Koliko košta kuća u Hrvatskoj - Uvođenje poreza na nekretnine ipak do kraja 2013. godine?

Uvođenje poreza na nekretnine odavno je jedna od vrućih tema u Hrvatskoj, a osim što nailazi na otpor većeg dela građana, jedno vreme ovaj namet pretio je i da ozbiljno podeli vladajuću kolaliciju. Iz ministarstava finansija i privrede (gospodarstva) i lani su stizale oprečne najave, a tako je nastavljeno i u prvim danima 2013.

Hoće ili oprezivanje stanova, kuća i vikendica prema vrednosti zameniti dosadašnju komunalnu naknadu (po kvadratu u zavisnosti od lokacije), i prouzrokavati "zemljotres" u novčanicima, pitali su se stanovnici susedne nam zemlje cele prošle godine.

Na samom izmaku 2012, pre nešto više od mesec dana, javnosti je predstavljena konačna računica. Ministar finansija i predstavnici Poreske uprave Hrvatske prezentovali su Zakon o porezu na nekretnine, koji bi prema njihovim namerama trebalo da startuje 1. aprila.

Cena "prava sitnica"

Novi namet mogao bi značajno da pogodi i izbeglice iz Hrvatske u Srbiji, kao srpske povratnike. Porez na nekretnine najviši bi trebalo da bude upravo za kuće koji se ne koriste – 1,5% ukupne vrednosti objekta, na godišnjem nivou. Prevedeno na jezik novca, to znači da će vas stan, u kome ne živite, niti ga iznajmljujete, procenjen na pedesetak hiljada evra, "koštati" oko 750 EUR.

(Najskuplji stanovi na primorju)

Vlasnici stanova za iznajmljivanje plaćaće porez izračunat samo na 70% vrednosti stana. Isto važi i za one koji žive u vlastitom stanu - i oni će plaćati tih famoznih 1,5% na 70% vrednosti stana. Matematika kaže da će po toj računici za stan vredan 50.000 EUR vlasnici godišnje izdvajati oko 525 EUR.

Poređenja radi, prosečna komunalna naknada, prema podacima Ministarstva privrede Hrvatske, iznosila je u septembru 0,52 kune po kvadratu, na mesečnom nivou. Godišnje, za nekretninu od oko 50m2, plaćalo se tako ni pedesetak evra.

Poreska uprava Hrvatske bi na osnovu kretanja cena na tržištu, kao i nekoliko dodatnih parametara, svakih pet godina trebalo da vrši procenu vrednosti nekretnina. Izuzetno, na zahtev lokalne uprave, procena će moći da se radi i na tri godine. Podaci o svim nepokretnostima nalaziće se u tzv. fiskalnom katastru. Lokalnim vlastima trebalo bi da bude ostavljena mogućnost da uvedu olakšice za kuće u kojima se živi, kao i za one koje se iznajmljuju.

Za izbgelice u Srbiji, poseban problem biće i pitanje građevinskog, a naročito poljoprivrednog zemljišta.

Zakon nije imao u vidu složene imovinsko-pravne odnose u kojima se nalazi deo izbeglih Srba iz RH, ali i deo povratnika, isticao je odavno i predsednik Srpskog nacionalnog veća Milorad Pupovac.

- To može biti ozbiljan problem kako za izbeglice ili povratnike tako i za državu. Mnogi od njih imovinu ne koriste zbog izbegličkog statusa, a ako je i koriste njihovi su prihodi najčešće takvi da bi im porez na imovinu mogao postati prevelik i neizdrživ teret. Uvođenje poreza na imovinu moglo bi stvoriti ozbiljne nesporazume.

"Kukuriku" zbrka

(Ministar finansija Hrvatske Slavko Linić)

Zagovornici novog nameta ga nazivaju evropskom praksom, a protivnici - "haračem". Deo hrvatskih analitičara sumnja da će nove obaveze prouzrokovati prodajni "bum", i strmoglavo oboriti cene na tržištu nekretnina.

Novac od poreza na nekretnine biće namenjen prvenstveno budžetima opština i gradova, koje bi od toga trebalo da finansiraju zdravstvo, školstvo, kulturne i sportske delatnosti. Oni koji podržavaju ovaj koncept, smatraju da će on dobro doći lokalnim samoupravama, kako bi se što više nekretnina stavilo u funkciju. Kako vele, neće biti udara na "obično građanstvo", već će mnogo plaćati oni koji mnogo imaju.

Protivnici tvrde da se novim porezima samo doliva ulje na vatru, u situaciji sa klimavom privredom, ekonomskom krizom i tesnim kućnim budžetima. Šta će se desiti, i dalje nije izvesno.

Vladajuća "Kukuriku koalicija" (Socijaldemokratska partija – SDP, Hrvatska narodna stranka – HNS, Istarski demokratski sabor – IDS i Hrvatska stranka umirovljenika – HSU), od prvih najava, podeljena je na liniji poreza na nekretnine.

Ministar finansija Slavko Linić, član SDP-a, pre nekoliko dana ponovo je tvrdnje da će porez na nekretnine biti uveden u 2013.

(Ivan Vrdoljak, ministar gospodarstva Hrvatske)

- Na nama je da u naredna četiri meseca u polemikama, raspravama i prezentaciji građanima Hrvatske pokažemo da je to nešto što znači odgovorno ponašanje prema imovini - istakao je za hrvatske medije Linić.

Ministarstvo gospodarstva, na čelu da Ivanom Vrdoljakom iz HNS, veli da od poreza na imovinu neće biti ništa, i insistira na tome da se protivi uvođenju novih nameta.

Uprkos tome, sredinom decembra, i ministri HNS, na sednici Vlade podržali su paket zakona među kojima se našao i zakon o porezu na imovinu. Uprkos tome, Vrdoljak je ostao pri svom stavu, tvrdeći da će njegova stranka uspeti da izmanevirše sporan predlog, te da će se kod koalicionih partnera izboriti argumentima da to "nije dobro za privredu i za tržište nekretnina".

- To je paket od preko 130 zakona, a tokom 2013. mnogi koji nisu navedeni upašće na ovu listu, dok će neki sigurno biti izbrisani. Moj stav je i dalje isti, ja sam protiv zakona o porezu na nekretnine.

Završnu reč, kako stvari stoje, imaće Vlada, odnosno premijer Zoran Milanović (HNS). On ima dva izbora – da podrži svog ministara, ili da se prikloni koalicionim partnerima, koji traže odlaganje.

Kao veliki minus, koji bi mogao da spreči ili odloži primenu novog poreza, jeste činjenica da Hrvatska i dalje ima veliki problem sa nesređenim zemljišnim knjigama.