Andrija Milošević, glumac - "Kašmir" je moje mesto za uživanje

Andrija Milošević (Foto: Mozzart sport)

Jedan od najharizmatičnijih glumaca ovih prostora, Andrija Milošević, odnedavno je osvojio još jednu ulogu. Ovog puta ne glumi, i ponovo je briljantan, ali kao ugostitelj. Zapravo, jedan je od trojice vlasnika restorana "Kašmir".

Gde bi drugo bio, nego u srcu Beograda, u ulici Strahinjića Bana broj 57a. Posle jedne premijere, morali smo da potegnemo "vezu" s Andrijom, jer je posle 22 sata nemoguće naći sto ako ga prethodno niste rezervisali. U predivnom ambijentu, uz probranu muziku i "lajf" izvođače, uz bogat jelovnik sa italijanskom, španskom i francuskom kuhinjom i raskošnom vinskom kartom, možete uživati u ukusnim jelima, razgovarati sa prijateljima, ali i uživati, što ne reći, u velikom broju prelepih devojaka!

Ono što je prednost ovog "fensi" mesta, jeste što mesta ima za sve uzraste, ali i za sve dubine džepova. Kao i za one koji vole da svrate tokom dana, na švedski sto. Mogu da doručkuju vruće pite i gibanice, šampinjone i ostale specije, za simboličnu cenu od 300 dinara. U ovom prostoru, tročlani "drim-tim" vlasnika, osmisliće i uzbudljiv novogodišnji doček.

Sa Andrijom Miloševićem razgovaramo posle još jedne uspešne premijere u njegovom Pozorištu Boško Buha. Reč je o novom tekstu Nikole Romčevića, satiričnoj komediji "bez cenzure", pod nazivom "Svojta" u režiji Nikole Zavišića.

Andrija briljantno igra političara Mlađu koji udaje kćerku, u zamenu za koaliciju na republičkom nivou koja će mu doneti mnoge beneficije. Naravno, sve pod plaštom patriotizma. Svakog petka, na Prvoj TV, do suza zasmejavaju gledaoce, on, Milan Kalinić i Milan Vasić, u seriji "Pevaj brate". Tekst Stevana Koprivice u režiji Milana Karadžića u produkciji "Favi teatra" od premijere postao je takav hit, da je ova urnebesna komedija igrana i na – stadionima, ne samo Srbije već i gradova regiona i Evrope. Onda su odlučili da urade TV seriju, a Andrija Milošević se, prvi put, poduhvatio režije. I to je uradio – s uspehom.

Glumci sve češće ulaze u ugostiteljske vode, otvaraju kafiće, ređe klubove i restorane. Rekli ste da ste se dugo tome opirali, ali prijatelji su Vas ipak nagovorili i sada ste i Vi jedan od suvlasnika restorana "Kašmir"?

Ja zaista mnogo radim, i u pozorištu i na televiziji, i nisam želeo da dragoceno slobodno vreme okupiram novim odgovornostima. Ali, u "Kašmiru" sam našao idealnu varijantu, zahvaljujući mojim partnerima, tako da mogu da nesmetano radim svoj osnovni posao a da ne brinem o kvalitetu i radu restorana. Jer, ljudi koji su me na ovo nagovorili, zaista znaju svoj posao!

Ko je smislio ime "Kašmir"?

– Moj prijatelj Nikola, iliti Džoni. On je postavio kuhinju, izabrao sjajne radnike, profesionalce. Bivši muzički menadžer Braca, bavi se izborom bendova, a ja pokušavam da objasnim ljudima zašto treba doći u "Kašmir". Jer, svako ko je samo jednom bio, uverio se u neponovljivu atmosferu i izvanrednu mediteransku kuhinju. Poseban šmek restoranu daje i koktel-bar, jer posle jela možete sesti uz šank, naručiti omiljeno piće i uživati u živoj muzici. Volim "Kašmir" jer je u njemu sve podređeno hedonizmu!

Rekli su mi da je ranije taj prostor zvrjao prazan, a Vašim dolaskom, mora da se rezerviše mesto. Da li je za toliko interesovanje zasluga Vaše velike popularnosti ili zaista izvanredna kuhinja i ambijent?

– Svega tu ima po malo. Kvalitetom se treba boriti za kontinuirano dobro poslovanje, jer smo svedoci da mnogi "izvikani" restorani, barovi i klubovi sve češće menjaju vlasnike. Mi se trudimo da ugođaj bude jedinstven i opušten. Restoran rado posećuju poznati beogradski gurmani, oni koji znaju šta je šta u gradu, i to je znak da smo na pravom putu.

Ko su gosti, videli smo mnogo slavnih i poznatih imena, ali i onih koji to nisu?

– Želimo da nam sve generacije i svi slojevi budu zastupljeni. Volim da kažem kako nam dolaze divni, kulturni ljudi, uspešne i lepe devojke i svi uživaju.

Šta Vam je najteže palo u tom ugostiteljskom biznisu, da li država dovoljno podstiče tu vrstu preduzetništva?

– Mana u zakonima ima, a posebno u ovom u kome je ograničeno radno vreme. To je, mogu da kažem, osakatilo prepoznatljivi noćni život Beograda! Možda je trebalo naći neko kompromisno rešenje kojim bi svi bili zadovoljni. Ovako, ostavljeni smo sami sebi! Nije jednostavna odluka ulagati novac, a novac će svi radouzeti od vas, a kada želite da ga vratite, onda se ispreči sto zakona.

S obzirom na to da je lokal u stambenoj zgradi, da li imate problema sa stanarima zbog buke?

- Imamo odlične odnose sa stanarima i ne uznemiravamo ih. Restoran ima dobru izolaciju, a mi poštujemo zakon o vremenskom ograničenju muzike, iako nevoljno, moram da priznam!

Živite na relaciji Beograd - Podgorica. Da li mislite da proširite delatnost i na Crnu Goru,
kao vaš prijatelj Mima Karadžić?

– Sigurno neću, jer dosta mi je i ovo što imam! Obaveze u pozorištu i na televiziji mi ne dozvoljavaju da se mnogo ludiram.

Da li je sveto pravilo da je gost uvek u pravu?

– Naravno! Gosta treba negovati i štititi, a on će to znati i da ceni.

Kad otputujete u neke daleke krajeve zbog rijalitija "Survajver", kako ćete to da uskladite sa potrebom da budete u restoranu?

– "Kašmir" ne opstaje zato što sam ja kao eksponat izložen u njemu, već zbog njegovih kvaliteta. I moji prijatelji i drugi gosti, znam, dolaziće i ako mene nema tu.

Da niste glumac, a želeli ste da budete fudbaler i muzičar, šta biste odabrali kao profesiju?

– Bio bih putopisac, avanturista... ne znam kuda bi me noge odvele.

Jednom ste izjavili da ste "lak na novčaniku, kao kauboj na obaraču". Nije li to hendikep u biznisu, gde biznismeni obično imaju "zmiju u džepu"?

– Ja volim život, nisam cicija pa da se krijem u tuđim džepovima! Dišem punim plućima, hodam velikim koracima, a hendikepa nema u dobrim ljudima.

Kao mlad, uspešan i ostvaren umetnik u kakvoj biste zemlji voleli da živite?

– Kultura je ovde obescenjena, mi smo postali, što reče Branko V. Radičević, krajputaši! To su oni prastari spomenici koji stoje pored magistralnih puteva. Svi ih uglavnom prolaze, a samo ponekog zainteresuje otkuda oni tu i potroše malo vremena proučavajući – epitaf. Volim moju kuću Pozorište Boško Buha jer vri od mladosti, talenta, energije i pameti, i zato sam u njemu. Ipak, Srbija je divna i verujem da će biti svima nama bolje za život. Mislim da će progres neminovno doći, jer Srbija i Crna Gora su za mene najlepša mesta na planeti!

Umetnost bez politike

Idu izbori, da li Vas političari vrbuju za svoje stranke i da li biste im se dali, kao neke Vaše kolege?

– Nisam u politici, niti sam javno nastupao bilo gde ni bilo za koga, nisam bio tu ni u vreme onih izbora. Smatram da umetnicima nije mesto u politici, bar ne u ovom vremenu.

Neizvesnost glumačkog posla razlog za biznis

Neke Vaše kolege osnivaju producentske kuće, drugi kupuju nekretnine, treći zemlju i napuštena imanja, otvaraju kafiće, da li to znači da se od glume, ovde, baš lepo zarađuje?

– Ovde je sve nestabilno, pa i gluma. Danas jesi, sutra već nisi. Ljudi koji mogu da dođu do neke ozbiljnije zarade, žele taj novac u nešto da ulože ili umnože, ili da reše neka svoja životna pitanja. Mislim da se upravo zbog te neizvesnosti našeg poziva, ljudi i odlučuju da se bave biznisom.

Čestitka čitaocima Ekonometra

Sa kojim planovima i željama ulazite u Novu, 2012. godinu?

– Biće mnogo novih serija i filmova, predstava i emisija, Nova godina donosi nove želje i novu energiju. Čitaocima Ekonometra želim sretne praznike, zdravlje uz želju da čuvate bližnje, porodicu i prijatelje, jer je to jedini zalog bolje budućnosti.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )