Svetska banka: U Srbiji se očekuje ekonomski rast od četiri odsto, dugoročno

- Ozbiljna suša, koja je ovog leta pogodila Srbiju značajno se negativno odrazila na poljoprivredu, što može dovesti do snižavanja projektovanog buto domaćeg proizvoda (BDP) za 2024 - navedeno je u izveštaju.

Dodaje se da su potrošnja i investicije bili glavni pokretači rasta u Srbiji u prvoj polovini 2024, dok je neto izvoz ostvario negativan doprinos.
Kako bi se u Srbiji, po oceni Svetske banke, smanjila izrazita varijabilnost rezultata u poljoprivredi i povezanoj prehrambenoj industriji, moraju se usvojiti javne politike i investicione mere za ublažavanje negativnog uticaja sve ozbiljnijih klimatskih šokova i podstakne učešće privatnog sektora.

- Uz ograničen prostor za buduće pakete podsticajnih mera, potrebne su strukturne reforme kako bi se ubrzao rast u kome će vodeću ulogu igrati privatni sektor - ocenili su stručnjaci te banke.

Dodaje se da se očekuje da će ekonomija Srbije ostvariti rast po stopi od oko četiri odsto na srednji rok, i to prvenstveno zahvaljujući potrošnji, ali delom i investicijama.

Izvoz bi, kako se ističe, mogao da ostvari povoljniji uticaj na rast, naročito u vezi sa nedavnim ulaganjima privatnog sektora u automobilsku industriju.

- Inflacija će postepeno opadati i ostati u okviru raspona koji cilja Narodna banka Srbije. Trenutno se predviđa viši nivo fiskalnog deficita nego ranije, pošto je država odlučila da faktički obustavi primenu fiskalnih pravila do 2029. u
kontekstu obimne planirane javne potrošnje radi izgradnje infrastrukture - navela je ta banka.


Stopa rasta u 2024. u zemljama Zapadnog Balkana iznosiće 3,3 odsto, odnosno 0,1 procentni poen više nego što je prvobitno bilo procenjeno.

- Domaći činioci i dalje pogoduju umerenom ubrzanju rasta na Zapadnom Balkanu. Pored toga, na srednji rok, očekuje se da će postepeni oporavak ekonomske aktivnosti u Evropskoj uniji imati ključnu ulogu u podsticanju izvoza iz ovog regiona - rekla je glavna autorka izveštaja Izolina Rosi.

Uprkos pozitivnim izgledima, kako je rekla, region je i dalje osetljiv na više rizika, uključujući usporeni globalni rast, ponovno povećanje inflacije, političku neizvesnost i ekstremne vremenske događaje.



Pored toga, navela je Ju, potrebna je usredsređenost na razvoj ljudskog kapitala. Unapređenje obrazovnih i zdravstvenih sistema je, prema njenim rečima, od presudnog značaja za prelazak sa srednjeg na viši nivo dohotka.


- Mada emigracija može dovesti do izazova poput nedostatka radne snage, postoje i jasne mogućnosti da se migracije iskoriste za ostvarenje ekonomskih prednosti. Uz adekvatno upravljanje, migracije mogu smanjiti siromaštvo, podstaći izvoz i privući investicije, što u krajnjem ishodu dovodi do stvaranja radnih mesta i prenosa znanja - navedeno je u izveštaju.

Doznake mogu, kako stoji u izveštaju, da poboljšaju finansijsku situaciju domaćinstava migranata, a sa druge strane, povratak migranata koji su u inostranstvu stekli napredne veštine može dovesti do "priliva mozgova" u zemlje porekla, dok atraktivnost visokih zarada u stranim zemljama može motivisati one koji ostaju da steknu obrazovanje i unaprede svoje veštine.

Vlada Republike Srbije

Svetska Banka-WB Beograd

Izolina Rosi

Šaoćing Ju

ekonomski rast

ekonomski izveštaj

Zapadni Balkan

inflacija

potrošnja

investicije

trgovinska razmena

migracije

platni sistemi

granični prelazi

klimatske promene