Kad 100% juneće meso u sebi ima i piletine - Termin "prevare u hrani" uskoro i u našem zakonodavstvu

U laboratoriji se ispituje kvalitet hrane koju kupujemo u prodavnicama: sastav, da li su svi sastojci navedeni na ambalaži, da li je neki zamenjen, ima li aditiva. Ispituje se u stvari da li jedemo ono što mislimo da smo kupili ili, još jednostavnije rečeno, da li smo prevareni.

- Najčešći vid prevare u hrani je dodavanje jeftinije sirovine, koja će zameniti skuplju. Recimo, sastav u nekim proizvodima mesa nije onakav kako je deklarisan. Ukoliko je proizvod deklarisan sa 100 odsto junećeg mesa, često se deo tog mesa zamenjuje pilećim - ukazuje Dejan Bosančić iz Centra za ispitivanje namirnica.Zahtev za ispitivanje šalje inspekcija, a rade i po nalogu proizvođača ili trgovinskog lanca.

Da li potrošači veruju deklaracijama

Potrošači se ne žale na sastav jer veruju deklaracijama.

- Jedan sastav ti piše, a drugi ti je unutra, to je samo po sebi sumnjiva stvar. Kažeš mi da se unutra nalazi šećer, a stavio si nešto potpuno drugačije, deseto. Možda je neko alergičan na to, moraš to da napišeš. To je stvarno prevara u hrani - upozorava Jovan Ristić iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva.

Krivotvorenje i namerna zamena supstanci radi sticanja ekonomske koristi – tako je američka vladina agencija za kontrolu hrane definisala pojam "prevare u hrani", koji će se uskoro naći i u našem zakonodastvu.

- Postoji u zakonu jedno načelo sledljivosti. Od prodavca do proizvođača postoji ceo jedan lanac i mora da se zna ko je od koga nabavio šta i sa kojim sastavom. Ako se uvozi iz inostranstva, iz koje zemlje, carinska deklaracija, sve mora da se zna - naglašava Jovan Ristić.

Vesna Perinčić iz Republičke unija potrošača navodi da ima propusta i da je te propuste utvrdila i Državna revizorska institucija u svom izveštaju od 25. decembra prošle godine.

- Vezano baš za prehrambene, naglašeno je da institucionalni pravni okvir nije u potpunosti uspostavljen u pogledu bezbednosti hrane - ističe Perinčićeva.

Od 2013. Evropska unija ima razvijenu posebnu mrežu koja omogućava državama članicama da razmenjuju informacije i sarađuju u oblasti kršenja zakonodavstva u poljoprivrednom i prehrambenom lancu.

Na meti inspekcije kafa, šećer, ulje i cigarete

Nedavno je tržišna inspekcija uklonila iz prodaje veće količine kafe, šećera i jestivog ulja, ali i cigareta.

Aleksandar Adamović, glavni tržišni inspektor potvrđuje da su cigarete redovno na tom spisku, duvan kao akcizna roba je deo kontrole koju inspekcija redovno sprovodi u cilju suzbijanja sive ekonomije.Što se tiče šećera, on je uklonjen u cilju sprečavanja spekulativnih delatnosti, dok su kod ulja bile sporne deklaracije.

Pijace najspornije

Adamović ističe da spornih proizvoda ima najviše na pijacama. Može da bude sporan zato što ne ispunjava uopšte uslove da se nađe na srpskom tražištu u smislu standarda, kvaliteta, bezbednosti.

Drugi razlog je zato što je švercovan, pa je njegov ulazak na srpsko tržište potpuno nezakonit.

- Sporna roba može da bude i zato što status trgovca nije u skladu sa zakonom. Znači, on ne ispunjava one osnovne uslove u smislu registracije da bi prometovao bilo kojom vrstom robe. Sporni proizvodi, ne možemo reći da su oni i nelegalni. Znači sporni mogu biti i u smislu usaglašenosti i bezbednosti - objašnjava inspektor.

Napominje da proizvodi moraju ispunjavati i određene uslove, što se posebno odnosi na električne uređaje, odnosno moraju imati sertifikate i prateću dokumentaciju.

- Za jedan električni proizvod, na primer, može biti komplikovaniji, može biti čak 30 standarda koji taj proizvod mora da ispuni da bi se našao na srpskom ili evroskom tržištu - ističe Adamović.

Kaže da je razočaravajuće što su jednom od onako popularnih trgovinskih lanaca u Srbiji pronašli proizvod koji ne samo da nije usaglašen nego je nebezbedan, a reč je o električnoj bušilici.

- Znači ona proizvodi visok rizik za potrošača ili korisnika tog proizvoda, mogućnost od električnog udara ili nekog drugog oštećenja koje može da nastupi - upozorava inspektor.

Što se tiče informacije da je Europol zaplenio ogromnu količinu različitih vrsta robe kojima je menjan rok trajanja, Adamović navodi da do sada nisu imali takvo iskustvo da je neko promenio rok trajanja.

Takođe, navodi i da mesečno, kada je reč o Beogradu imaju oko 2.000-2.600 prijava i da pokušavaju da odrade ono što je u njihovoj najvećoj moći. Ali, ukazuje i da sve te prijave nisu u njihovoj nadležnosti.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Državna revizorska institucija Republike Srbije

Centar za ispitivanje namirnica d.o.o. Beograd

Udruženje bankarskih klijenata Efektiva

Republička unija potrošača Beograd

Dejan Bosančić

Jovan Ristić

Vesna Perinčić

Zakon o bezbednosti hrane

Zakon o službenim kontrolama

prevare u hrani

deklaracije

sertifikati

dokumentacija

tržišna inspekcija

prijave potrošača

bezbednost proizvoda