Ko sve živi od snimanja filmova i serija u Srbiji?

Sve više holivudskih produkcija, a poslednjih godina i moćnih indijskih, bira Srbiju za destinaciju na kojoj će snimati filmove i serije sa milionskim budžetima i potencijalom da postanu svetski blokbasteri. Prateće usluge, od hotela i keteringa do prevoznika, pruža armija manjih i većih firmi koje se bore da ostanu u tom zanimljivom i dinamičnom poslu, uprkos sve izraženijem nedostatku radne snage.

Većina holivudskih filmskih radnika ili je bila ili poznaje nekoga ko je od sredine prošlog veka do danas snimao u Srbiji, što je jedan od razloga što se poslednjih godina sve više njih nađe na našim destinacijama. Kada je o smeštaju reč, od otvaranja 1957. hotel Metropol Palace je za ljude iz filmske industrije bio prvi izbor.

- Metropol ima istoriju slavnih imena. Pre više od pola veka kod nas su boravili Sofija Loren, Elizabet Tejlor, Vitorio de Sika i mnogi drugi. Osoblje hotela tada je naučilo šta je potrebno za tu vrstu klijenata, a to iskustvo se prenelo i na sadašnje generacije, gotovo se može govoriti i o specifičnoj školi hotelijerstva - kaže za B&F Nikola Dedović, direktor hotela Metropo".

Ocenjuje da je prisustvo filmske industrije doprinelo menjanju slike formirane devedesetih o nama kao negativcima. Povratku filmskih ekipa u Srbiju doprinelo je to što arhitektura u našim gradovima i priroda mogu da "odglume" evropske i mnoge druge sredine, ali i to što naši ljudi, vrhunski profesionalci iz te industrije, znaju da pričaju sa stranim produkcijskim kućama.

- Prošle godine u decembru bio je ovde Frank Grilo, koji se ranije proslavio filmom "Lamborgini", pa Olga Kirilenko, Džoni Dep je ovde boravio više puta u poslednjih pet godina, tu su glumci koji rade planetarne hitove i poznate filmove. Za imidž hotela mnogo znači kad pored gosta u baru prođe neko svetski poznat. Ali, ne samo za hotel, to je dobra slika o zemlji - kaže Dedić.

Dodaje da se dešava da neko iz ekipe ima posebne zahteve, ali produkcije to najave nekoliko nedelja pre dolaska. Tako je jedan glumac tražio isključivo vodu ne tako poznatog azijskog proizvođača, a prva zemlja u kojoj je to moglo da se nabavi je Nemačka.

Napominje da je u Srbiju stigla i indijska produkcija, Bolivud. Iako su za nas ti filmovi nepoznanica, oni pokrivaju područje od 1,5 milijarde stanovnika, celu Južnu i Jugoistočnu Aziju a podjednako dobro plaćaju kao holivudske produkcije.

Saradnju sa filmskom industrijom dugi niz godina neguje i kompanija Jerry Catering Service, a vlasnik i direktor Petar Arbajter kaže za B&F da su tu vrstu keteringa u startu podigli na viši nivo.

- Među prvima smo počeli i odmah uložili u prateću opremu. Kupili smo kamion kuhinju, terensko vozilo koje na lokaciji može da spremi veći broj obroka. Nabavili smo i manja vozila koja prate filmsku ekipu tokom snimanja, pa ljudi mogu da se osveže napicima, sendvičima. U inače dobroj saradnji sa filmskom industrijom i za nas je problem nedostatak osoblja. To je naporan posao, ljudi su na terenu po 18 ili 20 sati, po svakom vremenu, pa ni veliki honorari i do 2.000 EUR nisu dovoljna motivacija - priča Arbajter.

Prema njegovom mišljenju, filmski radnici su zahtevni, mnogi ne razumeju da nije isto spremati hranu u restoranu gde postoji sva logistika i na terenu, u nekoj šumi, gde se vreme planirano za obrok često menja. Tada im, kaže, najviše problema zadaju nadolazeće "zvezde", znaju da budu neprijatne sa osobljem, dok takve ispade nemaju dokazani glumci.

Prihodi od saradnje sa filmskom industrijom u ukupnom poslovanju ove kompanije imaju udeo od 10% do 15%, ali sagovornik B&F napominje da je bilo godina kada je to iznosilo mnogo više, snimalo se po pet filmova godišnje.

- To su velike produkcije, jedan film ima ekipu od 200 ili 300 ljudi koji rade tri do četiri meseca. Mi smo sa 400 zaposlenih u više sektora rada to mogli da ispratimo. Ali tih velikih poslova sada nema, više se snimaju reklame, jer su Amerikanci malo zaustavili snimanja u našoj zemlji zbog politike prema Rusiji - tvrdi Arbajter i podseća da se filmska industrija bez uspeha borila za veće podsticaje, poput Mađara koji na svaki račun potrošen tokom snimanja vrše povraćaj od 25%.

U prihodima Slavoljuba Novakovića, direktora i vlasnika Luxury transporta koji se bavi organizacijom teretnog i putničkog prevoza filmske ekipe, posao sa tom industrijom u koji je ušao pre gotovo dve decenije, učestvuje sa oko 80%.

- Prilično je zahtevno, traži ozbiljnu organizaciju, nema praznika, vikenda, ne postoje vremenski uslovi u kojima se ne radi. Zanimljivo je i dinamično, mnogo se putuje, ali nedostaje slobodno vreme. Ipak, može da se zaradi, zadovoljan sam. To je dobra priča, ozbiljna količina novca preko filma uđe u Srbiju i to je kvalitetniji i čistiji novac nego bilo koja investicija u fabrike koje država subvencioniše. Ovde dođu ljudi koji na hotel, prevoz, nameštaj, kompjutere, lokaciju, scenografiju i mnogo toga potroše po pet i više miliona evra - kaže Novaković za B&F i dodaje da smo ranije bili konkurentniji na tom tržištu, ali da efekat gotovo fiksnog kursa dok cene rastu u dolarima i evrima, odbija strane produkcije.