U Beogradu više od 10.000 stanova prazno, ali investitori ne spuštaju cene - Stručnjaci najavljuju dobre vesti za kupce

Iako je više od 10.000 stanova u Beogradu prazno i u njima niko ne živi, investitori ne popuštaju sa cenama, a glavni grad još uvek liči na veliko gradilište. Međutim, stručnjak iz ove oblasti Nikola Seneši smatra da je to samo privid.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u 2023. godini ukupan broj završenih stanova u Srbiji iznosio je 35.652 stana.

Ipak, u ovoj i naredne dve godine u Srbiji se očekuje značajan porast građevinske aktivnosti, zbog predstojeće specijalizovane Ekspo izložbe, koja će se u našoj zemlji održati 2027. godine. Tim povodom, predviđeni su brojni infrastrukturni projekti, među kojima i gradnja velikog broja stambenih jedinica.

Međutim, kada se pogledaju podaci iz poslednjeg popisa, vidimo da u Srbiji postoji 123.584 napuštena stana, od čega 10.021 stan u Beogradu.

Razlozi zašto su stanovi prazni su najrazličitiji. Neki stoje jer ne mogu da se prodaju, drugi više nemaju zakonskih naslednika, treći su u vlasništvu ljudi koji žive u inostranstvu…

Ipak, prema proceni arhitektkinje Danijele Rabrenović koja je ranije dala izjavu za portal Biznis.rs, praznih je oko pola miliona kvadrata.

- A kada bismo to pretvorili u kapital, to je pet milijardi evra kapitala - navela je ona.

Dakle, iako ovoliki kapital stoji "zarobljen" u glavnom gradu, čini se da investitore to ne brine i da su oko nas i dalje svuda gradilišta.


- Nema gotovine, nema transakcija, Beograd na vodi se nekada radio u tri smene, i to sedam dana, a sada se radi pet dana u jednoj i po smeni. Kranovi su tu, na gradilištima, ali rade neuporedivo manjim intezitetom - ukazuje on.

Seneši je mišljenja da su ovih 10.000 praznih stanova posledica toga što u Beogradu postoji velika količina neprodatih stanova.

- Najveći broj je onih koji nisu prodati, a postoji i deo onih koji su prodati, a nisu useljeni - pojašnjava.

Sve to je, kako tvrdi, zbog toga što imamo "jedno pogrešno postavljeno tržište".

- Investicioni lobi ne želi i trudi se da ne spusti cene na normalan nivo i bori se da održi privid da tržište nije u krizi. Beogradsko tržište stanova, posebno svi projekti na rubnim delovima grada, kao što su Mirijevo, Karaburma, Ledine, imaju probleme sa prodajom, samo iz razloga što investitori neće da spuštaju cene - ukazuje Seneši.


- U Beogradu je realna vrednost tržišta, uzimajući u obzir inflaciju, u poslednje dve godine smanjena za 36 odsto. Taj privid beogradskog tržišta je jedan balon koji će u narednih nekoliko meseci, na pozitivan način, dovesti do neophodnosti da se smanje cene - navodi naš sagovornik.

On dodaje i da, kada pričamo o ovih 10.000 praznih stanova, govorimo samo o stanovima koji su uknjiženi.

- Mi imamo i puno stanova u izgradnji koji, takođe, ne mogu da nađu kupca - smatra Seneši.

On naglašava još jednu stvar koja je relativno rizična.

- Na kraju ove godine će, dok svuda padaju kamatne stope, kod nas porasti jer će biti najverovatnije biti izglasan Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a prestaće da važi mera o smanjivanju kamatnih stopa. Zato mi od januara očekujemo porast kamatnih stopa na hipotekarne kredite na nivo od oko pet odsto, što će dodatno otežati kupovinu stanova - upozorava Seneši.



- Takođe, imamo i pitanje kvaliteta, a sada ćemo imati i pitanje kontrole kvaliteta zbog tragedije u Novom Sadu, koja je rezultat jednog opšteg nedostatka kontrole kvaliteta izgradnje - smatra Seneši.

Velika kriza stanogradnje se oseća, tvrdi on i dodaje da to čak i nije stvar krize, već vraćanja na jednu normalu.

- Bojim se da će u određenim segmentima, posebno u visokogradnji, doći do krize koja će biti izazvana, pre svega, nedostatkom novca za male projekte i slabom prodajom. Zatim nedostatkom kako mehanizacije, tako i zaposlenih radnika - zaključuje Seneši.


- Postoje stanovi koje su ljudi kupili kao investiciju, a ne izdaju ih, nego su prazni. A postoje i mnogi stanovi koji pripadaju državi, bilo opštini, vojsci… i koji stoje prazni i niko ne rešava njihovo pitanje - navodi ona.

Brojni su, kaže, razlozi zašto ostaju prazni.

- Ti stanovi često imaju neku nerešenu imovinsko-pravnu situaciju ili onog, čiji je stan napušten, njega to ne interesuje, kao što se to često dešava. Zatim stečajni upravnik koji zna da ima napuštenih stanova u stečajnoj masi, ali ga baš briga i slični primeri - ukazuje Lazarević.

Stanovi koji više nemaju zakonskih zastupnika, kako kaže, pripadaju državi.

Prema njenom mišljenju, država te stanove treba da dodeli nekome ko je socijalni slučaj ili ljudima bez stana.

- Svaka država ima zakonski okvir na osnovu čega oni taj stan mogu da dodele, ali nažalost teško oni te stanove dodeljuju socijalnim slučajevima, što bi bilo normalno i poželjno - naglašava Lazarević.

Republički zavod za statistiku

Republički zavod za statistiku

RZS

Expo 2027

Nikola Seneši

Danijela Rabrenović

Kaća Lazarević

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga

kamatne stope

kamate

inflacija

stanogradnja

prazni stanovi

cene stanova