Uzor drugima, ali nezadovoljni sobom - Gde je Norveška pogrešila u upravljanju otpadom

Skandinavske zemlje neretko su uzor drugima u pogledu upravljanja otpadom, ali ako pitate Norveški univerzitet za nauku i tehnologiju (NTNU), situacija u Norveškoj je daleko od dobre. Istraživači upozoravaju da Norveška baca i sagoreva sve veće količine otpada koje se lako mogu reciklirati, a politika otpada propada zbog netačnih metoda merenja, nepouzdanih podataka i nedostatka transparentnosti o tome gde norveški otpad završava, prenosi Science Daily.

Analiza politike otpada u Norveškoj tokom proteklih nekoliko decenija pokazuje da se 65% celokupnog prikupljenog i obrađenog otpada sagoreva, što je povećanje u odnosu na 49% u 2009. godini. Istraživanje pokazuje da postoje velike praznine u informacijama koje prikuplja Norveška agencija za zaštitu životne sredine i Statistika Norveška. U nekim godinama, zapravo je reciklirano 40% manje nego što su vlasti prijavile.

- Nedovoljni podaci, neprecizne metode merenja i nedostatak transparentnosti od strane reciklažnih kompanija oslabljuju platformu znanja na koju se oslanja politika otpada. Zbog toga imamo planove koji ne funkcionišu - kaže Kim Rainer Mattson, doktorand na Odeljenju za energiju i procesni inženjering na NTNU i jedan od autora nove studije.

16% gore-dole

Ovo je prvi put da su istraživači pratili put otpada, od trenutka kada se prikuplja, isporučuje i obrađuje, do momenta kada završava na deponijama, kao sagorele čestice u atmosferi, kao tlo, kompost, đubrivo ili kao materijal u novim proizvodima.

Studija pokazuje da političari i donosioci odluka dobijaju preterano pozitivne podatke od vlasti o rezultatima sistema prikupljanja, reciklaže i oporavka otpada. U godinama 2009. i 2019., Statistika Norveška prijavila je stopu reciklaže od 44 i 41%. To je znatno više od podataka sa NTNU, koji pokazuju stopu reciklaže od 28 i 29% za iste godine.

- Sve ovo izaziva zabrinutost jer stvara lažan utisak da smo na pravom putu. U stvarnosti, pomažemo u razvoju ekonomije sagorevanja, umesto da radimo ka ambicioznom cilju prelaska na cirkularnu ekonomiju - kaže Kim Rainer Mattson.

Spaljivanje sve češće

Kako se navodi, u 2009. godini, 49% celokupnog prikupljenog i obrađenog otpada je sagorevano. Deset godina kasnije, to se povećalo na 65%.

Veliki deo sagorevanog otpada dolazi iz kategorije sortiranja koja se naziva preostali otpad. Gotovo 70% preostalog otpada čine materijali koji su mogli biti sortirani i obrađeni na ekološki prihvatljiviji način, objašnjavaju istraživači, dodajući da građani ne sortiraju stvari pravilno zbog čega se gubi mnogo resursa.

- Kada su druge opcije zahtevnije, skuplje i nesigurnije, sagorevanje postaje najlakše i najjeftinije rešenje - napominju istraživači.

Nije rešenje u izvozu

Drugi problem je otpad koji se šalje u druge zemlje. Naučnici ističu da se sav plastični otpad koji se šalje na reciklažu izvozi iz Norveške. Prema izveštaju 'PlasticTheFacts', Norveška zauzima prvo mesto kada je reč o reciklaži plastike u Evropi. U 2020. godini, prikupljeno je 29,5 miliona tona plastičnog otpada u EU, Norveškoj, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji.

Prema Green Dot Norveška, nešto više od jedne trećine ovog otpada poslato je na reciklažu, skoro polovina je sagorevana, a ostatak je zakopan na deponijama.

- Gledajući naslove koji tvrde da postajemo sve bolji u sortiranju i reciklaži našeg otpada, dok u stvarnosti, on završava pohranjivan u Finskoj ili sagorevan u Nemačkoj, šteti industriji otpada. Slanje otpada na drugu stranu planete i mišljenje da rešavamo problem dok to prijavljujemo kao statistiku cirkularne ekonomije nije dobro - napominju istraživači predlažući zakonske izmene i nove nacionalne strategije za upravljanje otpadom.

Norveški univerzitet za nauku i tehnologiju

upravljanje otpadom Norveška

sagorevanje otpada

plastični otpad

cirkularna ekonomija

industrija otpada