Od sokačeta do male modne avenije

Tridesetak mladih srpskih dizajnera, osim što kupcima po sličnim cenama nude garderobu koju su dizajnirali, uspeli su da zapušteni tržni centar u Beogradu pretvore u prijatno mesto za kupovinu.

Njihove i deja bila je da, po uzoru na slične modne četvrti u evropskim i svetskim gradovima, i Beograd dobije mesto na kome će mladi kreatori moći da prezentuju svoj rad, a građani da kupe autentičnu garderobu.

Modne trendove u Srbiji diktiraju brendovi masovne proizvodnje, dok je autorska moda stavljena u drugi plan, kažu dizajneri. Tako je nekadašnje Čumićevo sokače u novembru 2010. godine postalo "Čumić dizajn distrikt".

Čumićevo sokače je bio prvi tržni centar u prestonici Srbije. Otvoren je još tridesetih godina prošlog veka.

U njegovim najslavnijim danima tu su su se prodavale italijanske cipele i roba sa zapada.

Međutim, poslednjih 10 godina ovaj tržni centar su "krasili" prazni izlozi i sablasna atmosfera, a građani su zaobilazili ovu tačku u gradu.

Povoljne kirije napunile lokale

Mladi dizajneri su sa vlasnicima lokala u Čumićevom sokačetu uspeli da naprave dogovor - na obostrano zadovoljstvo.

Sklopili su pojedinačne ugovore na 2 godine, po ceni od 200 do 250 evra mesečno po lokalu. Uslov je da cena kirije u tom vremenskom periodu ostane nepromenjena.

Modna dizajnerka, Daniela Glišić, koja svoju kolekciju prodaje u studiu "Alternativa", objašnjava zašto su izabrali ovu atraktivnu gradsku lokaciju.

- Jako je teško u centru grada naći prostor koji je nama finansijski pristupačan i prostorno veliki, a i nas većinom inspirišu ruinirani i zapušteni prostori, kojima želimo da damo lični pečat - kaže ona.

- Takođe, ekonomska situacija je jako teška, tako da mislim da postoji prostor da se ugovor sa vlasnicima lokala produži na još dve godine - rekla je Daniela Glišić.

Masovna proizvodnja gura autorsku modu u drugi plan

Glišićeva navdi i da je od umetničke ideje do gotovog proizvoda dug i težak put, te da dizajneri moraju sami da brinu o svim detaljima.

Počev od pravljenja skica, izbora materijala, šivenja pa sve do dekorisanja prodajnog prostora i neposrednog rada sa kupcima.

S obzirom na to da tržište od njih zahteva da budu multifunkcionalne ličnosti, njihovo ujedinjenje im je omugućilo da lakše ostvare svoj cilj.

Dejan Despotović, avangardni dizajner, od samog početka uključen je u stvaranje "Čumić dizajn distrikta".

On je profesionalnu karijeru započeo 2006. godine revijama u Berlinu i Beogradu. Od tada je imao mnoge revije i bio je više puta nagrađivan za svoj rad.

Kaže da je autorska moda pomalo zapostavljena i da je mladim dizajnerima teško da samostalno izađu na modnu scenu. Zato je stvaranje dizajn distrikta pravi korak ka ostvarenju tog cilja.

- U Srbiji moda još uvek ne može da bude dobar biznis, ali pokušaćemo da se, na ovaj način, ustoličimo u svetu mode i da mi kao dizajneri počnemo da diktiramo modu, a ne brendovi masovne proizvodnje koji su zapljusnuli sva modna dešavanja, a autorski dizajn stavili u drugi plan, što ne sme da se desi - naglašava Dejan Despotović.

Želja je da se Beograd kulturološki uzdigne

"Čumić dizajn distrikt" je specifičan po tome što se tu prodaje autorska moda, dizajneri su okupljeni na jednom mestu i nude žensku i mušku odeću, obuću, torbe i nakit po sličnim cenama kao i brendovi masovne proizvodnje.

Otvaranjem modne ulice na dobitku su tri strane. Pored mladih dizajnera koji sada imaju gde da izlože svoje modele, stanovnici i posetioci Beograda dobili su mesto na kome mogu da kupe drugačiju i kvalitetnu garderobu, a prestonica Srbije je umesto ruine u srcu grada napokon dobila svojevrsnu modnu aveniju.

Dizajneri se nadaju da će i grad,u budućnosti, pokazati više interesovanja za njihove ideje.

- Nadam se da će Čumić prerasti u ozbiljan modni distrikt i biće preimenovan u "Belgrade dizajn distrikt", zato što ne želimo da se vežemo za mesto na kome trenutno stvaramo i radimo. Želimo da ovim distriktom doprinesemo kulturološkom podizanju Beograda - zaključuje dizajnerka Daniela Glišić.

Marija Ivanov