Begečka šargarepa bez premca - Prinos odličan, plasman u najveće domaće markete i u inostranstvo

Osim šargarepe, ovaj domaćin gaji i ostalo korenasto povrće poput peršuna, paštrnaka i cvekle u manjoj meri, a ima i nešto zemlje pod ratarskim kulturama. Na oko 10 hektara ima zasađen i krompir, pa svoje otkupljivače snabdeva i mladim krompirom.

- Kolega i ja zajedno učestvujemo u svemu. Trenutno je toku vađenje šargarepe koja se prodaje na veliko i nju skladištimo u hladnjače. Ako kupujete ovo slatko povrće u supermarketima, najverovatnije je ono sa naših njiva - kroz osmeh kaže sagovornik Agrokluba, dodajući da snabdevaju sve veće supermarkete u Srbiji, ali i u Hrvatskoj.

Što se tiče problema sa štetočinama, najveće probleme im je pravila gljivica Alternaria dauci i A. Radiana. Prva vrsta se javlja na polju, a druga u skladištu - poznatija i kao crna trulež korena. Zato je od izuzetne važnosti da je svaki plod u skladištu zdrav i neoštećen, kako se ne bi kontaminiralo čitav prinos koji se čuva u hladnjačama.

Tokom jesenje berbe može se javiti i gljivica Erysiphe heraclei koja izaziva pepelnicu šargarepe, pa takođe može doći do kontaminacije roda.

Zato je, kaže, ove godine odustao od ranih hibrida.

- Letnja šargarepa raste u kritičnom periodu, velike su vrućine, a i sam koren često nije zadovoljavajućeg kvaliteta - kaže ovaj proizvođač.

Kada je pitanju stanje na tržištu, Pavkov kaže da je trenutna otkupna cena šargarepe 47 din/kg za domaće tržište, a 0,40 €/kg za izvoz u inostranstvo. Godišnja proizvodnja šargarepe našeg sagovornika i njegovog kolege je približno 4. 000 tona.

- Da bi se od proizvodnje izvukao maksimum, važno je dobro uraditi predsetvenu pripremu i samu setvu, jer je seme veoma malo. Preporučujem integralni pristup problematici i dobru osnovnu obradu zemljišta. Takođe, važno je napomenuti da je zaoravanje takođe donelo dobre rezultate - za kraj ističe begečki proizvođač dodajući da im je IPARD program pomogao da se opreme potrebnom mehanizacijom i mašinerijom.

Inače, šargarepa iz Begeča, sela nadomak Novog Sada, nosi oznaku proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom. Specifična je po tome što ima više šećera u sebi i slasti u odnosu na one iz drugih zemalja.

Jesenja berba će potrajati do kraja novembra, a cena ovog povrća na našim pijacama je različita. Prema informacijama sa portala pijace.com, u Beogradu ćete za kilogram šargarepe platiti oko 150 dinara, u Pančevu oko 120 dinara, dok su cene u Sremskoj Mitrovici i do vrtoglavih 250 dinara za kilogram. Na pijacama u južnijim delovima Srbije, poput Niša, Pirota, Vranja i Zaječara, potrebno je izdvijiti oko 100 dinara za kilogram sveže šargarepe.