Leteći taksiji i dronovi u kineskom saobraćaju – Koje su mogućnosti i ograničenja "ekonomije malih visina"

Poslovni ljudi i mediji u Kini poslednjih godina sve više govore o ulaganju u razvoj tzv. "ekonomije malih visina", koja obuhvata privredne delatnosti koje se ostvaruju pomoću letelica koje se uglavnom kreću na visinama do hiljadu metara. Za tu novu-staru granu privrede se očekuje da će do 2030. u Kini biti ukupno vredna oko 280 mlrd USD godišnje.

"Ekonomija malih visina" obuhvata privredne aktivnosti poput snabdevanja, prevoza i turizma koje se vrše pomoću helikoptera, dronova, cepelina i letećih automobila i taksija na visinama do 1.000 metara. U Kini se sve više govori o ovoj grani privrede jer se, zbog tehnoloških inovacija, odnosno, sve masovnije upotrebe dronova i početka uvođenja letećih automobila u saobraćaj, očekuje da ona uskoro procveta. Pored tih novih tipova letelica, njeni nosioci će, kao i do sada, biti i helikopteri, pa čak i dirižabli.

Ilustracije radi, u 2023. ukupna vrednost poslovnih aktivnosti koje se mogu svrstati u kategoriju ekonomije malih visina u Kini je iznosila nešto više od 70 mil USD, ali se očekuje da bi do kraja ove decenije mogla da skoči na čak 280 milijardi. Taj segment privrede, dakle, mogao bi da postane vrlo važan zamajac ekonomskog razvoja, a njegova važnost je utoliko veća što se rast kineske ekonomije poslednjih godina usporava.

Leteći dronovi pružaju mnoštvo mogućnosti: snabdevanje udaljenih i teško pristupačnih regiona poput ostrva ili planinskih krajeva, traganje i spasavanje, nadzor teritorije i građevina poput solitera ili mostova. Poznati kineski proizvođač dronova DJI naročito je ponosan na činjenicu da njegova letelica uspešno isporučila hranu i boce sa kiseonikom alpinistima u Himalajima na visini od 6.000 metara.

Leteći taksiji nesumnjivo mogu mnogo da doprinesu međugradskom prevozu i transportu na relaciji između hotela, železničkih i autobuskih stanica u urbanim naseljima i aerodroma na njihovoj periferiji. Međutim, korišćenje tih letelica prate i razne dileme, kao strah od mogućih padova na ljude i imovinu ili zabrinutost da bi mogle da budu zloupotrebljene za narušavanje privatnosti građana budući da su opremljene kamerama.

I dok je upotreba dronova (naročito za isporuku hrane i poštanskih paketa) u ogromnoj ekspanziji, u Kini polako počinje i komercijalno korišćenje letećih taksija. Industrijski grad Šendžen u provinciji Guandong je prva administrativna jedinica koja je u Kini (i to ove godine) donela zakon kojim se reguliše kuda i po kojim uslovima smeju da se kreću leteći taksiji.

Prvi sertifikat za letenje dobio je bespilotni taksi "216 S", koji je proizvela kompanija I Hong (EHong). On može da ponese 620 kilograma tereta, što obuhvata i dva putnika, na razdaljine do 30 kilometra. Za sada, širu primenu letećih taksija ometa visoka cena. Kineski mediji, na primer, javljaju da je za petnaestominutni let od tog grada do centra obližnjeg Hong Konga potrebno izdvojiti 13.600 juana, što je ekvivalent 1.180 USD. U gusto naseljenim područjima problem će predstavljati i buka.

Međutim, jasno je da će ušteda u vremenu i njihova sposobnost da korisnike poštede od frustracije koju stvara dugo čekanje u sobraćajnim gužvama letećim taksijima obezbediti mesto na tržištu transportnih usluga, baš kao što su i dronovi našli svoju primenu u isporuci pošiljki iako ne mogu da ponesu toliko tereta koliko kamion ili uđu u zgradu i odnesu obrok do vrata stanara kao ljudi.