Da li izveštaj EU o konkurentnosti nameće da se sa manje radnika ostvari veća proizvodnja?

Svake godine do 2040. godine radna snaga u Evropskoj uniji smanjivaće se za dva miliona ljudi, pa je zato potrebno osloniti se na produktivnost kako bi se ubrzao privredni rast. To, između ostalog, piše u novom izveštaju EU o konkurentnosti, zbog čega se sve više nameće i pitanje u kakvoj su vezi osipanje radne snage iz Srbije i produktivnost njene privrede.


– Najviše izazova sa zadržavanjem zaposlenih imaju firme iz oblasti logistike, prevoza robe i putnika (71 procenat). S privlačenjem kandidata najviše problema imaju kompanije iz oblasti FMCG (roba široke potrošnje – 58 odsto) i proizvodnje (55 odsto). U auto-industriji imamo natprosečne vrednosti za organizacione i izazove u vezi sa praćenjem benefita – nabraja Miloš Turinski iz Infostuda.

Da je pitanje povećanja produktivnosti, odnosno konkurentnosti privrede, vrlo kompleksno, smatra i prof. dr Vladimir Grečić, ekspert za migracije.

– Produktivnost zapravo znači kako sa manje radnika ostvariti veći obim proizvodnje. To je teško, ako se gleda samo sa aspekta radne snage, bez obzira na kvalifikacije radnika. Jer produktivnost zavisi od mogućnosti same zemlje, od ulaganja kapitala, tehničkog unapređenja firmi. Postiže se i unapređenjem organizacije posla, ulaganjem u nove mašine i sredstva za proizvodnju – navodi prof. Grečić.

– Ipak, konkurentnost mogu da povećaju najtalentovaniji, vrhunski stručnjaci. Dakle, nije bitan samo nivo školovanja, već i sposobnost, obučenost i kreativnost radne snage – ističe prof. Grečić, dodajući da ti kreativni ljudi biraju ne samo platu već i gde imaju uslove za napredak, a taj napredak je u vezi sa ostvarivanjem njihovih potencijala.

– Dakle, svako ko ima dobru ideju dobija i šansu da je ostvari, a to sve zajedno vodi većoj produktivnosti – dodaje on.

Nameće se pitanje kako onda privreda može da računa na povećanje produktivnosti ako iz Srbije odlaze najtalentovaniji, što je čest slučaj.

– Mora da se ulaže u kadrove, počev od školstva. Mi smo zanemarivali kvalifikovanu radnu snagu, ali nam u poslednje vreme odlazi i srednja klasa – ističe on i podvlači da povratak talenata na domaća tržišta često predstavlja veliki izazov jer se povratnici suočavaju s krupnim teškoćama, kao što su korupcija, birokratija i nefleksibilna tržišta rada.
– Da bi se postigao veći nivo rasta, imperativ je uključiti iseljenike u razvojni plan zemlje korišćenjem doznaka znanja koje oni pružaju. Za razliku od novčanih, doznake znanja predstavljaju protok ideja, mentorstva i stručnosti u matične zemlje. Po definiciji, produktivnost podrazumeva rezultat rada jednog radnika, a što je veći taj rezultat, i produktivnost se povećava – kaže naš sagovornik.

Kako smatra Zoran Ristić, savetnik za ekonomska pitanja u UGS Nezavisnost, ona se povećava kada radnici rade više, bolje i kvalitetnije.

– Ovaj izveštaj EU deluje kao da se i od Srbije očekuje da se konkurentnost poboljšava zahvaljujući tome što će se radnici iscrpljivati još više, odnosno da postojeći broj ljudi radi više ili da se radi više čak i u situaciji smanjenja broja zaposlenih – navodi on i podseća da je Srbija od početka tranzicije imala konstantan rast produktivnosti rada.

– Ipak, uz to ide i sve veće opterećenje postojeće radne snage, a to je ono s čime se sindikati ne slažu. Imamo, recimo, veliki broj ljudi koji radi prekovremeno, a imali smo i probleme s evidencijom prekovremenog rada – ističe Ristić.

Inspira grupa

UGS Nezavisnost Beograd

Miloš Turinski

Vladimir Grečić

Zoran Ristić

izveštaj EU o konkurentnosti

zadržavanje radnika

migracije

privlačenje radnika

konkurentnost

prekovremeni rad

produktivnost

poslovi u inostranstvu

odlazak u inostranstvo