Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Završen je Exit 2006
Utorak, 18.07.2006.
11:53
Komentari
EXIT 06
Najveći muzički festival u jugoistočnoj Evropi EXIT 06 završen je. Tako je, sve što je lepo kratko traje. Po prvim, nezvaničnim, procenama EXIT 06 posetilo je oko 150.000 ljudi. Najviše posetilaca bilo je trećeg dana festivala kada je na Petrovaradinskoj tvrđavi bilo čak 45.000 ljudi i to na koncertu čuvene rokenrol zvezde Billy Idol-a.
Ove godine na Tvrđavi je bilo stranaca više nego ikada pre i to najviše Engleza i Nemaca, dok je, čini se, mladih iz regiona bilo više no „domaćina“ iz Srbije.
Ove impresivne brojke i svi ti mladi ljudi iz inostranstva samo su potvrda kvaliteta EXIT-a kao muzičkog festivala. S druge strane EXIT je ekonomski, turistički a posebno kulturni dobitak za Novi Sad i Srbiju. Bilo nam je baš lepo. Odbrojavanje do narednog EXIT-a počelo je već danas.
Steven Patrick Morrissey
Steven Patrick Morrissey, jedan od najuticajnijih rok poeta osamdesetih godina prošlog veka, rođen je u Mančesteru, u matrijarhalnoj i umetnički nastrojenoj irskoj porodici, što je imalo znatnog uticaja na njegov karakter i kontroverznu sudbinu.
Pop bend The Smiths, koji je dugo predvodio, bio je centar verovatno najjačag kulta obožavanja u post-pank eri, podjednako popularan i cenjen s obe strane Atlantika, a raspad nakon sukoba unutar kreativnog tandema Morrisseya i gitariste Johnny Mara nikada nije do kraja prežaljen. Osim izuzetnog plesnog potencijala i muzikalnosti, što su i ostale glavne odlike znamenite mančesterske scene, bend je demonstrirao zavidnu dubinu razmišljanja baveći se temama poput nasilja, prostitucije, rasizma i narkomanije, ali i odsustvom ljubavi, samoćom, depresijama itd. Posebna misterija uvek se plela oko Morrisseya, za koga se dugo (možda i do danas) verovalo da je gej, jer se otvoreno divio upravo takvim ikonama, Oscaru Wildeu i Jamesu Deanu, ali i uporno odbijao da kaže bilo šta na tu temu. Tek je prilikom jedne TV ispovesti "priznao" višegodišnji celibat i odsustvo bilo kakvog interesovanja za mišljenje javnosti o svemu, što je postojeće kontroverze samo produbilo.
Nakon osamostaljenja preselio se u Los Anđeles, a muziku obogatio uticajima mjuzikhola četrdesetih, rokabilija pedesetih i glama sedamdesetih, što je album "Vauxhall and I" iz 1994. učinilo uspešnijim od svih prethodnih sa bendom ili solo. Nastavio je i sa ispadima u javnosti, pa je sebi dozvolio luksuz da ponižava svog velikog obožavaoca Davida Bowiea, a pojavile su se i određene nedoumice oko njegovih rasističkih predrasuda. Provokativni pop genije se nakon sedmogodišnjeg odsustva vratio na top-liste 2004. godine bestselerom "You Are The Quarry" i do sada najprodavanijim singlom "Irish Blood, English Heart". Trijumfalna svetska turneja koja je usledila zabeležena je na prošlogodišnjem izdanju, "Live At Earls Court", sa snimcima nastupa u Londonu, Birmingemu, Brajtonu, Glazgovu i Dablinu, i predstavlja pravu sofisticiranu urbanu zabavu za izvođače na sceni i raspevanu masu ispred nje, uključujući i najpoznatiju numeru koju je ikada otpevao "Bigmouth Strikes Again". Novi Morrisseyev album "Ringleader of the Tormentors" pojavio se u prodaji 3. aprila.
www.morrisseymusic.com
Franz Ferdinand
Najpopularniji britanski i vodeći svetski indi-rok sastav današnjice Franz Ferdinand je već na samom početku karijere obezbedio mesto u istoriji svetske pop-scene kao bend sa najbržim usponom, budući da je između osnivanja 2001. i prvog većeg uspeha, maksi-singla "Darts of Pleasure" proteklo tek dve godine. Početkom milenijuma pod okriljem Škole umetnosti u Glazgovu, sreli su se gitarista Alex Kapranos, basista Robert Hardy, bubnjar Paul Thomson i multiinstrumentalista klasičnog obrazovanja Nicholas McCarthy.
Na zajednički rad ih je pokrenula ideja da naprave muziku koja će se dopasti devojkama i naterati ih da plešu, pa su počeli sa probama u McCarthyjevoj kući. S obzirom da su stvarali pod uticajem umetničkih bendova novotalasne epohe krajem sedamdesetih, mračnih i nekomunikativnih "Joy Division" i inovativnih "Gang of Four", prava je enigma kako su u svojim namerama i uspeli, možda jednim delom i zahvaljujući primarnoj zamisli da zvuče kao Donna Summer ili Prince.
Glazgovske umetnice su njihovu muziku doživele kao savršeni soundtrack za performanse u mestu zvanom "Chateau" (na francuskom - zamak), okupljalištu mladih artista po ugledu na Vorholovu "Fabriku". Kada je policija zatvorila klub u kome je dekadencija očigledeno prelazila granice dozvoljenog, četvorka se zaputila u London, gde su nastupali kao predgrupa nešto poznatijim vršnjacima "Hot Hot Heat" i "Interpol", koji su im već posle nekoliko zajedničkih svirki gledali u leđa i polako nestajali u oblaku prašine. Ferdinandi su dodali gas i na prečac osvojili publiku ne samo na ostrvu, već i širom kontinenta, na festivalima.
Nezavisna etiketa "Domino" objavila je početkom 2004. album nazvan imenom benda koje je, kako su objasnili u jednom intervjuu, odabrano prema imenu trkačkog konja The Archduke Ferdinanda, koji je verovatno dobio ime prema austrougarskom prestolonasledniku ubijenom u Sarajevu 1914. Tako su sve prosrpske kontrovere i političke konotacije vezane za pokret Mladobosanaca i Gavrila Principa pale u vodu, a album je debitovao na 3. mestu britanske top-liste, dok ga je samo za američko tržište objavio moćniji Epic Records. Uspehu benda znatno je doprineo singl "The Dark Of The Matinee" sa pulsirajućom disko bas deonicom i reskom stakato gitarom, koji je postao mega hit na radio stanicama i u klubovima. Spot za istu numeru sa originalnom fotografijom u specifičnom sivo-zelenom koloritu izdvojio ih je od kompletne svetske produkcije i ukazao na veliki umetnički potencijal, što su u međuvremenu i opravdali narednim hit-singlovima "Take Me Out", "Michael" i "This Fire".
Nakon godine provedene na turnejama, 2005. su većim delom potrošili na studijski rad da bi u oktobru objavili drugi album "You Could Have It So Much Better". Nastavak priče sadrži uobičajene brit-pop teme poput svakodnevice, politike, vremenske prognoze, divljenja rok-dinosaurusima i, naravno, ljubavi, u prepoznatljivom pank-pop-psiho-disko fazonu kojim su svet bacili na kolena.
Pet Shop Boys
Jedina dva člana kasnije veoma značajnog i slavnog elektro-pop sastava nikada se nisu videli niti čuli, pre sudbinskog susreta koji će ih povezati u više decenija dugu poslovnu i privatnu vezu, a živeli su sasvim razdvojene živote u različitim krajevima Engleske. Neil Tennant je iz Njukasla došao na studije istorije u okviru Univerziteta Severni London. Usput je svirao gitaru i čelo u lokalnoj hipi-folk grupi. Stekavši diplomu, nakon kraćeg traganja za pravim poslom postaje novinar, a uskoro i pomoćnik urednika poznatog britanskog pop-magazina "Smash Hits".
Za to vreme je student arhitekture iz Liverpula Chris Lowe svirao klavir i trombon u bendu koji je obrađivao stare pop i džez hitove. Životna shvatanja su mu se promenila kada je prvi put čuo muziku iz filma "Groznica subotnje večeri", pa je i on krenuo put prestonice odlučan da započne novi život.
Istorijski susret se dogodio 1981. godine u prodavnici ploča na Kings roadu. Pošto su otkrili da imaju identična interesovanja za muziku i još štošta, Neil i Chris su počeli da se druže i stvaraju muziku. Sasvim slučajno, kako to već biva kada se poklope zvezde, Neil je otputovao u Njujork da intervjuiše tada već velike zvezde Stinga i grupu Police, a sa sobom je poneo i prve uspelije snimke novonastale grupe koju su nazvali po prijateljima zaposlenim u prodavnici kućnih ljubimaca. Demo trake je pustio poznatom producentu Bobyju Orlandu, čijim se radovima divio u mladosti. Iskusno uvo je u "demonima" britanskog intelektualca nanjušilo golem potencijal, pa im je obezbedio "pravo" snimanje, a tako urađena "West End Girls" postaje hit na podijumima San Franciska i Los Anđelesa. Nešto kasnije, za Pet Shop Boys se čulo i u Francuskoj i Belgiji, dok je uspeh u Imperiji došao tek nakon ugovora sa moćnom izdavačkom kućom Parlophone. U međuvremenu je i Tennant napustio novinarsku karijeru, pa se potpuna posvećenost muzici namah isplatila: ponovo snimljena "West End Girls" postaje hit broj jedan u SAD, Kanadi, Hong Kongu, Finskoj, Norveškoj, Izraelu i na Novom Zelandu, sa ukupnim tiražem od preko 1,5 milona kopija. Nakon toga sve je išlo mnogo lakše.
Mada su sami svoju muziku najčešće opisivali kao disko, zvuk benda je u osnovi čist sintetizovani i naglašeno melodičan pop, sa povremenim derivacijama različitih underground dance elemenata kao što su house, electro, jungle i techno. Vizuelno visokostilizovani, a poetski nadahnuti i blago angažovani, nikada nisu skrivali seksualno opredeljenje, koje im je nakon obrade numere Village People "Go West" obezbedilo status gay-ikona. Nakon debi-albuma "Please" iz 1986, usledila su još tri velika izdanja do kraja decenije, "Actually", "Introspective" i najpoznatije - "Behaviour". Devedesetih je neposredna popularnost dvojca delimično opala, ali je zato uticaj na mlađa pokoljenje muzičkih stvaralaca, posebno sa DJ scene, porastao do neverovatnih razmera, što veliki broj novostasalih zvezda ističe u intervjuima sa posebnim ponosom.
http://www.petshopboys.co.uk/
Billy Idol
Samoproklamovan kao predmet masovnog obožavanja, Billy Idol je zaista bio velika zvezda osamdesetih godina, koje rokerski nastrojena publika uglavnom pamti po njegovim brojnim hitovima u popaljivom gitarskom stilu na granici između panka i ušminkanog uličnog roka.
Devedesetih je gotovo potpuno nestao sa scene, a sada se, nakon dugih 12 godina diskografske apstinencije, vratio u velikom stilu. Rođen 1955. u Midleseksu pod punim imenom William Michael Albert Broad, Idol je na početku pank-invazije osnovao bend Generation X sa kojim je snimio tri albuma, pre nego što je spakovao kofere i otplovio u novi život preko okeana. U Njujorku se susreo sa gitaristom posebnog stila i sličnih umetničkih pretenzija Steveom Stevensom. Istorija se zatim sama pisala, a već prvi hit-singlovi "Dancing With Myself" i "White Wedding", uz pomoć MTV-a, izbacili su Billya u prvi plan. Vešt i snalažljiv u ophođenju sa medijima, ali pre svega izuzetno harizmatičan i atraktivan na sceni, na prečac je osvojio Ameriku, a drugim albumom i singlovima "Eyes Without a Face", "Flesh for Fantasy" i "Rebel Yell" i čitav svet.
Do kraja decenije objavio je još dva multiplatinasta albuma, ali i ostao bez Stivensove podrške u vidu prepoznatljivo popaljivih i masnih rifova i kratkih melodičnih solo-pasaža uz obilnu upotrebu distorzije i tremola. Problemi su kulminirali tokom snimanja albuma "Charmed Life", kada je u saobraćajnoj nesreci sa motociklom umalo ostao bez noge, pa je u spotu za obradu Morissonovog klasika "LA Woman" onako šarmantno i bez problema odglumio elegantnog sredovečnog gospopdina sa štapom. Nakon manje uspešnog albuma "Cyberpunk" i turneje sa Bon Jovi, utehu od depresije bezuspešno je potražio u carstvu opijata. U najtežim trenucima karijere ipak se pojavio na velikom platnu, u filmu "Doors" Olivera Stonea i u ulozi samog sebe u "The Wedding Singer" Adama Sandlera. Treći milenijum je otvorio briljantnom kompilacijom hitova, a zatim i dočekao povratak "bludnog sina" Stevensa sa kojim je odmah uradio i unplugged za emisiju Storytellers kanala VH-1. Prošle godine je konačno objavio i najnoviji studijski album "Devil`s Playground", tipičnu ploču za staru pankersku kuku koja je prešla pedesetu i odlučno lupila šakom o sto u stilu - rano je za kraj.
www.billyidol.com
The Cult
Malo je bendova koji su na ovim prostorima bili popularni kao The Cult. Darkerski pseudo-misticizam, jednostavna tri akorda u AC/DC kranč stilu, aranžmanska rešenja u najsvetlijoj Led Zeppelin tradiciji i očigledna opčinjenost likom i delom Jima Morrisona, bili su dobitna kombinacija koja je bendu obezbedila status u skladu sa imenom, na Balkanu, kao i širom sveta.
Priču o legendarnom bendu pokrenuo je Ian Astbury, kada je početkom osamdesetih formirao Southern Death Cult. Gotik-rok je tada lako osvajao nove pristalice, pa je bend već na petom koncertu u karijeri gledalo preko 2000 fanova. Vrlo brzo su objavili i prvi singl i otišli na turneju kao predgrupa najznačajnijem sastavu tog trenutka Bauhaus. Nakon iznenadnog razlaza, Astbury je okupio novu ekipu u kojoj se zadesio i bivši Morrisseyev gitarista Billy Duffy. Naziv benda su skratili u prihvatljivije Death Cult, ali ih ni to nije zadovoljilo, jer je prva reč nedvojbeno asocirala na gotik i post-pank, a oni su već uveliko zakoračili u hard-rok i hipi psihodeliju. Debi album "Dreamtime" objavljen je u jesen 1984. da bi već u proleće hit singl "She Sells Sanctuary" najavio velike uspehe koji su usledili. Tokom snimanja drugog albuma "Love" basista Jamie Stewart je dobio pravog partnera u bubnjaru Lesu Warneru, a čak četiri numere sa ploče postale su hit na ostrvu.
Kako, međutim, pravog uspeha nema bez osvajanja Amerike, za naredno snimanje je u pomoć pozvan producentski mag Rick Rubin. "Electric" je zazvučao snažnije i rokerskije, imidž je doveden do savršenstva, pa je hit-singl "Love Removal Machine" bila zicer-karta za let preko okeana. Warnera je u međuvremenu zamenio Matt Sorum, ali je zato naredni album "Sonic Temple", snimljen u Americi, bio siguran korak ka definitivnoj svetskoj slavi, ogromnim tiražima i nastupima sa Metallicom, Aerosmithom i Motley Crue. Ali, kako u rokenrolu, kao i u životu, nakon visokog leta sledi neminovan pad, i u The Cult su usledile personalne promene, razmirice i kreativna kriza. Albumi "Ceremoni" iz 1991. i "The Cult" tri godine kasnije nisu toliko razočarali fanove, koliko kritičare i sam liderski dvojac Astbury/ Duffy, koji se 1995. i definitivno razišao. Gitarista je nakon toga gotovo nestao sa scene, dok je frontmen neko vreme predvodio Holy Barbarians, da bi na kraju ostvario i verovatno svoju najveću želju - Ray Manzarek i Robby Krieger su ga pozvali da u obnovljenim The Doors zameni Jima Morrisona.
Vest da se u ove godine u prodaji pojavio šestostruki boks-set grupe nikoga nije začudila, sve dok nije odjeknula i sledaća bomba: The Cult su se ponovo okupili i 1. marta odradili prvi gig u San Francisku. Nakon američke turneje na kojoj će svirati isključivo najveće hitove, uslediće selidba u Evropu, gde će, između ostalog, nastupiti i na festivalu Exit 06.
www.the-cult.com
www.cultcentral.com
The Cardigans
Legitimni nastavljači nadaleko čuvene švedske pop-tradicije i bendova poput ABBA ili Roxete, The Cardigans su otišli korak dalje od slavnih prethodnika i laku zabavu namenjenu prvenstveno mlađim populacijama približili umetnosti ili barem njenom subkulturnom obliku. Petoro tinejdžera zaljubljenih u hevi metal, basista Magnus Sveningson, bubnjar Bengt Lagerberg, klavijaturista Lars Olof Johanson, gitarista Peter Svenson i pevačica Nina Person, okupili su se 1992. u Jonkopingu kako bi zajedničke sklonosti istražili i, ako je moguće, ovaplotili.
Velikim ambicijama nikako nije pogodovala mala i konzervativna sredina rodnog mesta sa čak 52 hrišććanske bogomolje, koje nikako nije moglo biti rokerska Meka. Zato je usledila kolektivna selidba u daleko veći i urbaniji Malme, koji je mladim muzičarima nudio kakvu-takvu šansu za uspeh. Nakon kratkog nezavisnog perioda i mnooogo svirki, Cardigans su došli do ugovora sa velikom kućom što im je omogućilo da iz godine u godinu svakim novim albumom sve više napreduju i stiču čvrste pozicije u muzičkoj industriji. Nakon albuma "Emmerdale" i "Life", 1996. je usledio i slavodobitnički "Firs Band on the Moon", koji je zahvaljujući mega-hitu "Lovefool" iz soundtrecka za Lurmanovu filmovanu verziju Šekspirovog klasika "Romeo i Julija", ostvario tiraž od čak 2 miliona prodatih kopija.
Čvrsto definisan originalni saund zasnovan na mejnstrim elementima pop-produkcije, pun zarazne melodičnosti i pozitivne plesne ritmike, učinio je švedske jangstere popularnima u svetskim razmerama. U godinama koje su usledile Cardigans su koncertirali po čitavom svetu, ali i gostovali u popularnim radio i TV programima kao što su "David Letterman Show" i "Beverly Hills 90210". Zahvaljujući talentu, ali i dobrom snalaženju u mutnim vodama, bend je i danas prisutan u samom vrhu aktuelne svetske pop-rok scene, mada su sa naredna dva albuma "Gran Turismo" i "Long Gone Before Daylight" izbacili samo jedan klasičan MTV hit, ali kakav, ekstra zaraznu i popaljivu "For What It`s Worth".
Nakon prošlogodišnjeg izdanja "Super Extra Gravity" i definitivno je jasno da je bend izuzetno jak u ličnom izrazu i konceptualnom poimanju albuma kao zasebnih umetničkih celina, pa ih je i poslovično škrta na komplimentima ostvrvska rok-kritika častila epitetom u stilu "sreli se Fleetwod Mac i Velvet Underground", što se zaista ne može nazvati lošim. Naprotiv.
http://www.cardigans.com
Scissor Sisters
Novopečena atrakcija aktuelne pop scene dolazi sa tradicionalnog rok terena, iz Amerike. Dok fini engleski momci još uvek tragaju za savršenom kompozicijom kojom bi učinili nemoguće tj. nadmašili Beatlese, sa druge strane bare odigrava se zabava, a buku podiže trojka iz Njujorka - Scissor Sisters. Sestre Makazić nisu, naravno, izmislile toplu vodu. Zvuk im se bazira na zaostavštini minulih vremena, a presudan influens dobili su sa ploča Davida Bowiea, Elton Johna i Roxy Music. Neskloni besomučnom gitarisanju (ali ne i bez gitara, daleko bilo), umetničko uporište su pronašli u glam-roku sedamdesetih, ofarbanom sladunjavim sint-disko zvukom osamdesetih ala Giorgio Moroder ili Nick Kershaw na primer, dok je finalni začin otvoreno poigravanje seksom i pogotovo njegovim devijacijama, u stilu Frankie Goes To Hollywood. Frontmen Jake Shears usavršio je scenski nastup kao go-go denser u noćnim klubovima.
Usput se oslobodio stida, jer, kako kaže, svući se pred sto ljudi teško je samo prvi put. Kreativna varnica se zapalila kada je upoznao multiinstrumentalistu neobičnog imena Babydaddy i performerku i voditeljku dekadentnog kabarea na Ist Endu Anu Metronic.
Sa njom je došao šmek brodvejskih mjuzikala, rok opere i teatra burleske, što je bendu obezbedilo neophodnu orignalnost. Prvi šou u Aninom klubu trajao je do ujutru, a kada su u masi koja je besomučno igrala primetili i sedamdesetogodišnju baku, shvatili su da imaju nešto specijalno. Nakon prvog singla "Laura", usledio je album nazvan imenom benda.
Scissor Sisters ponekad zvuče kao zabava sa jeftinim šampanjcem, ali kada uspore tempo začuđujuće su setni i čežnjivi. Oni su rok bend koji se ne boji da svira disko muziku, a vrhunac repertoara im je obrada Pink Floyd klasika "Comfortably Numb" sa Jakeovim falsetom u Bee-Geez fazonu, što pesmi daje originalan, gotovo autorski pečat.
- Tu smo da zabavimo publiku i usput porušimo poneku barijeru - kaže Jake.
Takav potencijal nije prošao nezapaženo, pa su Scissor Sisters, pojačani bubnjarem Paddy Boomom, gitaristom Delom Marquisom i klavijaturistom J.J. Gardenom, pratili Duran Duran na prošlogodišnjoj povratničkoj turneji, a delom i U2 na britanskim nastupima u okviru velike Vertigo ture. Nastupili su i na Live 8, a trenutno sa Depeche Mode prevrću naglavačke koncertne dvorane i arene širom Evrope. Drugi album, snimljen u ličnom home studiju "Discoball" u prodaji će se pojaviti tokom nastupajućeg leta.
www.scissorsisters.com
HIM
Alternativni rock bend iz Finske, HIM, još jedan je u nizu sjajnih bendova koji će nastupiti na glavnoj festivalskoj bini. Bend je nastao 1991 godine a čine ga Ville Hermanni Valo, Janne Johannes "Burton" Purttinen i Mika Kirstian "Gas" Karppinen. Karijeru su započeli kao Black Sabbath cover bend da bi kasnije postali His Infernal Majesty (HIM) pri čemu Ville Valo poriče bilo kakvu povezanost sa satanizmom.
Prepoznatljivi su po simbolu koji oni nazivaju HEARTAGRAM. On se sastoji od srca i pentagrama koji simbolizuje kontrast izmedju života ili smrti i mržnje ili ljubavi i mržnje zajedno. Ville je rekao: “Heartagram postoji zbog HIMa kao benda, kao entitet i za „Love metal“ generalno“. Uprkos svim pričama, HIM nije satanistički bend. Oni su gothic love metal band.
Prvi album „Greatest Love Songs Vol. 666 “ ostavio je poseban pečat na skandinavski i nemački region. Na tom albumu izdvojio se hit „Wicked Game“ (obrada Chris Isaaka). HIM je omiljeni bend profesionalnog skejtera Bam Margere koji ima svoj show na MTVu pod nazivom Viva La Bam. Bamova kuća je ukrašena velikim heartagramom. Glumica Juliette Lewis (pevačica benda The Licks) pojavljuje se u njihovom spotu „Buried Alive by Love“ koji je režirao Bam Margera. Bubnjar benda HIM radi i kao prekusionista u extreme matal bendu „To separate the flesh from the Bones“.
Singlovi :
1999 Join me in Death
2004 And love Said No
2005 Wings of a Butterfly
2006 Killing Loneliness
www.heartagram.com
Chicks on Speed
Multimedijalna elektro-pop senzacija zvana Chicks on Speed nastupila je na Main Stageu festivala Exit 06 u nedelju 9. jula. Bend je nastao 1997. u prestonici nemačke pokrajine Bavarske Minhenu, kada su se u kafeteriji Akademije lepih umetnosti sreli eks Njujorkerka Mellisa Logan, Australijanka Alex Murray Leslie i "meštanka" Kiki Moorse. Realizaciju zajedničkih ideja vezanih za različite oblike umetničkog izražavanja uključujući i muziku zapčeli su kroz grupu nazvanu po komentarima na njihov izgled i stil koji su ih pratili na svakom koraku. Pored stvaranja muzike u femino sinth pop stilu, pokrenuli su i čak tri izdavačke kuće Go Records, Stop Records i Chicks on Speed Records, a bave se i video i grafičkim dizajnom, ilustracijama i izradom neobične odeće od papira, koju nose na svojim performansima i prodaju putem interneta. Obimnu diskografsku aktivnost započeli su serijom singlova "Smash Metal", "Euro Trash Girl", "Mind Your Own Business" i "Glamour Girl" objavljenim 1998, da bi 2000. izbacili i tri albuma, svaki sa različitom kombinacijom već objavljenih i potpuno novih ili remiksovanih numera pod nazivima "The Un-Releases", "Chicks On Speed Will Save Us All" i "The Re-Releases Of The Un-Releases". Nakon EPa "Chix 52" sa obradama numera B 52`s, 2003. su objavili naredni album "99 Cents" sa tri uspešna singla, obradom numere "Wordy Rappinghood" Tom Tom Cluba, "We Don`t Play Guitars" urađenom u saradnji sa kanadskom reperkom Peaches i "Flame On" koja je na CDu objavljen kao hidden track. Treći zvaničan album "Press The Spacebar" objavljen je 2004. u saradnji sa španskim bendom The No-Heads. Iste godine Chicks on Speed su bili specijalni gosti na koncertu Red Hot Chili Peppersa u londonskom Hajd parku, ali je nastup prekinut nakon 10 minuta kada je Alex pogodila flaša iz publike. U aprilu ove godine na etiketi Chick on Speed Records objavljena je kompilacija numera ženskih autora od sedamdesetih godina do sada pod nazivom "Girl Monster". Na sakupljanju materijala za kompilaciju radila je Alex, Melissa povremeno nastupa u nemačkim pozorištima, a svi zajedno su objavili i knjigu pod nazivom "It`s a Project".
Goldie
Goldie je prava super zvezda drum and bassa, kralj džungle sa zlatnim zubima i srebrnim ferarijem. Osnivač je kultnog labela Metalheadz te verovatno najveći krivac za to, da je drum and bass u svojim dečjim danima dobio svoju tvrdu, metalnu stranu zvuka. Kada su ga Fabio, Grooverider i Dj Kemistry uputili na drum and bass, družio se sa Degom i Mark Macom (4Hero), nakon čega je usledilo stvaranje sopstvene muzike. Prvi single je snimio kao Ajax Project, kasnije je stvarao pod imenom Metalheadz (ime je kasnije upotrebio za svoj label).
Kao Goldie je svoj prvi album Timeless objavio 1995 godine za major label Polygram. Album je rodio zvezdu koja je odmah prevazišla okvire drum and bassa, nakon čega je odmah dospeo na sedmo mesto britanskog top ten albuma.
Nagrade u nadolazećim godinama je skupljao kako za svoj debi album, tako i za DJ-jevske sposobnosti i talenat, za kompilaciju Platinum breakz i kao i za samu izdavačku kuća Metalheadz.
Goldie se tada probio u opštu društvenu britansku elitu, tako da nas i ne čude zvučna imena, koja su do danas sarađivala sa njime: od drum and bass velikana Dilinje ili Opticala, pa do Davida Bowieja, Björk ili Noela Gallagherja (Oasis). Proboj mu je uspeo i u svetu filma pa je odigrao uloge u filmovima Snatch, The World Is Not Enought (iz seriala Jamesa Bonda), TV-seriji EastEnders i još mnoge druge. Još uvek je dobrodošao gost u engleskim talk showovima, pojavio se je čak u engleskom Celebrity Big Brotheru.
Ne moramo da izdajemo ploče svakih pet sekundi, da se dokazujemo,Ť rekao je o izdavačkim pauzama za Metalheadz, koja je još uvek jedna od najcenjenijih u svetu drum and bassa.
Istovremeno još uvek radi to, šta voli i sa čime mu je uspeo dolazak među popularne – muzika ostaje vodilja njegovog života. Kao DJ non stop putuje po svetu, a konačno smo ga slušali drugog dana EXIT-a, na glavnoj festivalskoj bini.
Tekst je preuzet sa sajta www.exitfest.org
EXIT Festival Novi Sad
Petrovaradinska tvrđava