Sibirska borovnica u Srbiji - Život u ljubičastom porodice Milošević

(Porodica na okupu)

Sreten Milošević (45) radio je 14 godina u Nemačkoj i kada se 2006. godine vratio u Srbiju, zajedno sa suprugom Snežanom (koja je rođena u Nemačkoj) i troje dece, odlučili su da se iz najrazvijenije evropske države presele u Stare Banovce.

Zbog posla koji su nameravali da pokrenu, smatrali su da je bolje biti bliže Beogradu kao centru zbivanja, a jedan od razloga za izbor upravo ovog malog mesta na tridesetak kilometara od glavnog grada jeste i to što ovde živi Sretenova sestra, koja je danas šef proizvodnje u porodičnoj firmi.

Ovde su Miloševići osnovali preduzeće Aronia d.o.o. koje se bavi uzgojem i preradom aronije melanokarpe (aronia melanocarpa), kod nas poznatije kao sibirska borovnica. Pored toga bavi se i distribucijom proizvoda od aronije na domaćem tržištu i izvozom u inostranstvo.

Prve zasade aronije podigli su na obroncima planine Cer, u blizini Šapca, na površini od jednog hektara i oni predstavljaju ličnu sirovinsku bazu za dalju proizvodnju. U nedostatku sirovine za dalju preradu oslanjaju se i na otkup aronije sa domaćeg tržišta, čime pomažu i domaće poljoprivredne proizvođače.

- Trenutno imamo dve plantaže. Pored prve na Ceru zasadili smo i drugu u blizini Barajeva, tako da je sada ukupna površina pod aronijom 4,5 hektara. Sa ovom biljkom prvi put sam se susreo pre nekoliko godina, kada sam se bavio voćem i povrćem, i tada smo počeli više da se interesujemo za mogućnost njenog uzgajanja u Srbiji. Pošto smo dugo živeli u Nemačkoj i znamo kakvo je njihovo poslovanje, na internetu smo potražili ko se ovom delatnošću bavi na nemačkom tržištu. Tako smo doši do firme "Aronija original" u Drezdenu, kontaktirali smo ih i krenuli najpre na obuku – objašnjava Sreten Milošević, direktor Aronie d.o.o., ideju i sam početak poslovanja.

Nemački sistem

Nemački partneri uputili su ih dalje u Poljsku, kod plantažera sa kojima sarađuju, kako bi se upoznali sa svim tajnama proizvodnje i prerade aronije. Sreten je bio na obuci na kojoj je naučio sve što je vezano za aroniju – od sadnje, održavanja, rezidbe, pa do berbe.

- Dva puta sam bio u Poljskoj i dva puta u Drezdenu, po nedelju dana. Želeo sam sve da vidim i naučim. I mi smo krenuli sa radom oslanjajući se umnogome upravo na taj nemački sistem, i tako planiramo i da nastavimo. Ono što nam je bitno, ugledajući se na njih – važno je da se zdrava hrana koristi bez bilo kakvih primesa koje mogu da štete ljudskom organizmu. To je prvo i osnovno pravilo na koje su nam skrenuli pažnju, pa tako i mi danas pravimo, naprimer, hladno ceđeni matični sok tako što sok iscedimo, flaširamo i pasterizujemo, bez bilo kakvih dodataka.

Pokazatelj je i to što svakih desetak dana imamo ostatak posle ceđenja soka (kljuk), što se kod nas na tržištu vrlo teško može naći. Znamo da se pojavljuje sve više prodavaca, ali se svi baziraju na soku od aronije, pa su počeli da ga uvoze u cisternama i prepakuju ovde, a sve to mora da prati određeni konzervans. Naši sokovi su bez konzervansa i samo takvi mogu biti zdravi – objašnjava Sreten u razgovoru za Ekonometar.

Pre dve godine Miloševići su krenuli sa proizvodnjom aronije i prvom plantažom, a prvi sok iscedili su 10. januara prošle godine. Nedavno su praktično obeležili prvu "godišnjicu" otkako je Aronia d.o.o. krenula sa preradom.

- Počeli smo od soka, a danas imamo 25 različitih proizvoda. Početkom februara, i to je nešto najnovije, izlazi nam i kozmetička linija sa 11 krema, tonika, mleka za telo i ostalih preparata, a prehrambenih proizvoda imamo 14, po grupama – tu su džemovi, sokovi, čokoladirane bobice aronije, sušeni program a sve u zavisnosti od tražnje tržišta.

Ušteđevinu pretvorili u kapital

Miloševići su u osnivanje firme i pokretanje proizvodnje uložili svoj početni kapital i sada im se investicija polako vraća. Sreten kaže da još uvek ne zna tačnu vrednost celokupnog početnog ulaganja, ali se do određenih brojki može doći ako se uzme u obzir da je prosečna vrednost sadnice 2,5 evra, a da je po jednom hektaru potrebno 3.000 sadnica, što je norma za mašinsko branje za koje su se opredelili. Oni trenutno imaju 4,5 hektara pod aronijom, pa ih tako samo sadni materijal košta oko 34.000 evra. Uloženi rad, putovanja, obuku, kažu da i ne računaju.

- Sve što smo do sada uradili finansirali smo iz sopstvenih sredstava. Nadam se da će donošenje zakona o podsticaju poljoprivredi pomoći i nama, kako bismo mogli da proširimo zasade i osavremenimo proizvodnju. To je sve vrlo lako uraditi kada se ima sredstava – naglašava Sreten, i dodaje da je sreća za ljude koji se sada interesuju za uzgajanje aronije u tome što imaju kome da se obrate, jer su Miloševići sve informacije na početku morali tražiti u inostranstvu.

Sadnice aronije dostižu pun rod u osmoj godini života, što znači da će u Banovce za četiri godine stizati od osam do deset kilograma po žbunu. Sa 3.000 sadnica po hektaru, stiže se do prinosa od 24 tone, a trenutna otkupna cena na tržištu je oko jedan evro za prvu klasu. Sreten kaže da uz sva ulaganja može da zaradi pola evra po kilogramu, što uz ovakav rod znači 12.000 evra po hektaru, i zaključuje da je to lep prihod.

- Naše tržište je specifično. Zdrava konkurencija je uvek dobra i mi se trudimo da sarađujemo sa svima koji se na bilo koji način bave aronijom. Ipak, jedna od potvrda našeg kvaliteta je plasman na strano tržište, gde smo prošle godine počeli sa izvozom u Australiju i Kanadu, a krajem godine i u Mađarsku. U februaru putujem u LJubljanu, gde bi trebalo da dogovorimo plasman na slovenačko tržište, a i iz drugih okolnih država stalno imamo upite – Makedonija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina.

Proizvodi "Aronie" d.o.o. prisutni su u "Mercator"-u, "Univerexport"-u", lancu apoteka u celoj Srbiji, i prodavnicama zdrave hrane. Prodavci su zadovoljni interesovanjem i kažu da kupci često na rafovima traže baš "one Banovčane".

- Prepoznaju nas po kvalitetu i to nam daje podstrek da nastavimo. Što se tiče distribucije, mi razvozimo robu do prodavnica zdrave hrane po Beogradu i okolini, a na dalje relacije šaljemo brzom poštom. Zastupljena je i on-lajn prodaja preko veb šopa i za sada je zadovoljavajuća.

Sreten kaže da je interesovanje za uzgajanje aronije u Srbiji veliko i da se ljudi svakodnevno raspituju. On poručuje svima da pokušaju da zasade makar jedan žbun ako imaju i minimalan prostor u svom dvorištu, ali kada je reč o ozbiljnoj proizvodnji apeluje da se ne ulazi u ovaj posao bez navodnjavanja.

- Aronija nije zahtevna za održavanje, ali joj je neophodna pažnja i redovno, svakodnevno zalivanje. Mi smo prošle godine napravili jednu probu, zasadili smo tri drveta u idealnim uslovima, svakodnevno ih zalivali i – trogodišnja sadnica nam je dala oko 300 grama, a prosek je 100-200 grama. Uz malo pažnje dala je više nego duplo.

Gde god nađeš zgodno mesto...

Stručnjaci preporučuju da se između redova ne prska trava, da se aronija sama ne prska ničim, a od agrotehničkih sredstava primenjivati samo košenje trave između redova i zalivanje. Ako je potrebna prehrana koristiti samo organska đubriva, ukoliko to sastav zemljišta zahteva.

Pored proizvoda koje nudi tržištu, "Aronia" d.o.o. ima i sadni materijal koji nabavlja preko partnera iz Nemačke. Takođe se trude da pomognu, što u novcu, što u proizvodima, svakome ko se obrati za pomoć, jer se vrlo često ljudi raspituju o lekovitim svojstvima aronije. Nedavno je Miloševiće obradovala i novogodišnja čestitka od manastira Ostrog i Ćelije kod Valjeva, kojima su poklonili sadni materijal, kao i manastiru Velika Remeta na Fruškoj gori.

Direktor Sreten Milošević najavljuje za "Ekonometar" da su glavni planovi daljeg razvoja firme vezani za još veću prepoznatljivost i konkurentnost na tržištu. Ipak, na prvom mestu je kvalitet proizvoda jer, kako kaže – ",kvalitet nam je najbitniji"!

Sajmovi

"Aronia" d.o.o. se trudi da na sajmovima bude prisutna dovoljno, ali ne previše. Prošle godine nastupali su na sajmovima u Valjevu i Šapcu, u Novom Sadu, Segedinu, Bačkoj Topoli, Subotici, kao i na izložbi u Staroj Pazovi. Poslednji nastup u 2012. bio je na sajmu etno hrane i pića u Beogradu, gde je ljubičasti štand bio veoma posećen. Na Novosadskom sajmu kružila je anegdota da su dva najposećenija štanda bili upravo "Aronijin" i veliki traktor "DŽon Dir" ispred sajma.

Porodična manufaktura

Vlasnik firme je Sretenova majka Dobrila Milošević. Sretenov sin Tomislav ima 14 godina i odlučio je da se posveti profesionalnoj teniskoj karijeri, pa svakodnevno trenira po pet-šest sati na akademiji Bogdana Obradovića, na Adi Ciganliji u Beogradu. Ćerka Tatjana, 16-godišnjakinja, završava Srednju turističku školu u Beogradu, dok je mala Sara (4,5 godine) glavna zvezda na sajmovima gde se ova porodična firma pojavljuje. Pored ukućana, zaposleno je pet radnika koji su angažovani u proizvodnji, na plantažama, pakovanju i u preradi aronije.

- Imamo tehnologa koji je dugo radio u Šapčanki u Šapcu, fabrici za preradu voća i povrća, sa kojim se konsultujemo oko svakog novog proizvoda koji lansiramo na tržište. Zatim uzorak ide na analizu u institut "Jugoinspekt" u Beogradu, da proverimo kakav je sastav i da li odgovara nutritivnoj tabeli, i tek onda kreće u proizvodnju i distribuciju. Tu je i tim dizajnera – to su dva mlada momka iz Beograda, Nikola Radovanović i Nikola Pajić,
koji održavaju veb sajt i kreiraju sve što je vezano za dizajn kome inače pridajemo veliki značaj – od dizajna pečata, preko veb sajta, do ambalaže i nastupa na sajmovima. Potvrda toga je i nagrada za dobar dizajn koju smo dobili na Novosadskom sajmu prošle godine – navodi Sreten.

Nenin liker od aronije

Sretenova supruga Snežana predložila je, posle njegovog drugog odlaska za Poljsku, kada se vratio sa kesom aronije ubrane na jednoj plantaži, da naprave liker koji je bio i prvi brend nastao u ovoj maloj porodičnoj firmi. Piće je dobilo ime prema idejnom tvorcu "Nenin liker od aronije". Zatim su razvijali i druge proizvode: čaj od aronije, čokoladirane bobice aronije u beloj, mlečnoj i posnoj ili dijet čokoladi, džem i ceđeni sok od aronije.

- Rukovodili smo se time da ono što već postoji u svetu napravimo i ovde, ali bolje. Pre svega se oslanjamo na iskustva "Aronije original" iz Drezdena. Oni trenutno imaju 36 proizvoda. Mi smo neke proizvode samo prilagodili našem tržištu, naprimer, džem od aronije i šljive, jer je to nešto karakteristično za naše podneblje, ipak je šljiva srpski brend. Neke stvari i dorađujemo, pa tako imamo tri vrste čokolade; Nemci imaju kandiranu aroniju, a mi osmotski sušenu koja se radi sa fruktozom i zdravija je. Čak i džemove ne radimo sa šećerima već sa fruktozom. Želimo da svi naši proizvodi budu zdravi.

Lekovita svojstva aronije

Lekovitost aronije ogleda se najpre u čišćenju krvnih sudova. Jedan je od najjačih i najpoznatijih antioksidanata na svetu koji može da uspeva na našem podneblju. Njeno poreklo je Severna Amerika, ali je preko Aljaske stigla do Sibira. Pošto je sličnog oblika kao borovnica dobila je naziv sibirska borovnica, mada nema puno sličnosti, osim boje i oblika. Pored čišćenja krvnih sudova učestvuje u sprečavanju starenja ćelija u organizmu i sprečava pojavljivanje degenerativnih promena. Jako dobro se pokazala kod oporavka organizma posle zračenja, hemoterapije, sprečava razvitak kancerogenih ćelija i uništava postojeće, smanjuje nivo šećera u krvi i krvni pritisak, a dobro deluje i na štitnu žlezdu. Čisti i mikrokapilare i pomaže organizmu u svakom segmentu. Zato je i slogan "Aronie" d.o.o. upravo – "Za dobro zdravlje svaki dan po malo aronije".

Cene

Čaj od aronije prodaje se u rinfuzu po ceni od 2.720 dinara za kilogram ili u kesicama od 150 grama koje koštaju 410 dinara. Kesica aronije u čokoladi košta 260-280 dinara, a osmotski sušene bobice aronije od 240 dinara za kesicu od 100 grama, do 1.540 dinara po kilogramu (rinfuz).

Teglice džema od aronije i šipka ili šljive koštaju 360 dinara, a 750 ml mutnog voćnog soka košta 1.500 dinara. Za buduće uzgajivače – dvogodišnje sadnice aronije koštaju 330 dinara, a trogodišnje 550. Sve ovo se može videti na veb prezentaciji "Banovčana" www.aroniars.com.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )