanije "Centro štampa holding", u ekskluzivnom intervju za Novi magazin.
Ne tražimo, kaže Bajčetić, ništa više od onoga što imaju strani investitori kada ulažu kapital u Srbiji. Oni imaju određene povoljnosti, recimo anuliraju im se određeni dugovi, imaju zagarantovane poslovne koncepte i uslove, itd. Zašto ista pravila ne važe i za domaće investitore.
- Verujemo i sugurni smo da u ovim ministarstvima postoje ljudi koji se bave ovim pitanjima i koji će imati sluha da omoguće poslovanje kompanija koje su značajne za ekonomiju Srbije i za državu. Hteli smo da pomognemo državi u oblasti u kojoj niko nije hteo da investira. Ispali smo naivni. Posle ogromnih ulaganja i investiranja potrebna podrška je izostala.
Zašto naivni i šta vi očekujete od države?
- Da se razumemo, mi ne tražimo finansijsku pomoć, kompanija nema kredita. Potrebno nam je samo da se poštuju i omoguće dugoročni i stabilni ugovori i poslovi na osnovu kojih kompanija može da se održi i pokrije gubitke iz tekućeg poslovanja. Verujemo da se Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede već aktivno bave ovim pitanjima i verujemo da će nam pružiti adekvatnu pomoć i podršku jer nudimo niz sistemskih rešenja. Otvoreni smo za razgovore sa državnim institucijama, spremni smo da razvijamo kompaniju, da postavimo nove standarde na tržištu, samo tako se može obezbediti prosperitet i mogućnost za otvaranje novih radnih mesta.
"Centro štampa holding" zapošljava 4.000 radnika čime se svrstava u prvih pet privatnih kompanija po broju zaposlenih. Svesni smo aktuelnog problema u zemlji, nezaposlenost!? Pored ogromnog broja zaposlenih naša kompanija je specifična po tome što posluje u oblasti koja je podložna sivoj ekonomiji i crnom tršištu jer se bavi prodajom akciznih roba, takođe nelojalnoj konkurenciji, neizdavanju fiskalnih računa, neprijavljivanja radnika, neplaćanja zakupa opštinama... Svedoci smo da je pored nezaposlenosti jedan od trenutno aktuelnih i najvećih problema upravo siva ekonomije.
Sve to govori u prilog tome koliko je važno da država stavi pod kontrolu ovaj segment.
Šta je potrebno da država to uradi?
- Pored mera koje sprovodi na makro nivou država bi trebalo da se spusti i na mikro plan. Potrebno je prvo identifikovati sve oblasti ili slabe tačke privrednog sistema koje su podložne razvoju sive ekonomije. Država bi trebalo da prepozna kompanije čije su delatnosti podložne negativnom uticaju sive ekonomije i da ih tretira kao kompanije od posebnog značaja.
Kakav je interes države da se ne podržavaju kompanije koje pružaju sistemska rešenja i upravo štite tržište od nelegalnih tokova, nelegalne prodaje duvana, od neprijavljivanja radnika i nelojalne konkurencije. Svedoci smo priče koja je aktuelna ovih dana o prodaji rezanog duvana na crnom tržištu koje je prouzrokovalo značajno smanjenje u budžetu.
Pored toga bavimo se distribucijom štampanih medija i svi se sećaju kakve su posledice bile na tržištu kada je Futura plus otišla u stečaj. U tom trenutku se nije vodilo računa o 2.300 zaposlenih, niti o mnogobrojnim poslovnim partnerima od kojih su većina bili štampani mediji i koji su zbog ove situacije pretrpeli velike gubitke, neke kompanije se nisu oporavile ni do danas a za neke je to bio i sam kraj poslovanja.
Sve navedene oblasti dovode našu kompaniju u vrlo nezavidan položaj pa smo zbog toga često meta raznih interesa pojedinaca i previranja i imamo utisak da naš svakodnevni posao obavljamo na bojnom polju uz konstantnu opstrukciju.
Šta se krije iza špekulacija u javnosti?
- Povodom špekulacija, čime je narušen ugled kompanije "Centro štampa holding", ne stoji politika nego pojedinci koji zarad sopstvenih interesa pokušavaju da zloupotrebe i kompromituju položaj kompanije. Bavimo se isključivo biznisom i smatramo da je neumesno i, pre svega, neodgovorno da se u vreme ekonomske krize, pojedinci zarad svojih ličnih interesa, igraju sa kompanijom sa 4.000 zaposlenih. Godinama gradimo poslovni ugled na ovom tržištu i nećemo dozvoliti da ga pojedinci ruše.
Kako je nastala "Centro štampa holding"?
Tako što smo preuzeli većinska potraživanja Future plus i kupili Štampa sistem.
Nad firmom Futura plus pokrenut je stečajni postupak još septembra 2009. godine U tom trenutku Futura plus je imala negativni kapital od 1.664.231.000 dinara. Kada smo kupili od Telekoma većinska potraživanja prema Futuri plus u iznosu od 1.981.427.762,88 dinara u decembru 2011. i postali većinski poverilac kompanije, negativni kapital već je bio 3.612.129.000, bez nepokretne imovine i drugih vrednosti i sa 2.300 zaposlenih.
A što se tiče Štampa sistema, poređenja radi mi smo WAZ-u za Štampu za 100% vlasništva platili 5 mil EUR. Futuru smo, za oko 50% potraživanja koji će se konvertovati u akcije, platili 19 mil EUR po tadašnjem kursu za otkup većinskih potraživanja i 7,4 mil EUR za distribuciju, što ukupno iznosi 26,4 mil EUR. Ovim želim da stavim tačku na to pitanje i razne špekulacije.
Šta ste zatekli u tim firmama?
- Gotovo dve godine traje naša borba. Zaista nije bilo lako u vreme ekonomske krize i pada kupovne moći doneti odluku o investiranju u kompanije koje su bile neprofitabilne, imale velike gubitke i ogroman broj zaposlenih. Štampa Sistem je bila u blokadi, a Futura Plus je već bila u stečaju više od 2,5 godine u trenutku kada smo mi kupili većinska potraživanja i bila je potpuno ojađena.
Ušli smo u najtežu moguću oblast koja je neprekidno izložena raznim turbulencijama, niskoprofitabilna i podložna sivoj ekonomiji, nelojalnoj konkurenciji a za koju nije bilo zainteresovanih. Rizik je bio utoliko veći što su poslovanje pratili brojni problemi, neprofitabilnost, loš imidž i nasleđeni gubici što se odražavalo na odnose sa bankama i poslovnim partnerima. Odgovornost je velika kada preuzmete 4.000 zaposlenih, jer svakog meseca samo na doprinose i poreze na zarade, koje plaćamo redovno i u punom iznosu, izdvajamo oko 700.000 EUR, što na godišnjem nivou iznosi oko 8 mil EUR.
Zamislite šta bi bilo da je u pitanju obrnuti scenario, ako ne opstanemo? Svih 4.000 ljudi bi ostalo bez zarada, to je uskraćivanje prihoda za 12.000 ljudi indirektno, otvaraju se vrata sivoj ekonomiji i divljem neuređenom tržištu, država ostaje bez prihoda a da ne pominjemo koji bi to bio udar na 2.500 poslovnih partnera. Našom propašću najviše gubi država.
Šta ste još do sada uradili na konsolidovanju poslovanja?
- Mnogo toga i pored svih problema. Nije bilo dovoljno samo pokrivati gubitke. Da bi se oni smanjili i prevazišli morali smo dodatno da investiramo u razvoj kompanije, pre svega u logistiku, IT sistem, tehničko i etetsko održavanje prodajne mreže, unapređenje asortimana i stalne obuke zaposlenih.
Želja nam je da primenom biznis koncepta na neorganizovano, haotično tržište maloprodaje u kojoj se mi nalazimo, uz nova organizaciona, tehnička i tehnološka rešenja ponudimo tršištu potpuno nove standarde i dugoročno pouzdanog i stabilnog partnera. Videli smo potencijal i mogućnost da se primenom modela koji uspešno posluju u svetu, kao što su Valora u Švajcarskoj ili RUH u Poljskoj, mogu pomeriti granice u ovoj oblasti i u Srbiji.
Pojavile su se špekulacije da CŠH ima monopol?
- Nedavno su se pojavile tvrdnje da naša kompanija Centrosinergija ima monopol na tržištu elektronskih dopuna gde se mešaju pojmovi generalne distribucije i monopola. Pojam generalne distribucije je uobičajen u poslovnoj praksi u svetu a samim tim i kod nas i to u različitim oblastima, primer Telenor, BAT, Henkel. U konkretnom slučaju telekomunikacija - distribucija isključivo podrazumeva pružanje usluge, postavljanja i održavanja aparata na prodajna mesta koja definiše Telekom kao i obezbeđenje naplate od kupaca od čega i Telekom ima koristi jer lakše upravlja tržištem, troškovi su niži, lakše se sprovode sve aktivnosti, nema problema sa naplatom, itd... Mi kao distributer ni na koji način ne utičemo na formiranje cena ili paketa telekomunikacionih usluga. Vrlo je bitno istaći da mi status generalnog distributera nismo dobili nego smo ga kupili tako što smo pored otkupa većinskih potraživanja prema Futuri plus, kupili i četiri najveće distributivne mreže (Paralela, E Teleserv, Konsing, Lanus) za 7,4 mil EUR. Ukupna vrednost našeg ulaganja u poslovanje sa Telekom je preko 26,4 mil EUR. S obzirom da je kompletan posao maloprodaje sa kioscima neprofitabilan, ugovorom o generalnoj distribuciji smo obezbedili poslovni dogovor i ambijent koji pruža sigurnost i mogućnost da delimično pokrijemo neprofitabilan biznis konsolidovanih kompanija. Profit od ovog posla je 1,2 mil EUR na godišnjem nivou i daleko manji od šest miliona evra kojim se špekuliše u javnosti. Od navedene bruto marže koja je pet miliona evra, polovina od 2,5 mil EUR se prenosi tržištu (kupcima, radnjama), polovina preostale sume su operativni troškovi zarade zaposlenih, IT infrastruktura, održavanje terminala i nenaplaćena potraživanja, itd.
Ovo objašnjavam da niko nema zabludu da su to milioni evra. Zar je to dovoljno za odgovornost koju smo mi preuzeli. Mi smo i dalje neprofitabilan sistem. Iznos navedenog profita je i dalje daleko od iznosa koji je dovoljan da se pokriju gubici na nivou konsolidovanih kompanija, koji su u 2011. godini iznosili 13 miliona evra, 2012 godine šest miliona evra, a za 2013 godinu plan je da ćemo godinu završiti sa 1,5 miliona evra minusa. Kada ulazite u posao u koji investirate 33 miliona evra, koliko smo mi do sada investirali, očekujete da će se zauzvrat bar poštovati poslovni dogovori i ugovori jer se kompanija sa 4.000 zaposlenih može održati jedino sa stabilnim i dugoročnim poslovnim odnosima. Naša kompanija je ispoštovala sve preuzete obaveze precizirane ugovorima koje su u skladu su sa zakonom i tržišnim principima, što je potvrdila i Antimonopolska komisija.
Uspeh kao konstanta poslovanja
Novi biznis umnogome se razlikuje od vaših prethodnih poslova i kompanija?
- Ti poslovi, iako na prvi pogled ne izgledaju slični, imaju dosta sličnosti. I kod proizvodnje hrane ima distribucija i prodaja, takođe i u ovom poslu bavimo se distribucijom. Jedina razlika je što u ovom poslu imamo i maloprodaju i to je novitet za koji smo angažovali profesionalni menadžment.
Posle kompanije Doncafe koju smo stvorili i koja je postala jedan od vodećih proizvođača kafe u Srbiji, investirali smo u kompaniju Centroproizvod koja je tada bila u velikim gubicima. Za šest godina uspeli smo da izgradimo jednu od najuspešnijih kompanija u toj oblasti, za čije su brendove i proizvodni deo bile zainteresovane najveće svetske kompanije u proizvodnji hrane Nestle i Dr Oetker. To ne bi bilo moguće bez velikog truda i velikog finansijskog ulaganja. Centroproizvod je 2011. godine prodao svoj biznis kompanijama Nestle i Dr Oetker i važno je da napomenemo da su sve naše transakcije u vezi prodaje Nestleu i Dr Oetkeru obavljene u Srbiji, tako da je pun iznos poreza na kapitalnu dobit plaćen u Srbiji u vrednosti od gotovo pet miliona evra.
Sve naše dosadašnje kompanije su uspešne, rade, razvijaju se i zapošljavaju hiljade radnika. To ne bi bilo moguće da u njih nismo ulagali novac, znanje i trud.
Jeste li uvereni da ćete i CŠH napraviti uspešnom kao "Doncafe" i "Centroproizvod"?
- Naravno, mi smo pobednički tim i mladi ambicionzni ljudi željni da nešto dobro urade i za sebe, za društvo i državu.
Razgovarali: Nadežda Gaće i Miša Brkić