(Ekonomist) Autoput preko Albanije, do Kosova i Metohije

Albanci imaju jedan san – “Koridor 8” koji će ih otvoriti ka Evropi, Istočnoj gde su im potencijalna tržišta, i Zapadnoj odakle dolaze investicije. Putevi, železničke linije, luke, infrastrukturna logistika, i uslužne delatnosti... a Koridor će pomoći i da Albanija okonča sa politikom izolacije.

Koridor 8 je jedan od 10 “Trans-evropskih koridora” (TEN-T) zamišljenih da olakšaju razmenu dobara, ljudi, nafte i ostalih energenata između Evropske unije, balkanskih zemalja koje gravitiraju ka Crnom i Kaspijskom moru, i država Centralne Azije. U EU je naročito Italija zainteresovana za “Koridor 8” koji bi sledio nekadašnju “Via Appia” put koji je povezivao Rim sa Brindizijem pre nego što je skretao istočno ka drugoj strani Jadranskog mora.

Savremeni “Koridor 8” bi trebalo da ide trasom Bari-Brindizi-Drač-Valona-Tirana-Pogradec-Skoplje-Sofija-Burgas-Varna. Koridor 8 je tzv. multi-modalni transportni sistem duž osovine Istok-Zapad koji čine morske i rečne luke, aerodromi, i približno 1.270 kilometara železničkih i 960 km drumskih saobraćajnica.

Sporazum o izgradnji Koridora 8 je postignut još 1991,a Memorandum o razumevanju su u Bariju u septembru 2002, potpisali predstavnici Albanije, Bugarske, Makedonije, Italije i Turske.

Busek: Ipak Koridor 10
Delegacija Republike Makedonije je prošle godine na Konferenciji o putnoj infrastukturi u Beogradu predstavila svoj deo drumske saobraćajnice u dužini od 304 km koji ide od Kafasana graničnog prelaza na severu Ohridskog jezera, preko Tetova i Skoplja do Deve Baira na granici te države sa Bugarskom.

U Albaniji, a naročito kod privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji izgleda, međutim, da ima dilema u pogledu trase Koridora 8. Ona dogovorena na međunarodnom nivou u Albaniji ide od luka Valone i severnijeg Drača, preko 35 kilometara udaljene Tirane do Ćafe sana, na jugoistoku.

Međutim, privremene institucije vlasti u Prištini bi volele da Koridor 8 preko severoistočnog albanskog grada Kukeša izađe kod graničnog prelaza Morina, 20-tak km severozapadno od Đakovice.

Početkom 2000-tih je Ded Kola, urednik najvećeg ekonomskog dnevnika u Albaniji, “Ekonomija”, ocenio da bi takav autoput “ojačao ekonomsku nezavisnost Kosova”.
“Albanske vođe sa obe strane granice povećaće međusobne političke kontakte kako bi rešili obostrane privredne i političke probleme i borili se zajedno protiv organizovanog kriminala koji je veliki izazov kako za Tiranu tako i za Prištinu”, izneo je Kola.

Tada je koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, Erhard Busek isticao kako autoput Drač-Priština nije prioritet za zemlje regiona i da Pakt takav projekat neće podržati. Busek je indirektno sugerisao vladi pokrajine koja je pod upravom Ujedinjenih nacija, da bi Pakt mogao da finansira Koridor 10 koji povezuje Prištinu sa Skopljem.

Ovih dana je vlada Albanije odobrila ugovor sa američkom firmom Bechtel International Inc. o izgradnji deonice autoputa od mesta Rešena, u blizini Kukeša, grada 200 km severoistočno od Tirane, ka granici formalno još uvek Srbije. Radovi na putu sa četiri trake u dužini od 55 km, trebalo bi da počnu tokom oktobra. Deonica Rešen-Morina je deo 170 kilometara dugog autoputa koji od Drača vodi ka istočnoj granici Albanije.
Autoput će biti za oko 45 km kraći od postojećih puteva i skratiće putovanje, koje sada može potrajati i šest sati, na dva časa. Naime, sadašnji put, koji ima samo dve trake, je pun rupčaga i krivina, što onemogućava prosečnu vožnju bržu od 40 kilometara na čas.
Vrednost radova je oko 250 miliona evra i biće finansirani iz albanskog budžeta, ali će, prema zvaničnicima u Tirani i međunarodne finansijske institucije dodeliti kredite.

Tajna za koga rade

Bektel korporacija (Bechtel Group www.bechtel.com), sa sedištem u San Francisku, je najveća građevinska firma u SAD i od osnivanja 1925. je u vlasništvu porodice koja joj je dala ime. Pored veličine (u 2005. je Bektel imao 40.000 zaposlenih na projektima u blizu 50 zemalja i prihod od 18.1 milijardi dolara) kompanija je poznata po političkom uticaju i zatvorenosti.

Najnovije kritike na račun Bektela su, na jednoj strani, zbog veza sa porodicom Bin Ladin u Saudijskoj Arabiji, čiji je najpoznatiji predstavnik Osama bin Laden, vođa međunarodne terorističke mreže Al Kaide, a na drugoj, način na koji je dobila ugovore za radove u Iraku pošto su SAD izvršile invaziju na tu zemlju.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu