Arheološki park Viminacijum promovisan u veliku turističku atrakciju

Ubuduće će i turisti, zajedno s profesionalcima, imati priliku da učestvuju u istraživanjima

(Viminacijum pod krovom)

Viminacijum, prestonica rimske provincije Gornje Mezije, nekada vojno uporište rimske legije "Sedma Klaudija", danas jedno od tri najznačajnija arheološka nalazišta na prostoru naše zemlje, od četvrtka zvanično je proglašen za buduću turističku atrakciju.

Mladići i devojke (studenti Filozofskog fakulteta) odeveni u rimske toge, ovenčanih glava pred ulaskom u nekropolu, za koju se slobodno može reći da je najdraže otkriće "raznolikog tima stručnjaka", dočekali su prve goste.

- Kakav prijem za ulazak u podzemni svet! - komentarisali su posetioci na otvaranju arheološkog parka, zaobilazeći centralnu grobnicu, za koju se pretpostavlja da je večni dom rimskog imperatora Hostilijana.

Pored pretpostavljenog vladara, najverovatnije je, prema rečima arheologa, sahranjena njegova majka, jer su tu pronađene skupocene minđuše, koje su, kao i sav otkriveni nakit na ovoj lokaciji, izložene u Narodnom muzeju u Požarevcu.

"Mimohod" oko gornjeg nivoa grobnica, iz prvog veka, posetioci su nastavljali spuštajući se pet metara niže, savijenih leđa, gde su sahranjeni verovatno prvi rimski hrišćani. U ovom, skromno rečeno, podzemnom prolazu nalaze se tri grobnice.

- Molim vas, samo dvoje može da stane u grob - upozoravala je Jelena, istoričar umetnosti, odevena kao hetera, u ulozi Kerbera, prvu turu turista koja je zašla u podzemlje Viminacijuma.

I dok su se dvoje po dvoje tiskali u trapezoidnim grobovima, Jelena je tumačila umetnost skraja trećeg veka.

- U prvoj su naslikani paunovi, što predstavlja veru u zagrobni život, a tu je i slika Kupidona, simbola Venere, rimskog božanstva ljubavi - objašnjava istoričarka umetnosti.
Kupidon, Venera, biljni motivi... sve ukazuje na pagansku zaostavštinu, međutim, na samo dva metra dalje jasno se može videti Hristov monogram.

- To je prvi Hristov monogram u antičkom svetu. Datira spočetka četvrtog veka. Veruje se da se baš ovakav monogram ukazao caru Konstantinu pred usvajanje Milanskog edikta, tako da su ove grobnice pravo svedočanstvo o prelasku Rimljana iz mnogobožačke u najrasprostranjeniju svetsku monoteističku religiju. Poslednja grobnica je pravi pravcijati muzej antičke Mona Lize. Tu je sahranjena neka mlada žena i verovatno je bolovala od paralize. Umetnik koji je oslikavao njenu grobnicu probio je sve kanone antičke umetnosti, izradivši ženski portret, prema tehnici i lepoti jedinstven za ono vreme. Puna voluminoznost - objašnjava Jelena.
Nedaleko od nekropole, između dva gusta polja kukuruza, nalazi se još jedno arheološko otkriće - javno gradsko kupatilo. Bebina Milovanović, arheolog, koju su kolege izabrale kao najkompetentniju, ispričala je priču o pronalaženju ovog objekta, koji za stare Rimljane nije imao samo higijenski karakter.

- U Rimu kupatila, ili terme, bila su mesta gde su se ljudi kupali, ali i družili i sklapali poslove, sastančili. Ovde, baš na ovom mestu, bilo je pet kupaona, s toplom, hladnom ili mlakom vodom, sauna i vežbaonica - priča Bebina i pojašnjava da je termu iz prve ere, još sedamdesetih godina prošlog veka, otkrila LJubica Zotović, bitno ime u svetu arheologa. NJeni naslednici nastavili su istraživanja na ovom terenu i pronašli su 2003. godine kupaone koje datiraju iz trećeg i četvrtog veka.

Gornja Mezija, koja se prostirala na 450 hektara, današnjih sela Stari Kostolac i Drmno, imala je status kolonije, što je, prema rečima stručnjaka, bio veoma visok status u rimskom državnom uređenju. Arheolozi su na terenu srpske Pompeje otkrili i severnu kapiju "Sedme Klaudija legije", a prema rečima svakog predanog člana ovog, tima neće se na tome zaustaviti.

- Znamo da su se ovde nalazila pozorišta, dvorane, gradski trgovi, kovnice novca... i verujemo da će makar buduće generacije uspeti da otkriju ceo svet ove provincije koja je živela punih pet vekova. Imamo georadar, koji nam mnogo pomaže u poslu jer uspeva da locira zaostavštinu na velikoj dubini i svi smo strastveni zaljubljenici u starinu - rekla je Snežana Nikolić, koja već godinama, zimi, leti, po kiši, snegu i suncu boravi na ovoj iskopini. Snežana je pojasnila i ideju Viminacijuma, kao turističke atrakcije: "Posetioci, ili arheolozi amateri, ubuduće će imati priliku da istražuju s nama, baš kao u Pompeji".

Autori : Ivana Vranešević, Ana Lađarević, foto M.Rupena

tekst u celosti prenešen iz Glasa javnosti.