Radim, ali nisam na poslu - Koje su prednosti i mane rada od kuće u Srbiji?

Glavna šefica kompanije "Yahoo" nedavno je opozvala sve zaposlene koji su za ovog tehnološkog giganta radili od kuće. Marisa Mejer, koja je dužnost preuzela u julu prošle godine, porodila se pet meseci posle toga i na posao vratila nakon samo dvonedeljnog odsustva.

Ovaj potez, menadžerke kompanije koja ima ukupno 14.000 zaposlenih nije se mogao naslutiti, zbog toga što je misija "Yahoo"-a pre svega, povezivanje ljudi na daljinu, dakle bez fizičkog prisustva. Ovaj "telerad" je, osim toga, jedan od trendova podjednako u velikim i malim kompanijama širom sveta. Računa se da samo u Americi između 20 i 30 miliona zaposlenih radi upravo tako.

Neočekivani potez menadžerke "Yahoo"-a, pokrenuo je lavinu diskusija da li je produktivniji rad od kuće i koliko je lako kontrolisati "takav rad na crno".

Veću produktivnost u radu donela je pre svega činjenica da su, zbog toga što vreme "na poslu" i "kod kuće" u ovom slučaju nije jasno razdvojeno, zaposleni spremniji da rade više sati nego što je zvanično radno vreme. Takođe, pošto rade od kuće, znači da ne putuju ni javnim prevozom niti sopstvenim automobilima, pa su tako manje izloženi stresu. Osim toga, ako su roditelji, imaju mogućnost da više brinu o deci, jer su im "na oku", pa su opušteniji.

Ipak, treba jasno razdvojiti one koji su u stalnom radnom odnosu, a rade od kuće i one koji nemaju ugovor, već rade kao slobodni strelci (najčešće prevodioci, programeri, novinari...)

U Srbiji će položaj zaposlenih koji rade od kuće biće regulisan izmenama i dopunama Zakona o radu. Postojeći zakon samo delimično reguliše tu oblast, zbog čega se dešava da radnici rade "na crno" ili da ostanu bez obećanih para. Trenutno, prema procenama sindikata, oko 30 hiljada ljudi radi van prostorija poslodavca, a za taj rad često nisu plaćeni. Sindikalci kažu da je važno da se ta oblast uredi, pošto bi se tako smanjio i rad "na crno". Sindikati zato upozoravaju da dopune Zakona o radu moraju preciznije urediti tu oblast.

Rad na otvorenom

(Foto: Suzana Obradović)

Vesna Lapčić, izvršna urednica magazina "Svet osiguranja", kaže da, budući da ima malo dete, rad od kuće joj omogućava da više vremena provodi sa njim.

Osim toga, kaže da se oseća lagodnije, te da je tokom letnjih meseci mogla da radi u dvorištu kuće, jer je "hvala bogu izmišljen wi-fi".

- Kada radim od kuće imam utisak da sama kontrolišem vreme bez obaveze da u određeno vreme krenem na posao i vratim se. Takva fleksibilnost mi omogućava da otputujem negde i ponesem svoj posao sa sobom, a uopšte mi ne smeta da pijem kafu na obali mora i radim – objašnjava Vesna Lapčić.

Sa druge strane, sagovornica "eKapije" kaže da je jedina mana u njenom slučaju ta što je ona sklona da radi po ceo dan, proverava mailove, piše tekstove, pa joj se nekad čini kao da ceo dan radi.

Dragana Popov je prevodilac. Nije zaposlena za stalno, već radi kao, kako je to sada popularno reći, "freelancer".

Popov kaže da se prednosti takvog rada ogledaju u osećaju slobode - ne mora ujutru da brine da li će zaksniti zbog prevoza, na miru provodi jutra i može često da ode na rekreaciju (bazen). Takođe, Dragana kaže da nema nadređene, sama organizuje svoj rad, prioritete i vreme, ali uz obavezu poštovanja rokova.

Budući da radi i kao simultani prevodilac, često putuje.

- Tada ne mogu da upravljam vremenom jer zavisim od drugih, na meni je da se pojavim u tom gradu ili državi, a putovanja autobusom su zaista jako zamarajuća.

Nesigurna primanja i manja vidljivost

Rad od kuće ako je u pitanju puno radno vreme podrazumeva i sigurnost, međutim kako i naša sagovornica primećuje, uglavnom je osoba koja radi od kuće "slobodni strelac pa takav posao sa sobom nosi neizvesnoat, nesigurnost, nelinearna primanja".

- Takođe, može se desiti da jednog meseca radim neprestano, a da naredna dva ne radim ništa - kaže Popov.

Sagovornica "eKapije" smatra da treba dobro izvagati prednosti i mane rada iz fotelje.

- Sve u svemu, verujem da u velikoj meri ta odluka zavisi i od porodičnog statusa. Jer dešava se, da kada nemate porodicu i decu, većina ljudi očekuje da ste uvek slobodni jer "radite od kuće".

Nije tajna ni da su za pojedine vlasnike preduzeća, radnici koji posao ne obavljaju iz kancelarije, manje vidljivi. Recimo, ako direktor nema u kasi novca za sve, velika je verovatnoća da će platu poslednji dobiti oni koji rade na taj način.

Ko je miliji poslodavcima?

Direktor kompanije iz sektora malih i srednjih preduzeća, koja zapošljava i nekoliko radnika koji su u stalnom radnom odnosu ali rade od kuće, kaže da ovakav rad ima i pozitivnih i negativnih strana.

Mana je ta što u timu koji radi kod kuće ne možete stvoriti kolektivni duh, te je rad u kancelarijama nemerljivo vredniji. Takođe, rad iz doma češće dovodi do poslovne aljkavosti i kvalitet rada vremenom opada.

Ipak, sagovornik "eKapije" objašnjava da su njegova iskustva takva da "radnici u papučama" brže reaguju u incidentnim situacijama, jer su dostupniji poslodavcu, budući da su navikli na "razvučeno" radno vreme, tj. mentalno su pripremljeni na celodnevno radno vreme.

On smatra da rad od kuće ima efekat onda kada radnici rade na neku normu, kada je efekat njihovog rada merljiv. Sa druge strane, ako ti zaposleni rade na projektu koji je u razvojnom procesu, njihov učinak je daleko manji.

- Naše iskustvo je da je rad od kuće dobar za majke sa malom decom, iz razloga što kada im mi kao poslodavci to omogućimo, one osećaju jednu dozu zahvalnosti i uzvraćaju efikasnošću – objašnjava sagovornik "eKapije".

Ono što se u kompaniji ovog preduzetnika pokazalo kao dobra praksa jeste, da neke od radnika od kuće, treba ohrabriti da osnuju sopstvene agencije (za prevod, softverske poslove i slično), jer od onog momenta kada i sami postanu preduzetnici, efikasnost i produktivnost naglo rastu.

Takođe, rad od kuće se pokazao kao dobar model psihoterapije za one kompanije kojima tehnologija rada to dozvoljava. Konkretno, to znači da ako nekome dozvolite da radi na primer 10 dana od kuće, on mnogo bolje može da uoči greške kolega, da da kreativne predloge. Ipak, ne treba zaboraviti da ovaj oblik "terapije" treba da traje svega nekoliko dana.

Evropsko iskustvo

U svim zemljama Evropske unije postoji ovakva vrsta rada. Primera radi, Švedska ima ogromno prostranstvo koje je nenaseljeno i ljudi svoje poslove obavljaju kod kuće i tek jednom sedmično ili mesečno odlaze u prostorije poslodavca.

U Češkoj i Danskoj na svakih sedam zaposlenih jedan radi kod kuće, a u Velikoj Britaniji oko milion i trista hiljada ljudi radi van prostorija poslodavca.

Jelena Đelić