Prošetajte sećanjima srpskog velikana - Virtuelni muzej Mihajla Pupina u Idvoru

"Moje rodno mesto je Idvor i ova činjenica kazuje vrlo malo jer se Idvor ne može naći ni na jednoj zemljopisnoj karti. To je malo selo koje se nalazi u blizini glavnog puta u Banat", napisao je svojevremeno veliki srpski naučnik Mihajlo Pupin.

Na 13 kilometara od Kovačice, u Južnobanatskom okrugu, nalazi se selo, u kome rode slobodno šetaju, ljudi se takmiče u kotrljanju lubenica, gde se organizuje gulašijada i gde svake godine doputuje između 100 i 150 autobusa punih đaka i turista koji žele da vide gde se igrao i učio i sa kojih pašnjaka je u svetske hramove nauke krenuo slavni Mihajlo Pupin.

U susret obeležavanju 159. godina od rođenja velikog naučnika (9. oktobar 1854-12. mart 1935), profesora Kolumbija univerziteta, bez čijih dela se, prema rečima Bila Gejtsa, "ne može zamisliti informatički sistem Amerike", Obrazovno-istraživačko društvo Mihajlo Pupin i kompanija "Telekom" u saradnji sa SANU, pokrenuli su virtuelni muzej sa željom da ljudima širom sveta ukažu na značaj Pupinovih dostignuća u oblasti telefonije, telegrafije i radiotehnike.

Idvorčani vole da podsete i na Pupinovo dobročinstvo, koje se ogleda u činjenici da je sve što je stekao tokom života ostavio svom narodu, ali i na njegov patriotizam i višedecenijsku posvećenost interesu naroda iz kog je ponikao.

Nikad nije zaboravio, ni napustio svoje Idvorčane, a o velikom naučniku danas, u njegovom rodnom mestu, svedoči zavičajni kompleks koji je u zapuštenom stanju.

U Pupinovo vreme Idvor je imao 3.000 stanovnika, danas ima oko 1.000 žitelja, a kuća u kojoj je rođen, crkva u kojoj je kršten, škola gde je naučio da čita i piše, njegova zadužbina i grob roditelja, Koste i Olimpijade, čine put Pupinovog nasleđa.

Ko se zaputi u ovo malo mesto pored Tamiša, videće naučnikovu rodnu kuću, banatsku kuću iz druge polovine 19. veka, spomenik kulture restauriran 2004. godine u kome nije sačuvano autentično pokućstvo porodice Pupin, ali izloženi predmeti i komadi nameštaja ipak vraćaju posetioce u dečačke

Tura se nastavlja obilaskom crkve Blagovesti presvete Bogorodice, podignute 1803, u kojoj je Pupin kršten, a ikonostas oslikao čuveni Steva Todorović.

Goste dočekuje najmlađi prota u Srbiji, prota Petar, koji sa radošću prenosi sećanja svojih prethodnika o svakoj poseti slavnog Pupina njegovoj, kako je jednom prilikom prošaputao, "maloj lepoj crkvi".

Izlet sećanja" dalje vodi do "vrata zaborava"- škole podignute 1843. u kojoj je danas smešten muzej sa izložbom koja nije menjana od 1979. godine.

Zgrada muzeja, čija postavka prikazuje životni put briljantnog naučnika - "sa pašnjaka do naučenjaka" i sama spomenik kulture, godinama čeka na restauraciju, te umesto da bude svedočanstvo o Pupinovom delu, više predstavlja opomenu na odnos našeg društva prema nasleđu.

"U naručju crkve i škole" je Narodni dom, zadužbina Mihajla Pupina, njegov poslednji veliki posao, podsetnik na njegovu misao i dobra dela, otvorena nepunu godinu po njegovoj smrti.

Narodni dom je trebalo da bude "škola u kojoj bi se idvorska mladež pa i stariji Idvorci poučavali u negovanju voća i povrća i drugim poljoprivrednim poslovima".

Od te Pupinove vizije ostao je samo kamp za talentovanu decu koji se organizuje od 2011, a zadužbina uglavnom služi za proslave i prezentacije.

Zavičajni kompleks "Mihajlo Idvorski Pupin", prema rečima potpredsednice Obrazovno-istraživačkog društva "Mihajlo Pupin" Aleksandre Ninković-Tašić, nešto najbliže što imamo o Pupinovom nasleđu, danas nije u stanju da predstavlja bogato naučnikovo nasleđe, već samo da predstavi put kojim je on krenuo u svet.

Ne smemo da ostavimo pukotine na Pupinovom muzeju u Idvoru, ne smemo da ostavimo stare izbledele panoe sa nedovoljno informacija, jer oni ne govore ništa o Pupinovom nasleđu, a nažalost govore o našem društvu i višedecenijskoj nebrizi", naglasila je ona.

Pupin je u svojoj autobiografiji, prevedenoj na španki, nemački, japanski, švedski, čiji odlomci su bili obavezna lektira u američkim školama do šezdesetih godina, napisao da će "kurs sudbine jednog naroda biti uvek vođen ne samo naporima izuzetnih ljudi, već snagom tradicije tog naroda".

Nisam mogao da pomislim dok sam gledao u zvezdano nebo, čuvao volove, igrao se sa svojim prijateljima po idvorskim pašnjacima, moja majka bi rekla pravio nestašluke, da ću jednog dana sedeti u najvećim hramovima nauke 20. veka, da ću osnivati velike naučne institucije, učiti mnoge mlade darovite naučnike da tehnološki razvoj neće pomoći našem društvu bez duhovnog razvoja, napisao je Pupin.

Ninković-Tašić smatra da reči velikog naučnika treba da posluže kao inspiracija i snaga društvu, da Pupin zaslužuje novu postavku u svom muzeju koja će pokazati mladima "kakav čovek možeš biti makar krenuo iz malog mesta kao što je Idvor".

Ona je izrazila nadu da će "vreme koje dolazi da nam omogući više svesti, savesti i bolje sećanje na jedno od najbogatijih nasleđa koje Srbija ima", da će cela sledeća godina biti, na nacionalnom nivou, godina Mihajla Pupina, čoveka koji je uvek ustajao kada je govorio o svojoj majci čak i pred bogatim Amerikancima, profesorima i naučnicima, koji su zatim danima prepričavali taj susret sa njim.

Dok Muzej Mihajla Pupina ne dobije njemu dostojnu postavku, ljudi širom sveta mogu da prošetaju virtuelnim muzejom (www.mihajlopupin.rs) ili zavičajnim kompleksom na sajtu www.idvor.rs i ujedno otkriju šta se krije iza naslova: "Tesla i Pupin kuju planove za mir u svetu" i "Tesla i Pupin će uspeti zajedno da naprave pronalazak koji će zaustaviti rat".