Da li sa rastom bogatstva opada iskrenost kod ljudi?

Da li i na koji način bogatstvo menja ljude pitanje je koje se postavlja verovatno otkad postoji civilizacija. I nekada i sada, komentari na račun navodne promene ponašanja kod osoba koje zarađuju veće sume novca su verovatno svakodnevica. Bilo da je reč o zavisti ili pukoj radoznalosti, analiza delovanja bogatog pojedinca je neizbežna tema.

Takvom analizom bavili su se i naučnici. Jedna od najčešćih u internet pretrazi na tu temu je napravljena još 2012, a izradio je Univerzitet Kalifornija Berkli.


Kroz niz interesantnih testova, istraživači su pratili razliku između ljudi sa nižim i višim primanjima. Primera radi, 195 volontera igralo je igru sa kockicom i trebalo je da sami zapisuju rezultat koji su ostvarili, a sve kako bi dobili 50 dolara. Upravo su oni imućniji bili skloniji upisivanju većeg skora nego što su zaista ostvarili.

- Čak i kod ljudi kojima 50 dolara predstavlja relativno mali iznos, varanje je bilo tri puta veće. To zaista pokazuje ekstremni prostor u kom bogatstvo i viši status mogu oblikovati obrasce ličnog interesa i neetičnosti - rekao je autor istraživanja Pol Pif sa Berklija.

U drugoj igri trebalo je da glume poslodavca i dobiju bonus ako zaposle osobu sa što manjom platom i angažovanjem do šest meseci. Na pitanje šta bi uradili da kandidat prihvati malu platu, ali da traži garantovane dve godine rada, oni imućniji su bili spremniji da budu manje iskreni prema toj osobi.


Istraživanje ističe da je spremnost na neetičko ponašanje i neiskrenost kompleksno pitanje i da zavisi od više faktora. Istraživači zaključuju da su bogatiji ljudi više nezavisni i zato manje zabrinuti o tome šta drugi misle o njihovom ponašanju. Status ih čini udaljenijim od društva, navodi se u studiji. Pif zaključuje i da će ovakvo ponašanje biti izraženije u društvima gde je bogatstvo nejednako distribuirano.

S druge strane, istraživanje ukazuje da situacija nije crno-bela i da ima izuzetaka, a kao primer se navode bogate osobe iz Enrona i Vorldkoma koje su otkrile i ukazale na probleme u upravljanju ovim kompanijama. Takođe, puno je i bogatih koji su veliki filantropi poput Bila Gejtsa i Vorena Bafeta.

Ovom temom bavili su se i na Šenzen univerzitetu u Kini, zemlji koja beleži snažne stope rasta broja bogatih. Pokušali su da objasne šta leži u osnovi takvog ponašanja. Ukazuju na dva potencijalna razloga: narcizam i fokusiranost na sebe, kao i manja bojazan od negativnih ocena okoline. Zaključili su da su bogatiji više spremni na neiskrenost.

Međutim, pitanje iskrenosti nije univerzalno povezano sa imovinskim statusom. Dilema da li sa rastom bogatstva opada nivo iskrenosti ima, zbog svoje kompleksnosti i nemogućnosti pružanja definitivnih odgovora, razloge za i protiv. U nastavku donosimo najčešće razloge koji se navode u različitim diskusijama.


Veće privilegije i osećaj moći mogu da utiču na ljude da se osećaju kao da su iznad društvenih normi, pa i zakona. To može da smanji potrebu za iskrenošću.

S druge strane, postoji i uvek prisutan strah od gubitka bogatstva, pa neiskrenost može da bude sredstvo za zaštitu imetka.

Veće bogatstvo otvara nove prilike za dalje uvećanje imovine, što može podstaći dalje neetično ponašanje.

Izolovanost od drugih ljudi takođe može da vodi ka udaljavanju od iskrenosti. Kako ne dele iste probleme i vrednosti sa manje imućnima, bogati mogu imati i smanjeni osećaj za moralnu odgovornost i iskrenost.

I na kraju, novac pruža i više resursa da se opravda neiskrenost.

Univerzitet Kalifornija Berkli

Šenzen univerzitet

Bil Gejts

Voren Bafet

iskrenost i bogatstvo

bogati

laganje