Da li će poskupeti meso?

Ističe da najnoviji rezultati popisa poljoprivrede govore u prilog činjenici da se nastavlja dugogodišnji pad broja grla stoke.

- Taj pad se još uvek nije odrazio na proizvodnju dovoljnih količina mesa svih vrsta, za potrebe stanovništva. Što znači da, iako je smanjena proizvodnja (naročito svinjskog mesa), ima dovoljnih količina za potrebe stanovništva - ukazuje Budimirović.

Proizvodnja junećeg mesa je, kaže, u proseku ista poslednjih pet godina, dok se proizvodnja pilećeg mesa povećala.

- Najviše su pogođena manja gazdinstva koja se bave stočarskom proizvodnjom u centralnoj Srbiji, a razlozi su što su posedi usitnjeni i mali i nema ko da nastavi da se bavi tim poslom. Mladi uglavnom teže da se presele u veće gradove i tu potraže svoj posao - navodi sagovornik N1.

Na pitanje ima li Srbija kapacitet da zadovolji domaću tražnju za mesom, Budimirović ponavlja da se još uvek proizvode dovoljne količine mesa – osim svinjskog mesa za preradu i proizvodnju proizvoda od mesa.

- Dogodili su se poremećaji u trgovini i snabdevanju mesom velikih potrošača kao što je Kina. Došlo je i do porasta cena živih životinja (prasadi koja se stavljaju u tov – sa 60 EUR/kom na 110 EUR/kom). U Srbiji je u jednom trenuitku, pre možda 10 meseci, povećana cena tovljenika, ali pre nekoliko nedelja je cena pala, pa se farmeri opet razmišljaju da li da otpočnu novi ciklus tova - objašnjava Nenad Budimović.

Pileće i juneće meso, dodaje, nije imalo nekih značajnijih odstupanja u proteklom periodu.

- Uvoz svinjskog mesa u odnosu na 2023. godinu raste isključivo iz razloga jer nema dovoljnih količina mesa za proizvodnju proizvoda od mesa, jer da bi naše kompanije u mesnoj industriji mogle da rade – neophodna im je sirovina - pojašnjava sagovornik portala N1.

Kada je reč o kretanju cena mesa u narednom periodu, Nenad Budimović ocenjuje da ne bi trebalo da se dogode velike oscilacije u cenama, jer za to, kako ističe - nema konkretnih razloga.

- Ide period godine kada će se i po domaćinstvima organizovati zimski svinjokolj (ne u razmerama kao prošlih godina) koji će podmiriti potrebe u određenim količinama. Sve više se praktikuje da se stanovnici velikih gradova dogovore sa farmerima da gaje za njihove potrebe životinje i da se, u određenom periodu, te životinje iskoriste za meso i proizvode od mesa. Sa druge strane i cene ne mogu da idu u visinu, jer platežna moć potrošača ne može da otprati to eventualno povećanje. A, farmerima je ipak bolje da prodaju svoje životinje nego da ih čuvaju i hrane preko određenog vremenskog perioda potrebnog za tov - zaključuje Budimović.