Koncept : Srpska Razvojna Banka Dijaspore

Srbiji je potrebna razvojna banka koja će kreditima povoljnijim od onih koje nude komercijalne banke podsticati privredni razvoj. Prvi korak u formiranju Srpske Razvojne Banke Dijaspore bio bi okupljanje Inicijativnog odbora, sastavljenog od istaknutih Srba iz Dijaspore.

Dva uslova je potrebno ispuniti pre osnivanja Razvojne banke - obezbediti dovoljan osnivački kapital i solidno urediti tu instituciju. Srpska Razvojna Banka Dijaspore bi bila organizovana na postulatima zatvorenog akcionarskog društva, a ulagači (akcionari) bi bili, isključivo, naši građani iz Dijaspore. Oni bi, po principima akcionarskog društva, a shodno svojim udelima, na Osnivačkoj Skupštini izabrali upravljačku strukturu.

Idejnim rešenjem je predviđeno da top menadžment sačinjavaju menadžeri iz Dijaspore. Banka bi se bavila kreditiranjem projekata zasnovanih na korišćenju prirodnih resursa, kojima Srbija raspolaže, poput agrara i agrarne industrije, eksploatacije i prerade rudnih i mineralnih bogatstava, industrije reciklaže, turizma, energetike, građevinarstva i dr.Kreditirala bi se i postojeća privreda.

Preduzećima hitno treba ovakva pomoć jer, bez razvojne banke nećemo moći da podignemo nivo konkurentnosti, niti nivo izvoza. Duboko smo uvereni da je ovo jedini mogući način da se, ne samo spasi postojeća privreda i Država uopšte, već da dođe do snažnog ekonomskog razvoja i svrstavanja Srbije u red razvijenih evropskih privreda.

Srpska Dijaspora broji blizu 5 miliona pripadnika i prema našim istraživanjima u 80-procentnom broju imaju volju da investiraju u Srbiju, u čemu bi ih ova banka, istovremeno i pratila i bila nekakav vid oslonca, garancija sigurnosti, servis. Dakle, ogroman potencijal postoji, ali ga je potrebno podržati eksplicitnim projektom, kakav je naš.

Banka bi pratila investitore iz Dijaspore, koji bi ulagali u eksploataciju prirodnih resursa koje poseduje Srbija; zasnivnje savremenih plantaža i farmi na sopstvenim i kupljenim seoskim imanjima, eksploatacija i prerada rudnih i mineralnih bogatstava, industrija reciklaže, turizam, energetika, građevina itd. Sa druge strane, postoji "glad" domaće privrede za jeftinijim izvorima finansiranja, što bi ova institucija svakako postigla, plasirajući sredstva po značajno povoljnijoj ceni od one koja je prisutna na domaćem tržištu, na dva načina, koja ćemo obrazložiti u nastavku ovog teksta.

Tržišni trendovi koji idu u prilog nastanku ove institucije su sledeći :

-domaća privreda ima velike poteškoće, zbog značajno skupljih izvora finansiranja u odnosu na okruženje i u odnosu na razvijene zemlje. Strane banke koje posluju na domaćem tržištu zarađuju dvostruko prilikom plasiranja sredstava. Naime, njihove centrale "prodaju" sredstva, koja su nabavile po ceni od oko 1-2%, ćerkama bankama u Srbiji, po kamati u kojoj je već ukalkulisana određena zarada, pa ona iznosi od oko 5-6%. U drugom koraku Banka u Srbiji sa dodatno ukalkulisanom "svojom"zaradom, ta ista sredstva prodaje srpskim klijentima po kamati od 9 do čak 20%. Naša banka bi nabavila sredstva po 1-2% i plasirala ih po 4-5%.

-ulaganja Dijaspore u domaću privredu poslednjih 20-tak godina iznosila su zanemarljibih 500 miliona eura, a samo godišnji iznos deviznih doznaka premašuje 5 milijardi eura,a sa druge strane izraelska Dijaspore je izgradila kompletnu privredu te države. Poljska dijaspora je imala udeo od 30%(30 milijardi €) u ukupnim stranim investicijama, njena brojnost je svega 2 puta veća od naše, a zahvaljujući tome Poljska bi u toku ove godine trebala postati dvadeseta ekonomija Sveta. Mađarska dijaspora ima to učešće na nivou od 20% (10 milijardi €), rumunska 10% (5milijardi €) itd.

-ogroman disbalans u tražnji za proizvodima domaćeg agrara od strane RF i EU i mogućnosti ponude u traženoj količini i kvalitetu, zbog neinvestiranja, koje je posledica loših uslova kreditiranja i najviših kamatnih stopa u Evropi, koje plaćamo. Navešćemo samo primer da je kvota EU za uvoz bejbi bifa iz Srbije 10 000 t godišnje i da je Srbija realizuje sa svega 10%, znači da nam je samo potrebno oko 100 farmi, koje imaju obezbeđenu prodaju, a o mogućnostima ruskog tržišta uopšte ne treba trošiti reči, jer bi samom orjentacijim na isto, uz zadržavanje političkih odnosa na sadašnjem nivou i njihovim produbljivanjem, postali agrarna velesila;

-oskudan nivo stranih direktnih investicija u proizvodni i izvozni sektor privrede.

Procena je da će za otpočinjanje rada banke biti potrebno 50 hiljada zainteresovanih akcionara, pripadnika Dijaspore,što nije nimalo nedostižan broj, kada imamo u vidu brojnost Dijaspore(dakle, 1% od broja od 5 miliona iseljenika). Zaista ne bi trebalo biti nedostižno angažovati 5 000 ljudi u Australiji, toliko i u Kanadi, Austriji i Švajcarskoj, po 10 000 u SAD i Nemačkoj i još toliko u ostalim zemljama, u situaciji kada imamo nekoliko hiljada zavičajnih udruženja i klubova po svetu.

Kada institucija otpočne sa radom, informacija će se poput lavine širiti Dijasporom.

Takođe,predviđen je broj od po startnih 1 000 investitora iz Dijaspore, koje bi banka pratila, štediša i domaćih privrednika, gde su potencijali nakon pokretanja rada banke daleko viši od isprojektovanog početnog broja. Ukoliko se dostigne projektovani broj direktnih investitora od 16 000, što predstavlja pesimističnu varijantu s obzirom na brojnost Dijaspore, a ako pretpostavimo da, u proseku, zaposle po 50 radnika,dolazimo do rezultata od 800 000 koji u celini eliminiše nezaposlenost u Srbiji.

Iz svega navedenog proizilazi da bi SRBD bila institucija koja bi postavila nove standarde, u do sada poznatim modelima finansijskih sistema,i koja bi, uz dobro organizovano funkcionisanje,postala motor privrednog razvoja države. Srbija raspolaže sa ogromnim potencijalom neiskorišćenih resursa, koji imaju ekonomsku opravdanost eksploatacije,koja bi investitorima pribavila adekvatan prinos na uloženi kapital. Dakle, Banka ne bi bila socijalno-patriotska kategorija, već bi, isključivo, poslovala po tržišno-ekonomskim kriterijumima, donosivši svojim akcionarima adekvatnu zaradu, odnosno dividentu.

Podsetimo se samo da :

- nemamo ni izbliza dovoljno plantaža voća i povrća da bismo zadovoljili tražlju ruskog tržišta na kojem imamo preferencijalni status (jeftiniji od konkurencije zbog niže carine);

-manjak farmi u kompletnoj stočarskoj proizvodnji za postojeću tražnju na evropskom tržištu;

- da nijedan grad nema toplanu koja bi kao gorivo koristila organski otpad;

- da nemamo ni jedan ozbiljan reciklažni centar;

- da nemamo dovoljno uređene banje i da ih nismo adekvatno marketinški predstavili na evropskom tržištu, iako raspolažemo sa gotovo najviše geo-termalnih i mineralnih izvora u Evropi(500);

- da nemamo razvijen zdravstveni turizam,iako imamo sjajne komparativne prednosti za njegov razvoj;

- da nemamo razvijen planinski i zimski turizam,iako postoji nekoliko lokacija sa sjajnim predispozicijama;

- da nema dovoljno ulaganja u male hidroelektrane, iako imamo oko 900 poznatih lokacija za mogućnost njihove izgradnje,a jedna Slovenija iz tih izvora podmiruje oko 30% svojih potreba za e.e.;

- da nemamo vetroparkove i pored sjajnih lokacija u Banatu, Pešteru, Rtnju;

- da nam je neizgrađeno jezgro Glavnog Grada čijom izgradnjom i prodajom možemo zaraditi milijarde €;

- da nema ozbiljnijih korišćenja geotermalnih izvora za grejanje.

Trenutno ,na tržištu ne postoje banke koje bi pratile ovakve projekte po prihvatljivim kriterijummima finansiranja.

u ime predlagača - David Đumić, ekonomski analitičar