Zbog niske cene pilećeg mesa zatvaraju se farme u Srbiji - Tov pilića postaje neisplativ?

Pileće meso je najjeftinije u odnosu na druga mesa i zato ga verovatno i više jedemo nego ranijih godina. Kilogram celog pileta može se kupiti na akcijama u velikim trgovinama za svega 200 dinara ili po redovnim cenama do najviše 370 dinara.

Ovo meso prodaje se i u delovima i svaki ima svoju cenu. To posebno ide naruku trgovcima i klaničarima, jer, recimo, belo meso košta duplo više nego celo pile, a otkošćeni bataci u nekim mesarama vrede kao celo jedno i po pile.

Tovljač iz Žitišta Dragan Ješić kazao je Dnevnik da nikada kao sada nije bila tolika razlika u cenama između piletine i svinjetine, pa bi pileće meso trebalo da bude malo skuplje od sadašnjeg koštanja.

Izjavio je da tovljači sada najviše strepe od cene stočne hrane, koja iz dana u dan raste, i nezadovoljni su što nisu obuhvaćeni podsticajima koje država daje odgajivačima krupne stoke. Napominje da bi i njima trebala potpora, ali da na to nema ko da ukaže.

- Tov pilića ide ustaljenim tokom, koji podrazumeva neprestanu borbu oko cene žive mere, jer kada stočna hrana poskupi, ne raste cena žive vage pilića, pa se neprekidno vodi bitka sa klaničarima koliko će platiti utovljeno pile - kazao je Ješić i napomenuo da su u poslu ostali samo veliki tovljači, a srednji i mali se povukli iz tova.

- Baš zbog toga što stalno radimo na ivici između gubitka i nule, mnogi su zatvorili farme, jer u privrednom okruženju kada stočna hrana raste, a cena utovljenog pileta ne prati to koštanje, mali i srednji farmeri ne uspevaju da se održe - naglašava Ješić i podvlači da na području opštine Žitište u Banatu samo u jednom turnusu se othrani 1,2 miliona pilića.

Po njegovim rečima, kilogram žive vage utovljenog pileta je sada 125 i 126 dinara, a proizvodna cena bi trebala da bude 130 dinara da bi farmeri mogli malo komotnije poslovati, dok realno utovljeno pile vredi od 170 do 180 dinara. - Hrana, energenti, usluge veterinara i radna snaga najveći su troškovi zbog kojih radimo na ivici rentabilnosti i zbog toga se u tov pilića niko više ne upušta, mada bi se mogao uvećavati i pilići izvoziti, jer ih hranimo po standardima EU.

Domaće tržište pilećeg mesa je samodovoljno, godišnje imamo 68 miliona brojlera, sa kojima pokrivamo domaće potrebe i izvesnu količinu piletine i izvozimo u zemlje CEFTE - Crnu Goru, Severnu Makedoniju i BIH, ali ne i u Albaniju, koja insistira kao i zemlje EU na sertifikatima koje nemamo, a potrebni su da bi se našli kao izvoznici, premda imamo farme izgrađene kao i u EU i u ničemu ne zaostajemo u proizvodnji mesa za zemaljma EU - kazala je direktorka Poslovne zajednice živinara Srbije Sanja Čelebićanin za Dnevnik.

Izrazila je nadu da će se uskoro učiniti pomaci jer je otpočela dobra saradnja sa Upravom za vererinu pri Ministarstvu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. - Potrebno je da se popišu farme, broj jata, navede koliko traje proizvodni ciklus, uspostavi kontrola i monitoring i dobije dozvola za izvoz - navela je direktorka Čelebićanin.

Mada smo samodovoljni u proizvodnji piletine, ipak je i uvozimo. Nedavno je iz Rusije stiglo 317 tona živinskog mesa.

Direktorka Čelebićanin je istakla da je potrebno da se domaća proizvodnja štiti i da uvoz bude kontrolisan, odnosno da se kupuje sa strane kada imamo deficit na tržištu.

I farmer Dragan Ješić naglašava da je kontrola uvoza potrebna, ali da nekada zaista ima potrebe za uvozom. - Tokom letnje žege uspevali smo da othranimo piliće, ali nismo uspeli da ostvarimo kilažu i onda smo morali da kupujemo od drugih.