Hoće li opstati poslovni moto "Deluj brzo i ruši sve pred sobom"?

- Delimo filozofiju izgradnje biznisa zasnovanom na dugoročnom pristupu sa čvrstim temeljima. I još i ovo: strategije koje ne jure najnovije trendove; posvećenost zanatu, preciznosti i fokusu; strpljenje i kvalitet.

Ovo je poslovni mentalitet koji daje prednost taktikama za dugoročno preživljavanje umesto kratkoročnim skokovima rasta.

Jasno je da je još rano, kako piše Markovič. I nova grupa inovatora koju pominje i koji su usredsređeni na dugovečnost suočiće se sa velikim izazovima. Kontrasila ovom dugoročnom ponašanju je očigledna: tržišta. Danas se živi u krizi kratkoročnog razmišljanja, a tržišta su krivac. Tržišta daju prednost kratkoročnom odlučivanju i vrše ogroman pritisak da se ispune očekivanja za sledeći kvartal. Dugoročni pristup je redak jer su tržišni učesnici vođeni podsticajima koji nagrađuju kratkoročno ponašanje.

Markvič daje i primer svima poznat: mediji.

Mediji su sjajan primer industrije koja bi prirodno trebalo da posluje sa dugoročnom vizijom, jer joj je osnovna misija da obrazuje i informiše javnost. A ipak, tokom poslednjih nekoliko decenija, postoji dovoljno dokaza koji potvrđuju da su mediji podlegli kratkoročnim pritiscima, jureći senzacionalističke naslove i vesti.

Ovaj "brzi" pristup daje prednost klikovima i pregledima nad analizom i "dubinom" i tačnošću, što dovodi do gubitka poverenja i do plitkog razumevanja složenih pitanja, konstatuje analitičar. Nasuprot tome, dugoročna strategija bi se fokusirala na izgradnju kredibiliteta, pružanje promišljene analize i stvaranje dobro informisane javnosti. Problem se, naravno, vraća na ekonomske podsticaje.

- Razmislite samo o studiji sa Univerziteta Djuk koja je otkrila da bi "iznenađujućih 78%" korporativnih finansijskih direktora "uništilo ekonomsku vrednost u zamenu za stabilne zarade". Izveštaj dalje navodi: "ovi direktori tvrde da sistem (pritisci i preterane reakcije na finansijskim tržištima) podstiče odluke koje ponekad uništavaju dugoročnu vrednost kako bi se ispunili kvartalni ciljevi" navodi Markovič.

Svetla strana ovakvog kratkoročnog razmišljanja je to što stvara privlačne prilike za investitore koji više vole dugoročno razmišljanje. Dok se većina učesnika na tržištu fokusira na trenutne dobitke, dugoročni investitori koji gledaju dalje od kratkoročnih fluktuacija mogu da kupe visokokvalitetne, dugoročno orijentisane kompanije po sniženoj ceni. Ova strategija zasnovana na strpljenju koristi nesklad između tržišnih osećanja i stvarne dugoročne vrednosti kompanije. U stvari, ona stvara prilike za značajne dobitke tokom vremena. Ali, te prilike su retke i vrlo je malo kompanija koje zapravo razmišljaju i deluju dugoročno kako piše Markovič.

Jedna od ideja koja se provlači kroz analize savremenog poslovanja je i ta - ne bi svaka organizacija trebalo da postoji dugoročno. Deo prirodnog procesa "kreativne destrukcije" u poslovanju znači da, baš kao u prirodi, organizmi evoluiraju, pa i nužno moraju umreti.

Ali za one organizacije i biznise koji žele da opstanu i igraju na duže staze, potrebno je da naprave teške, ali neophodne promene kako bi preživeli.

- Pojedinačne institucije i organizacije, ako odluče da žele da budu višegeneracijske, moraju dodeliti resurse kako bi omogućili dugoročnu održivost - kaže Kevin Keli jedan od boraca za dugoročna poslovanja.

Po rečima Kelija, vrlo je malo primera dugoročnog razmišljanja na Volstritu, ali nije da ih nema. Navoda Džefa Bezosa kao izuzetak:

- Džef bi rekao dve stvari. Prvo, "niko ne radi na deset godina. To ja radim". Drugo, rekao bi, "zanima me šta se ne menja"- Hteo je da zarađuje na onome što se ne menja. Ono što se neće promeniti je da ljudi žele više izbora i niže cene. I to će biti tačno za deset ili dvadeset godina. Dakle, oslanja se na stvari koje se ne menjaju.

Kako svi ulaze dublje u ovu novu eru poslovanja, Keli veruje da će se sve više fokusirati na segmente koje se ne menjaju kako bi osigurali opstanak u svemu što sledi. Fokus na dugovečnost, otpornost i održivost postajaće ključan. Kompanije koje budu uspevale biće one koje pristupaju rastu promišljeno i pažljivo. One će graditi čvrste temelje, projektovati sisteme koji se mogu prilagoditi promenama i uskladiti svoje misije sa dugoročnim potrebama društva i okoline. Ova promena predstavlja više od reakcije na neuspehe iz prošlosti.

- To je evolucija u načinu na koji razmišljamo o ulozi biznisa u svetu - dodao je ovakvom zaključku Keli.

Kraj ere "deluj brzo i ruši" šalje signal da je u pitanju šira kulturna promena ka stabilnosti, kvalitetu i promišljenojinovaciji. Kompanije budućnosti biće one koje daju sebi vremena, pažljivo mere svoj uticaj i razumeju da uspeh nije sprint već maraton, podvlače Keli, Markovič i kolege.