Od kuhinjskog šporeta do fabrike grickalica - "Basket" iz Golubinaca zapošljava 15 žena i proizvodi 500 kilograma peciva dnevno

Srbislava i Sonja Lazić (Foto: Ekonometar)

Počeci naše firme vezani su za ugostiteljstvo, jer je moj otac još 1972. godine otvorio kafanu u Golubincima, a od 1982. držimo kafe-poslastičarnicu koja postoji i danas. Kada smo bili mladi, ovo je bilo popularno mesto na kome su se često okupljali košarkaši, pa je tako i porodično preduzeće dobilo naziv "Basket".

Ovako je na pitanje o vezi između finih pekarskih proizvoda i trofejnog srpskog/jugoslovenskog sporta odgovorila Srbislava Lazić, osnivač i vlasnik porodičnog preduzeća "Basket" u Golubincima, naselju u opštini Stara Pazova. Ekipa Ekonometra imala je priliku da krajem septembra poseti ovu porodičnu firmu duge tradicije o kojoj i konkurenti govore u superlativima.

"Basket" je 2002. godine proširio svoju delatnost i počeo da se bavi i proizvodnjom zdrave hrane, odnosno finih pekarskih proizvoda. Reč je o takozvanim "grickalicama" ("snack" proizvodi) od integralnog brašna, bez aditiva i konzervansa, koje su bogate biljnim vlaknima i imaju visoke nutritivne vrednosti.

- Do 2000. godine moglo je nekako da se živi od kafe-poslastičarnice, ali je onda došlo teško vreme. Sticajem okolosti, tada sam se i razvela i ostala sama sa dve ćerke, tako da sam morala da se snalazim i da nađem neko rešenje i dodatni izvor prihoda. Pošto smo sestra i ja rano ostale bez oba roditelja nisam mogla da računam na neku pomoć sa strane. Kao domaćica koja se posvetila porodici, nisam imala radnog iskustva, ali sam znala da mesim i kuvam i odlučila sam da pokušam da prodam svoje kulinarske proizvode – kaže Srbislava Lazić u razgovoru za Ekonometar.

Ona je napravila svoje malo istraživanje i shvatila da na tržištu postoji mnogo veća ponuda slatkih proizvoda, pa je odlučila da pokuša sa slanim programom, i to sa trajnim pecivima, tipa krekera i slično. S obzirom na nedostatak iskustva u vođenju posla, smatrala je da je ova vrsta proizvoda zahvalnija za početnika u malom biznisu. Najobičnije perece – "koje svaka žena pravi kod kuće" – i štapići sa susamom činili su početni asortiman.

– Krenula sam u posao sama, uz pomoć radnice koja je bila zaposlena u kafeposlastičarnici. U početku sam išla i nudila svoje proizvode od prodavnice do prodavnice, ali tada je bilo malo liberalnije vreme pre uvođenja fiskalnih kasa, pa se lakše i ulazilo u trgovine. Naravno, to su bile minimalne količine koje sam proizvodila u svojoj kuhinji i na običnom šporetu – navodi sagovornica.

Tako je prošla jedna zima jer je Srbislava najpre odlučila da vidi kako će krenuti posao i kako će se ona snaći. Sebi je postavila cilj, a imala je veliki motiv: dve ćerke su baš u to vreme kretale na fakultet i trebalo je finansirati školovanje. Sonja, koja je danas menadžer prodaje u "Basketu", imala je tada 18 godina i započinjala je studije psihologije, a Aleksandra, danas akademski slikar, imala je 16 godina. Majka je imala njihovu punu podršku i maksimalno su je bodrile da istraje u poslu koji je započela.

- Borba je bila velika. Obe ćerke su se uključile i bile voljne da pomognu, čak su i nosile robu po Novom Sadu, pre fakulteta i posle nastave. Ja sam bila uporna i radila sam iz srca. Sama sam isprobavala nove recepte, drugačiju tehnologiju. Veoma sam zahvalna mojoj sestri Saveti (Cici), koja mi je uvek u životu bila velika podrška, kao i sada u ovom poslu. Ona mi se posle godinu dana priključila, a posle smo i zaposlili jednu ženu – objašnjava Srbislava razvoj svog pekarskog biznisa.

Dnevne količine proizvedenog peciva u početku su dostizale maksimalno 50 kilograma i to je bila količina koja se mogla plasirati na tržište. Onda se "Basket" nakon godinu dana proširio: od jednog magacina napravljena je nova radionica površine 40 kvadratnih metara i svi su bili zadovoljni zbog napretka.

Kupljena je prva peć, proširena proizvodnja i tada je posao već postao znatno ozbiljniji, a zaposleno je i nekoliko novih radnica.

– U tom trenutku sam se odvažila i zatražila jedan kredit od Fonda za razvoj, a odmah nakon toga i drugi. Prvi kredit bio je u iznosu od oko 1.500.000 dinara (oko 15.000 evra). Tada smo podigli novi objekat, gde je sada smeštena proizvodnja, kupili smo ozbiljniju mašinu, veću peć. Posle drugog kredita uzela sam i treći, koji još uvek otplaćujemo, a jednu manju pozajmicu morali smo da uzmemo i od banke.

Ukupna investicija do sada iznosi oko 50.000 evra, a reč je o tipičnom organskom rastu firme, uz umereno kreditiranje, uglavnom zahvaljujući Fondu za razvoj. Svaki dinar profita ulagan je dalje u razvoj proizvodnje, pa je tako "Basket" opremu kupovao od kompanije Monera iz Novog Sada, koja uvozi italijanske mašine za pripremu peciva.

Trenutno ova porodična firma u Golubincima zapošljava 15 žena, dnevna proizvodnja zavisi od vrste proizvoda ali prosečno iznosi 500 kilograma peciva. Slogan "Basketa" je "Imate pravo, hranite se zdravo!", a svoj program zdrave hrane stvorili su razvojem novih proizvoda, kroz svakodnevno istraživanje i isprobavanje novih varijanti i recepata.

(Foto: Ekonometar)

– Odlučili smo se za integralni program i nakon nekih godinu dana prešli smo sa belog najpre na crno brašno (tip 850), a zatim i na integralno, raženo, heljdino. Razvili smo čitav asortiman proizvoda – od "Raženka" koji je namenjen prvenstveno dijabetičarima, preko sojinih i štapića sa susamom i makom, slanog miksa, raznih vrsta pločica, do našeg najnovijeg i trenutno proizvoda broj jedan – "Basket 5", koji sadrži pet različitih vrsta semenki – bundeve, susam, lan, suncokret i kikiriki – objašnjava Srbislava.

Pre dve godine njoj se u poslu pridružila ćerka Sonja, inače diplomirani psiholog, koja je prethodno radila u Centru za socijalni rad u Staroj Pazovi. Druga ćerka Aleksandra je akademski slikar, završila je Likovnu akademiju i otvorila svoju galeriju, atelje i školu slikanja. I ona se uključila u rad "Basketa" tako što je uradila prvi dizajn ambalaže, za koji je stiglo i priznanje u vidu nagrade Privredne komore Vojvodine.

Trenutno je na porodiljskom odsustvu nakon koga planira da se pridruži sestri u porodičnoj firmi.

– Radila sam tri godine u Centru za socijalni rad, ali sam potom osetila potrebu da počnem da radim u porodičnom preduzeću. Želela sam da učim od nekoga ko je uspešan. Pošto je moja mama u mojim očima jedna veoma uspešna žena, rekla sam sebi – učiću od nje. I još uvek učim – kaže ćerka Sonja i ističe da je tada polako počela da ulazi u sfere za koje je mislila da je nikada neće interesovati.

Najteži deo joj predstavlja administracija i gomila papira sa kojima se svakodnevno suočava, a najviše se bavi marketinškim aktivnostima, organizacijom promocija na prodajnim mestima, dizajnom ambalaže ili jednom rečju – stvaranjem i razvojem brenda. Kada je reč o plasmanu proizvoda i širenju tržišta, što je još jedna od značajnih aktivnosti, kaže da su trenutno prioritet radnje zdrave hrane u Beogradu i Novom Sadu, ali i širom cele Srbije.

- Prisutni smo u skoro svim prodavnicama zdrave hrane, ali za sada uglavnom indirektno, preko veleprodaja, osim u najvećim gradovima. Ipak, sve više se javljaju kupci iz Niša, Zrenjanina, Vršca i drugih mesta, i polako pokušavamo da proširimo i direktan plasman. Sada smo u procesu redizajna i modernizacije ambalaže jer želimo da napredujemo i da se pozicioniramo i u velikim sistemima – ističe Sonja.

Ona kaže da su trenutno glavne ciljne grupe za proizvode "Basketa" deca, mlade žene koje vode računa o ishrani i penzioneri, ali veruje da će nova ambalaža privući pažnju i drugim generacijama. Skromno konstatuje da još uvek uči i da je nova u ovom poslu, pa je potrebno malo vremena da se slože sve kockice. Zato ide korak po korak.

- Volela bih da ovo postane prava fabrika jednog dana i mislim da smo na dobrom putu. Trenutno su nam kapaciteti maksimalno popunjeni, ali na duže staze razmišljamo o izvozu u zemlje regiona, jer planiramo širenje proizvodnje uz pomoć nove mašine koju smo naručili. Na sajmovima još uvek ne nastupamo, ali svake godine učestvujemo u ocenjivanju kvaliteta u Novom Sadu i osvajamo priznanja – kaže Sonja.

Srbislava Lazić smatra da je za mali biznis u Srbiji veoma važno imati mnogo snage, želje i volje da se uspe i da treba biti uporan u radu. Ali, problem je što male preduzetnike niko ne štiti – ni od velikih sistema, ni od problema sa neplaćanjem i likvidnošću.

- Prepušteni smo sami sebi. Ljudi često i propadaju zbog kašnjenja sa plaćanjem, a niko ne vodi računa o tome. Takođe, mislim da nije korektno prema ljudima koji pošteno rade i redovno plaćaju svoje obaveze, što oni nemaju nikakve povlastice, dok nesavesni preduzetnici na kraju uglavnom dobiju otpis starih dugova. Nema podrške od društva, a jedino što mi znamo to je da radimo – zaključuje Srbislava.

Naslednice unapređuju posao

- Otkako se ćerka Sonja uključila u posao, proširili smo biznis i podigli poslovanje na viši nivo. Počela je da sarađuje sa firmama u koje ja ne bih imala hrabrosti ni da odem, pa smo sada prisutni i na aerodromu (fri šop) i u velikim sistemima. To su bili njeni poslovni uspesi. Veoma ozbiljno je shvatila posao i sreća je što se uključila jer sam se ja u međuvremenu i razbolela i bila odsutna jedno vreme. Ona je tada vodila ceo posao. Sada sam dobila invalidsku penziju i još uvek sam tu, ali se naslednice polako pripremaju da preuzmu posao. Mlađa ćerka Aleksandra je na trudničkom odsustvu, ali je obećala da će se pridružiti sestri posle godinu dana. Ja bih tu ostala samo kao podrška i supervizor, a one bi trebalo da nastave tradiciju jer je ovo zaista jedna porodična firma, još od tatine kafane – ponosna je Srbislava Lazić na svoje naslednice.

Zdrava hrana

"Basket" proizvodi su bogati dijetnim vlaknima, a imaju mali sadržaj zasićenih masnih kiselina. "Raženko" je proizvod visoke nutritivne vrednosti, namenjen prvenstveno dijabetičarima. U ponudi je i nekoliko vrsta štapića – sa susamom i makom, sojinih i sa speltom, kao i nekoliko vrsta na tržištu veoma traženih pločica – ovsene, kukuruzne, lanene, heljdine, sa koprivom. Tu su i integralni i slani miks, kao i trenutno najpopularniji novi proizvod – "Basket 5", čiji je idejni tvorac ćerka Sonja. Značajan je podatak da proizvodi ne sadrže materije životinjskog porekla, pa su tako pogodni i za vegetarijance, a mogu se konzumirati i u vreme posta.

Sertifikati i standardi

– Imamo uveden HACCP već nekoliko godina, a sada smo u procesu uvođenja standarda FSSC ISO 22000 – sistem kvaliteta i bezbednosti hrane koji obuhvata kompletnu organizaciju firme u svakom pogledu, priznat od strane Globalne inicijative za sigurnost hrane. Praktično je reč o nadgradnji HACCP-a. Sarađujemo sa ovlašćenim sertifikacionim kućama koje nam pomažu u implementaciji ovih standarda – kaže Sonja Đurić.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )