Nekultura prekrila kulturu - Nekadašnji dvorski kompleks od najvećeg istorijskog značaja u Kragujevcu propada

Amidžin konak Kragujevac (Foto: Aleksandar Parezanović)

Vršenje nužde, javni pisoar, utočište narkomana i radno mesto prostitutki, alkoholičarsko-klošarski apartmani, raj za švercere, sutra, možda, novi buvljak... Nisu ovo opisi zabačenih delova grada, mračnih mesta na autobuskoj ili železničkoj stanici, skrovitih haustora i stepeništa, ovo su svakodnevni prizori u dvorištu Narodnog muzeja, u samom centru grada, na mestu gde je knez Miloš Obrenović, proglašavajući Kragujevac za prestonicu 1818, podigao svoj dvorski kompleks.

Navedeni opisi zapravo su komentari fotografija objavljenih u publikaciji Narodnog muzeja Kragujevac "Paraden Platz Miloša Velikog" iz 2008. Autor publikacije, direktor Narodnog muzeja Aleksandar Stamenković, uz pomoć fotografa Predraga – Cileta Mihajlovića, uspeo je da na slikovit način predoči u kakvom se stanju nalazi čitav dvorski kompleks osnivača moderne Srbije, u čijem se središtu nalazi zgrada Narodnog muzeja.

"U kakvom je stanju dvorski kompleks kneza Miloša danas, teško bi bilo, na osnovu njegovog izgleda, zaključiti da se radi o nekadašnjem dvorskom placu i prestono-rezidencijalnom kompleksu, od najvećeg istorijskog značaja. Nemeće se utisak o trećerazrednom parkiću, primerenijem periferiji kakve palanke, nego urbanom jezgru prvoprestonog grada, danas regionalnog, privrednog i univerzitetskog centra, koji sa 180.000 stanovnika predstavlja četvrti grad u Republici Srbiji."

Ove rečenice Stamenković je mogao napisati i mnogo pre 2008, ništa ne bi pogrešio, ali problem je što je takav opis aktuelan i danas.

– Kada sam pre osam godina počeo borbu da se ogradi dvorište Narodnog muzeja, izvesnije je bilo da do toga ne dođe. Naravno da postoje izgledi da se stanje popravi, s tim da moramo znati da je u siromašnim društvima kultura luksuz – kaže Stamenković za "Politiku", navodeći da Narodni muzej ima plan kako urediti dvorski kompleks Miloša Velikog.

Prema njegovim rečima, uređenje celog prostora podrazumeva izgradnju novog namenskog objekta u kojem bi bio smešten muzejski depo.

– Novi objekat bi spolja, gabaritima i fasadom, podsećao na Šareni, odnosno konak kneginje Ljubice, koji je izgoreo krajem 19. veka. U nadzemnom delu treba smestiti kancelarije, možda suvenirnicu i kafeteriju, a u podzemnom muzejski depo, koji je sada raščlanjen na više lokacija u gradu. Tu treba naći mesta za preparatorsku i konzervatorsku radionicu. Na taj način bi bio oslobođen konak kneza Mihaila Obrenovića za stalnu postavku. U korelaciji sa stalnom postavkom u Amidžinom konaku, koji takođe treba dovesti u funkcionalno stanje, tako bi bio predstavljen ceo 19. vek. Ne treba zaboraviti ni parter, odnosno dvorište koje treba da postane park sa skulpturama – objašnjava Stamenković.

Novi koncept dvorskog kompleksa i Narodnog muzeja, smatra sagovornik, mora da podrazumeva njegov materijalno-izložbeni karakter i nikako ne sme biti nekakav parkić namenjen dokonim šetnjama, već namenski prostor sa dignitetom istorijske reminiscencije i stalne postavke na otvorenom najvišeg umetničkog i izložbenog kvaliteta.

Porušeno, izgorelo, a ne rade ni telefoni

Od dvorskog kompleksa kneza Miloša danas su ostali samo tragovi, odnosno stara Miloševa crkva, na desnoj, i Amidžin konak, na levoj obali Lepenice. Milošev konak je stradao u Drugom svetskom ratu, na njegovom mestu je zgrada Tužilaštva, a Šareni, odnosno konak kneginje Ljubice, izgoreo je krajem 19. veka. Kompleks je sredinom 19. veka dopunjen zgradom konaka kneza Mihaila Obrenovića, koji je podignut na mestu nekadašnjeg Milan-begovog konaka. U središtu ovog prostora sredinom 20. veka izgrađena je zgrada Narodnog muzeja, kojem su, zbog neplaćanja računa, već duže vreme isključeni telefoni.

Mapa : Amidžin konak Kragujevac