(Ekonomist) Lakshmi Mittal - čovek koji je bogatiji svake sekunde za 36.000 dolara, polako se približava Srbiji

Novac je njegovo ime: Lakšmi je u hinduističkoj religiji boginja bogatstva. Lakšmi Mital (Lakshmi Niwas Mittal), potomak trgovačkog klana iz indijske pustinjske države Radžastana, prema istraživanju magazina Forbs, prošle godine je bio peti na svetu po bogatstvu i najbogatiji čovek u Evropi i Aziji. Ovaj pedesetšestogodišnjak, čija se imovina procenjuje na 23,5 milijardi dolara, na čelu je najveće svetske kompanije za čelik, Mittal Steel. Pre nekoliko sedmica za 25,8 milijardi evra preuzeo je svog „ljutog“ rivala, luksemburški Arselor, drugi po veličini lanac čeličana u svetu i jedan od dragulja privrede EU.

Za Mitala je običan svet više čuo početkom 2005. godine, kada je postao “zvezda” na Forbsovoj listi. Naime, tokom 2004. svoje bogatstvo je uvećao za 18,8 milijardi dolara. Preskočivši čak 59 mesta na rang listi milijardera, postao je treći po bogatstvu na svetu, odmah iza Amerikanaca Bila Gejtsa i Vorena Bafeta. Tokom prošle godine, Mitala su na milijarderskoj listi pretekli meksički mogul u sektoru telekomunikacija Karlos Slim Helu i osnivač kompanije „Ikea“ Ingvar Kamprad, pa se tako našao na pomenutom „skromnom“ petom mestu.

Dobar život

Porast cene čelika zbog njegove velike potrošnje, naročito u NR Kini, uticali su da je Mitalovo bogatstvo tokom 2004. raslo svake sekunde za po 36.000 dolara. Tada je, zbog snažnog profita kompanije u kojoj Mital kontroliše 88 odsto akcija, pokupio rekordnu dividendu od oko 140 miliona britanskih funti (blizu 260 miliona dolara).

Normalno je onda da „Laku“, kako još zovu Lakšmija Mitala, živi dobro i nije imun na raskoš. Ovaj državljanin Indije, na koga je domovina sa milijardu ljudi veoma ponosna, živi u Velikoj Britaniji, po Evropi i Rusiji. Navodno, kuće još ima u Nju Delhiju, Indoneziji i na Trinidadu.

Sa ženom Ušom, poseduje dve rezidencije u Londonu. Jedna je u Hempstidu na severozapadu, a druga je palata sa 50 prostorija u Kensingtonu, na severu britanske prestonice. Prema podacima katastarske uprave za 2004. ovo zdanje je platio 57 miliona funti. Po štampi se, međutim, provlači da je navodno dao nekih 13 miliona funti više, što bi bila najveća cena ikada plaćena za jednu privatnu kuću za stanovanje. Obe kuće su Mitala učinile susedom šeika i zvezda iz sveta zabave. Inače, „Laku“ je 1997. prodao vilu u Hongkongu za 62,7 miliona funti. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, to je sve do poslednje Mitalove londonske kupovine, bila najskuplja kuća u svetu. Čovek jednostavno skupo kupuje, ali i prodaje.

Hempstid je već stotinama godina poznat po specifičnom ambijentu, koji izgleda prija literatima i intelektualcima. Tu su živeli pisci lord Bajron, Čarls Dikens, T. S. Eliot i Agata Kristi, zatim tvorac savremene psihologije Sigmund Frojd... Žitelj Hempstida bio je i glumac Dirk Bogard. Danas tu stanuju pisac Džon le Kare, islandska pevačica Bjork, njen britanski kolega Boj Džordž, bivši grčki kralj Konstantin II, glumci Reks Harison, Džeremi Ajrons i Elizabeta Tejlor. Odnedavno je u tom društvu i francuski fudbalski reprezentativac sa puno stila, Tjeri Anri. Anri, koji igra za londonski Arsenal, živi u jednom od najpoželjnijih delova Hempstida u kući od stakla i čelika čija je vrednost oko 5,6 miliona funti. Površina kuće je prava „sitnica“ - preko 650 kvadratnih metara sa šest spavaćih soba. Projektant je bio Ričard Mekormak, nekadašnji predsednik Kraljevskog instituta britanskih arhitekata.

Fini komšiluk

Druga londonska Mitalova palata, sa 12 spavaćih soba u pomodnom Kensington palas gardensu, do 2003. je pripadala vlasniku Formule 1, Berniju Eklestonu. Tokom 1990-tih, posed je naveliko renovirao kolekcionar umetnina, jedan iz plejade bogatih azijskih Jevreja Naser David Kalili. Nekada je u toj kući sagrađenoj u neo-paladijanskom stilu živeo Pol Rojter, utemeljitelj novinske agencije Rojters. Mnogi od podova i stubova Mitalove palate su od mermera koji je uziman iz istog kamenoloma koji je korišćen i za opremanje čuvene indijske građevine Tadž Mahal. U palati postoje turska kupatila, plesna dvorana, galerija od hrastovine... U prizemlju je bazen optočen dijamantima. U garaži ima mesta za 20 automobila, dok sigurnost kontroliše zatvoreni kružni televizijski sistem (CCTV) sa 65 kamera.

Kensington palas gardens, poznatiji među njegovim stanovnicima kao KPG, nikada nije bila ulica siromašnih. Nekadašnje povrtarske bašte Kensington palate, kraljevska porodica je prodala početkom 1840-tih za stambenu izgradnju. Već 1854. gotovo sve kuće bile su kompletirane i spremne za useljenje. To je uvek bio dom novobogataša, trgovaca i finansijskih magnata, zajedno sa posedima vojvoda i grofova. No, onda su došle 1970-te, kada su se cene poseda u Londonu strmoglavile, pa je izgledalo da će ubuduće sve više to biti ulica stranih ambasada. I danas su još uvek tu veleposlanstva Rusije, Nepala, Libana, Kuvajta, Japana, Saudijske Arabije, Slovačke i Češke Republike...

U međuvremenu, privatni posednici počeli su da se vraćaju u KPG, u ogromne skupe vile iz ranog viktorijanskog doba. Mitalov najbliži megabogati sused je Len Blavatnik, rusko-američki tajkun koji se u ulicu doselio 2005. Blavatnik je jedan od najtajanstvenijih bogatih Rusa i niko van njegovog kruga ne zna koliko mu je bogatstvo. Nagađanja su da se radi o milijardama dolara, shodno njegovim akcijama u ruskim naftnim i kompanijama koje se bave proizvodnjom aluminijuma. On je emigrirao iz SSSR u SAD 1978. godine. Nije investirao u zavičaju sve do 1990, kada se vratio iz Njujorka sa nekoliko miliona dolara na bankovnim računima i diplomom poslovne škole na univerzitetu Harvard.

U KPG stanuje i jedan od nekoliko ekstremno bogatih Britanaca, Džonatan Hant osnivač lanca agencija za nekretnine Fokstons. Prošlog novembra je Hant za kuću platio 14 miliona funti.

Čija je duža

Ovih dana je po nemačkoj štampi pisalo da bi u neverovatno luksuznom kampu Lakšmi Mitala mogla da nađe bezbednu luku superjahta iz hamburškog brodogradilišta Blum i Vos, koje gradi luksuzna plovila za najbogatije ljude u svetu. Prema nemačkom nedeljniku Viršaftvohe, jahta duga 94 metra, koštala bi magnata čelika blizu 160 miliona evra.

Brodogradilište koje je deo građevinske grupacije Tisen Krup, dobilo je porudžinu za “Projekat broj 971” delom zbog garantovanja potpune tajnosti. Plovilo treba da bude isporučeno u proleće 2009. posle izgradnje u pokrivenom doku, daleko od radoznalih očiju. Unutrašnjost jahte će dekorisati londonska dizajnerska firma Majkl Lič koja se specijalizovala za detalje poput barova od stakla i sličnih materijala. Plovilo će imati vlastiti helikopter, a pista opremljena liftom će spuštati letilicu ispod nivoa glavne palube. Ali, ne mora da znači da će se Mital ovim zadovoljiti. Naime...

Superjahte su znak moći, koje se često grade u potaji kako bi ponosni vlasnik mogao svoju igračku lično da predstavi zapanjenoj publici. Ta plovila, od kojih najveće nazivaju “mega jahte” imaju velike posade, kako onih koji uživaju, tako i onih koji im služe. „Mega jahte“ ne mogu da uplove u mnoge marine pa često moraju da se ukotve na otvorenom moru u divnoj izolovanosti, smanjujući tako izazov od (ne)željenih posetilaca. Otuda je veliku pažnju izazvao ruski tajkun Roman Abramovič kada je tokom nedavnog Svetskog prvenstva u fudbalu ukotvio svoju jahtu “Pelorus”, dugu 115 metara, u severnonemačkoj baltičkoj luci Libek. Abramovič, koji je 11. na Forbsovoj listi za 2005. zahvaljujući imetku od 18,2 milijarde dolara – leteo je sa „Pelorusa“ vlastitim hlikopterom sa jedne na drugu utakmicu SP. Prošlog meseca je objavljeno kako je Abramovič iskoristio boravak u Nemačkoj da se u Hamburgu raspita za izgradnju još jedne jahte, dužine 150 metara. Međutim, kada je Abramovič čuo da Pol Alen, jedan od osnivača Majkrosofta - šesti na Forbsovoj listi bogataša sa 22 milijarde dolara - planira da svoj “Oktopus” od 127 metara (drugo po veličini privatno plovilo u svetu) produži za 23 metra, promenio je porudžbinu. Njegova nova jahta navodno bi trebalo bi da bude duga - 160 metara. Toliko je dugačka i nedavno sagrađena „brodica“ prestolonaslednika Dubaija, Šeika Mohameda bin Rašida al-Maktuma. Ali, kako specijalizovani njujorški magazin “Power & Motoryacht” ne rangira plovila monarha, kao najveća privatna jahta na svetu vodi se jahta “Izlazeće Sunce”, od 2004. u vlasništvu Lerija Elisona, iz američke softverske kompanije Orakl. Elison je inače 15. na Forbsovoj listi sa 16 milijardi dolara imetka.

„Izlazeće Sunce”, dužine 140 metara, sa pet spratova i 82 prostorije, ima stakleno dno za posmatranje podvodnog života, plus tri brodića od po 12 metara – jedan da prenese goste na obalu, jedan da vozi posadu i jedan da prevozi vozilo na četiri točka. Svaka od glavnih kabina visoka je pet metara i ima balkon sa pogledom na more. Tu su i ogromni sjajni kristalni lusteri, kupatila opremljena oniksom, džakuzi od alabastera, bar od orahovog drveta...

Navodno je pre godinu dana Mital tri puta obilazio jahtu “Izlazeće sunce”. To je podstaklo priče kako se Elison već zasitio svoje igračke, ali nije objavljeno da se prodaje. Za sada se samo nagađa da li će Mital uspeti da se „ugura“ i među rekordere u – dužini jahte.