Kako Instagram i fenomen mačaka na internetu pomažu u očuvanju ugroženih vrsta

Nalazi zasnovani na karakalu – divljoj mački prepoznatljivoj po dugačkim ušima sa resama – pokazuju kako društvene mreže mogu podstaći podršku za predatore koje neki farmeri ubijaju i truju, prenosi Science Daily.

Rezultati ukazuju na to da sličnost karakala s domaćim mačkama privlači hiljade pratilaca na internet stranice posvećene očuvanju ove vrste. Istraživači sugerišu da je onlajn interesovanje povezano s fenomenom viralnih slika, videa i mimova mačaka.

Navode da je korišćenje harizmatičnih vrsta kao što je karakal efektivan način da se privuče pažnja javnosti i prenese važnost očuvanja urbane divljine.

- Ovaj rad doprinosi našem razumevanju raznih načina na koje javnost može učestvovati u nauci. Pokazuje kako harizmatične vrste mogu doprineti očuvanju i podizanju svesti o biodiverzitetu u urbanim sredinama. Istraživanje pokazuje kako interesovanje javnosti za urbanu ekologiju i globalni fenomen 'mačaka na internetu' može biti iskorišćen za podsticanje akcija za očuvanje - kažu dr Gabrijela Lejton i dr Laurel Serijs sa Univerziteta Kejptaun.

Interesovanje za termin "karakal" se udvostručilo

Kako se objašnjava, Kejptaun se nalazi unutar žarišta biodiverziteta i dom je karakalu, neuhvatljivoj životinji koja se kod stočara u drugim delovima Južne Afrike smatra štetočinom.

Projekat Urban Caracal (UCP) pokrenut je u decembru 2014. kako bi istraživao ekologiju karakala, koristeći društvene mreže za podizanje svesti i promenu percepcije o očuvanju karakala u urbanim sredinama. UCP vodi istraživački tim pri Institutu za zajednice i divlje životinje Afrike na Univerzitetu Kejptaun.

Projekat koristi razne načine komunikacije, uključujući veb-sajt, ali većina interakcija odvija se preko društvenih mreža.

Autori studije koristili su Google Trends kako bi procenili globalnu popularnost karakala od 2004. do danas, pre i nakon pokretanja UCP-a. Upoređivali su interesovanje slične afričke divlje mačke – servala.

Analizirali su i nedavne podatke sa Fejsbuka i Instagrama, proučavajući sav sadržaj koji je UCP postavio i direktno angažovanje javnosti, poput prijavljenih viđenja, spasavanja i nalaza mrtvih karakala.

Rezultati su pokazali da se interesovanje za termin "karakal" udvostručilo od pokretanja projekta, što predstavlja porast od 91% u poređenju sa servalom, za kojeg je interesovanje poraslo za 76% u istom periodu. Autori tvrde da ovo sugeriše kako je projekat pomogao podizanju svesti o karakalu širom sveta.

Životinje izložene zagađivačima

Autori navode da prijave smrti karakala od strane javnosti – često putem WhatsApp-a i društvenih mreža – omogućavaju obdukcije. Na taj način mogu proceniti pretnje populaciji karakala i obrasce stradanja na putevima.

Analiza tkiva otkrila je da su životinje izložene zagađivačima i pesticidima, poput otrova za pacove. Uzorci su čak prikupljeni iz inače nepristupačnih oblasti zahvaljujući ovoj mreži građana.

Prijavljena viđenja i komentari na Fejsbuku pružaju korisne informacije o tome kako karakali reaguju na ljude. Većina susreta dešava se na putevima ili stazama, pri čemu su karakali opisani kao 'opušteni' ili 'mirni' pre nego što se brzo povuku.

Najčešći pozitivni pridev u Fejsbuk komentarima je "lepi", dok je "tužno" najčešći negativni, obično kao reakcija na smrt ili pretnju populaciji. Ovo pokazuje u kojoj meri angažovanje na društvenim mrežama utiče na ljude da brinu o dobrobiti karakala, zaključuju autori.