U Velikoj Britaniji se priprema otvaranje prvog rudnika litijuma

U britanskoj regiji Kornvol počelo je sa radom demonstranciono postrojenje za preradu litijuma, što je osam godina od najave projekta, prvi vidljivi korak ka otvaranju rudnika. Projekat je pokrenula startap kompanija Cornish Lithium koju je osnovao rudarski inženjer Džeremi Vrathol, a podržala ga je državna Britanska banka za infrastrukturu i vodeće rudarske kompanije. Nalazište se nalazi u regiji Kornvel koja je nekada bila globalni centar rudarenja ali je nakon gašenja poslednjeg rudnika postala jedna od najsiromašnih oblasti u zemlji. Komercijalna proizvodnja litijuma po dve metodologije, iz geotermalnih voda i iz stena trebalo bi da počne krajem naredne godine.

Početkom ove godine u britanskoj regiji Kornvol počelo je sa radom demonstranciono postrojenje za preradu litijuma, što je na putu otvaranja rudnika prvi vidljivi korak nakon što je gotovo osam godina ranije, startap Cornish Lithium pokrenuo priču o eksploataciji tog minerala u Ujedinjenom Kraljevstvu. Sudeći po predviđenoj dinamici da se sa komercijalnom proizvodnjom krene krajem 2025. ili početkom 2026. godine, to će biti prvi rudnik litijuma u toj zemlji, verovatno i prvi u Evropi, a svakako jedinstven jer je predviđeno da se mineral vadi i iz termalnih voda ali i iz stena, po dve metodologije za koje se tvrdi da su zelene.

Osnivač startapa, Džeremi Vrathol, rudarski je inženjer koji je po okončanju studija na čuvenoj rudarskoj školi Camborne, nekoliko godina proveo u afričkim rudnicima a potom se preorjentisao na investiciono bankarstvo. Iz te lagodne pozicije krajem 2016. upustio se u neizvestan projekat kojim bi u oblast Kornvola vratio tradiciju rudarenja.

Britanski mediji su od početka pratili razvoj projekta, a naročito je obilje tekstova sa gotovo romantiziranom istorijom investicije, izašlo tokom prošle godine. The Business Magazine je sredinom novembra (ne slučajno, jer je projekat upravo prevazišao finansijsku kočnicu stupajući u konzorcijum sa moćnom rudarskom kompanijom Imeris), podsetio na period nastanka i razvoj ideje nastale jedne februarske večeri kada je Džeremi Vrathol guglajući uočio nekoliko istorijskih referenci na litijum u Kornvolu. Pošto je poznavao region i shvatio geološki fenomen, mogao je da proceni širinu ležišta.

"Džeremi je počeo da obezbeđuje ugovore o pravima na litijumske minerale od prilično zbunjenih lokalnih zemljoposednika (koji tek treba da cene šta bi moglo biti pod njihovim imanjima)", pisao je taj magazin dodajući da je početkom 2017. Vrathol dao ostavku na posao investicionog bankara i osnovao Cornish Lithium. Već je imao dovoljno sporazuma sa zemljoposednicima - vlasnicima prava na minerale da prikupi oko dva miliona funti za dalja istraživanja u koja su se uključili i iskusni investitori u rudarstvu.

Kako je to bio period sve izraženijeg narativa o klimatskim promenama, nultoj emisiji ugljen dioksida i pokušaja da se nađu bliže lokacije za proizvodnju kritičnih metala neophodnih u "zelenoj tranziciji" a koja se sada uvoze sa dalekih destinacija, nužno razumevanje Cornish Lithium je našao i kod institucionalnih investitora – državne Britanske banke za infrastrukturu. Uz to, prikupljanju sredstava su se pridružili jedan od najvećih svetskih investitora privatnog kapitala, The Energi & Minerals Group ( EMG) kao i vodeći investitor u tehnologiji metala TechMet. U toj prvoj fazi prikupljeno je 67 miliona dolara što je bila početna suma neophodna za istraživanja i deo je većeg paketa od 210 miliona dolara kojima bi se ubrzala realizacija projekta, dok bi konačna računica za njegovo pokretanje iznosila 728 miliona dolara. Procenjuje se da bi do kraja decenije, ukoliko se ispune planovi, rudnik u Kornvolu mogao da isporučuje na godišnjem nivou 20.000 tona litijuma što je dovoljno za baterije 500.000 električnih vozila, ili trećinu ukupne britanske proizvodnje automobila.

Ali, sredinom prošle godine planovi su dovedeni u pitanje pa je nosilac projekta, Džeremi Vrathol objavio da će sve propasti ukoliko se ne pronađu dodatna sredstva. Nedugo potom, Cornish Lithium je zasnovao konzorcijum sa kompanijom Imeris što je rešilo pitanje finansija.

Mediji se, u tekstovima o ovom projektu, gotovo redovno prisećaju da istorija rudarenja u tom regionu počinje još u bronzanom dobu, pre 4.000 godina, da je intenzivnija eksploatacija pre svega porcelanske (kineske) gline počela pre 2.000 godina a da je procvat te grane bio u 18. veku kada "Kornvol bio centar rudarskog sveta" jer se iz raznih jama vadilo hiljade tona kalaja, bakra, porculanske gline, srebra, cinka - čak i arsena. Međutim, navodi The Business Magazine, "kada je postalo jeftinije uvoziti kalaj i bakar nego ga kopati iz zemlje, rudarska industrija je prilično zadrhtala i stala. Poslednji rudnik kalaja u Kornišu, South Crofti, konačno je zatvoren 1998. godine".

Raritet britanskog projekta je to što će se litijum dobijati iz dva izvora. U prvom momentu bilo je očigledno da ga ima u geotermalnim vodama, "kornvolskoj slanici", pa su već nastale prve bušotine koje sežu do čak 2.000 metara duboko u zemlju, pružajući istovremeno podatke i sastavu stena ispod površine zemljišta. Tako je utvrđeno da se značajne količine nalaze i u čvrstim delovima tla a to je postalo aktuelnije nakon saznanja da se u tom kraju nalazi stari podzemni rudnik u kome se tokom Drugog svetskog rata vadio i litijum. Primarno, on je bio otvoren za iskopavanje porcelanske gline i radio je sve dok se nije "udarilo" u čvrsti sloj stena. A upravo su te stene sada predmet zanimanja jer se u njima sadrži značajna količina kritičnog metala.

Tako je drugi projekat zapravo braunfild investicija jer će se aktivirati revitalizacijom starog kopa i njegovim prilagođavanjem savremenoj metodologiji iskopavanja. Prednost koja je u oba slučaja obezbedila niže troškove je to što postoji dobro očuvana stara infrastruktura, pristupni putevi i železnica do lokacije rudarenja. U Cornish Lithiumu tvrde da su "fokusirani na inovativne metode ekstrakcije za proizvodnju čistog litijuma, uz nisku potrošnju vode i energije", jer između ostalog, na lokacijama gde su planirana postrojenja, ima obilja sunca i vetra. Uz to, proces izdvajanja litijuma iz termalnih voda podrazumeva njihovo zagrevanje do temperature od 70 do 80 stepeni Celzijusa, pa su iz kompanije najavili da će ta toplota moći da se koristi za grejanje u okolnim industrijama i naseljima.

Inače, britanski mediji su dosta naklonjeni ovom projektu, posebno lokalni jer u tom poslu vide izlaz za čitavu regiju koja je posle gašenja poslednjeg rudnika dospela na listu najsiromašnijih u Kraljevstvu. Sa dosta simpatija je primljena i informacija da su geolozi Cornish Lithiuma u velikoj meri koristili iznenađujuće precizne mape rudnika te regije iz viktorijanskog doba pa je na portalu gradskog Cornwall live izašao članak pod nazivom "Kako duhovi kornvoskih rudara pomažu novoj litijumskoj revoluciji".

Rudarska kompanija Imeris, koja je sa britanskim startapom Cornish Lithium ušla u konzorcijum za otvaranje rudnika u Kornvolu, radi i na projektu otvaranja rudnika litijuma u središnjoj Francuskoj. U Evropi su, osim toga, u fazi početnih projekata još dva ležišta, jedno u austrijskim Alpima a drugo u severnoj portugalskoj regiji Barozo.