Zbog čega je sporan Sporazum o energetskoj saradnji Srbije i SAD

Pred poslanicima Skupštine od pre dva dana je i Sporazum o energetskoj saradnji Srbije i SAD koji je potpisan pre tačno mesec dana u Vašingtonu. Preciznije, reč je o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o strateškoj saradnji u oblasti energetike u Srbiji. Predlagač ovog zakona je Vlada Srbije. Njegovim usvajanjem trebalo bi da se potvrdi potpisani sporazum, a da nakon toga počne i njegova primena.

Dokument su, podsetimo, u Vašingtonu potpisali Hoze V. Fernandez, podsekretar za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu SAD i Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije. Njegov sadržaj konačno je dostupan javnosti, a prema onome što je predloženo, on sadrži uglavnom štura obaveštenja o sadržaju dogovorenog u Vašingtonu.

Sadržaj dokumenta

U dokumentu se, najpre, kaže da će dve strane sarađivati na organizovanju radionica, sastanaka, seminara i konferencija o energetici. Uključujući i one koje služe podizanju svesti javnog mnenja o projektima čiste energije u Srbiji. Ti projekti, međutim, moraju biti od interesa za kompanije iz SAD-a.

Osim ovoga, tu je i član koji se tiče podrške kompanija iz SAD u pronalasku načina finansiranja takvih projekata. Ipak, pravno je posebno zanimljiv deo sporazuma koji se odnosi na postupak izbora dobavljača za realizaciju projekata iz oblasti energetike.

Radna grupa


Odmah za tim dodaje se i da će nakon što identifikuje projekat, Srbija dostaviti SAD javni poziv u svrhu obaveštavanja kompanija iz te zemlje koje su zainteresovane da konkurišu za implementaciju projekta…

- SAD ne mogu delovati kao posrednik ili zastupnik u vezi sa bilo kojim projektom. One ne mogu prosleđivati poslovne ponude, predloge ili srodnu dokumentaciju u vezi sa bilo kojim projektom u Srbiji - navodi se u Sporazumu i dodaje:

- Radna grupa će izabrati jednog ili više ponuđača koji će ili pristupiti pregovorima i/ili učestvovati u procesu konkurentnog nadmetanja za svaki projekat, iz redova kompanija koje su se odazvale javnom pozivu, u skladu sa zakonom Srbije kojim se uređuje oblast javnih nabavki. Sjedinjene Države neće imati nikakvu ulogu u izboru ponuđača.

Nemanja Nenadić rekao je za Forbes Srbija da odluka o prosleđivanju javnog poziva kompanijama iz SAD nije sporna. Ono što je sporno jeste formiranje Radne grupe koja će birati među ponuđačima.

Nedovoljno precizno

On dodaje da se iz ovakvog teksta Sporazuma može tumačiti da će ta radna grupa birati izvođače samo iz redova kompanija koje dolaze iz SAD, odnosno onih koje su se odazvale na taj prethodni javni poziv koji im je poslat preko nadležnih organa u toj zemlji. Ali, sa druge strane, može se tumačiti i kao da će u postupku moći da učestvuju i svi drugi.

- Jednostavno, nije dovoljno precizirano i ostavlja mogućnost različitog tumačenja. Zato bi bilo dobro da ovo bude dodatno protumačeno pre nego što se u Skupštini potvrdi Sporazum - kaže Nenadić.

Eventualne izmene ovog Sporazuma morale bi biti urađene među i uz saglasnost strana potpisnica. Preciznije, Sporazum se ne bi mogao menjati kroz amandmane.

Nenadić na kraju podseća da bi, usvajanjem, ovaj propis imao veću pravnu snagu od domaćih propisa jer je reč o međunarodnom sporazumu. Ali to bi, ipak, zadržalo postojeće dileme u vezi sa primenom ovog sporazuma jer se u njemu istovremeno kaže da je usklađen sa propisima o javnim nabavkama, a opet neke navedene odredbe su u suprotnosti sa ovim zakonom, zaključuje Nenadić.

Na kraju, u tekstu sporazuma navodi se i da će Srbija osloboditi poreza na dodatu vrednost i carina sve transakcije izvršene u vezi sa ovim projektima. Ovo, međutim, nije nikakva novina, odnosno uobičajena je praksa kada je reč o primeni međudržavnih sporazuma na osnovu kojih se realizuju pojedini infrastrukturni projekti.


Podsetimo, u danima koji su prethodili potpisivanju ovog Sporazuma o energetskoj saradnji između Đurića i Fernandeza, u javnosti su zvaničnici Vlade licitirali mogućim projektima. Ti projekti uglavnom su iz oblasti zelene energije. Tako se pominjala i mogućnost saradnje na razvoju nuklearnih elektrana. Takođe, kao jedan od potencijalnih projekata pominjana je i izgradnja hidroelektrane Đerdap 3. Prethodnu studiju o opravdanosti ovog projekta finansirala je i radila američka kompanija Behtel. Behtel u konzorcijumu sa turskom kompanijom Enka gradi u Srbiji Moravski koridor.

Vlada Republike Srbije

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Transparentnost Srbija Beograd

Behtel

Enka

Marko Đurić

Nemanja Nenadić

Hoze V. Fernandez

sporazum Srbija SAD

sporazum o energetici

projekti iz energetike

javne nabavke

energetska saradnja Srbija SAD

zelena energija

nuklearne elektrane

hidroelektrana Đerdap 3

Moravski koridor