NavMenu

U jadranskim dagnjama izmerene visoke koncentracije nanoplastike

Izvor: Klima101 Petak, 13.09.2024. 11:10
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/Joycemay)Ilustracija

U istraživanju koje vodi već nekoliko godina dr Dušan Materić, vođa Grupe za mikroplastiku, nanoplastiku i elemente u Centru za studije okoline Helmholc u Lajpcigu, ustanovio je da čovečanstvo samo kroz dagnje godišnje konzumira preko 2 tone nanoplastike.

- Već nekoliko godina, istraživačka grupa koju vodim meri koncentracije nanoplastike u različitim uzorcima iz životne sredine. Koristeći naš novi metod detekcije, do sada smo merili nanoplastiku u uzorcima leda sa oba polarna regiona, u nepristupačnim jezerima Švedske i Rusije, iz gradskog vazduha i sa vrhova Alpa, u morskoj vodi širom planete…
Novo istraživanje, koje je ranije ove godine objavljeno u časopisu Nature Communications – Earth & Environment, bilo je drugačije: prvi put smo merili nanoplastiku u tkivu životinja - kaže dr Dušan Materić u uvodnim rečenicama teksta koji je preneo portal Klima 101.

Ovo istraživanje, kako je naveo, rezultat je projekta i kolaboracije sa kolegama iz Italije, sa Univerziteta u Salentu, gde su odlučili da ispitaju da li se nanoplastika gomila u jadranskim dagnjama.

- Naša analiza je pokazala da tip polimera mikro- i nanoplastike koji smo našli u dagnjama odgovara tipu polimera koji se masovno koristi pri farmerskom gajenju ovih školjki. Kao i druge školjke, dagnje su tzv. sesilni organizmi i hrane se filtracijom malih čestica. Istovremeno, one su izuzetno rasprostranjene, sa dugom istorijom ljudskog konzumiranja: na globalnom nivou, farme dagnji proizvode preko milion tona godišnje. To ih čini izuzetno pogodnim model-organizmom za ovakav tip istraživanja - naveo je.

Rezultati ovog istraživanja su pokazali prisustvo nanočestica plastike u iznenađujućim količinama.

- Na već prvim uzorcima uočili smo da je koncentracija nanoplastike u dagnjama često prevazilazila 72 miligrama po kilogramu školjki (ili 200 miligrama po kilogramu suve mase). To znači da u dagnjama ima nanoplastike više nego npr. gvožđa (67 mg po kilogramu). Drugo iznenađenje je došlo kad smo uporediti rezultate merenja mikro- (>1 mikrometar) i nanoplastike (<1 mikrometar). Naime, ukupna masa nanoplastike bila je slična, ako ne i veća, od mase mikroplastike, što ako se uzme u obzir broj čestica, znači da je broj izmerenih čestica nanoplastike i do milion puta veći od broja čestica mikroplastike - istakao je dr Materić.

Ako se uporede ove brojke sa globalnom industrijom dagnji, dobija se, kako je istakao, i sledeći podatak: ako čovečanstvo konzumira milion tona dagnji godišnje, ono istovremeno, i to samo kroz dagnje, konzumira i preko 2 tone nanoplastike, i bar 2 tone mikroplastike.

On je objasnio i da je merenje nanoplastike u tkivu izrazito teško: gotovo polovina vremena odlazi na proveru moguće kontaminacije biološkog uzorka, a merenje nanoplastike u biološkim uzorcima je izuzetno kompleksan zadatak.- Tkivo dagnji se mora kompletno razgraditi, ali da ta procedura ne deformiše mikro- i nanoplastiku. Nakon razgradnje, uzorak (koji je sada tečan) filtrira se u kaskadi, počevši od veće ka manjoj veličini pora filtera. Potom se filteri analiziraju sa jednim kompleksnim uređajem koji radi na principu tačnog merenja mirisa. Pri merenju se generiše ogromna količina podataka, koji nakon obrade daju vrednost mase svakog tipa plastike - naveo je on.


Sve se to mora uraditi u ekstremno čistim uslovima, kako bi se izbegla kontaminacija sa npr. česticama nanoplastike iz laboratorije.

- U našem istraživanju, došli smo do još jednog upečatljivog rezultata, koji može ponuditi makar jedno rešenje za ovaj problem. Naime, naša analiza je pokazala da tip polimera mikro- i nanoplastike koji smo našli u dagnjama odgovara tipu polimera koji se masovno koristi pri farmerskom gajenju ovih školjki. Drugim rečima, dagnje gajene na plastičnim stubovima ili užadima od plastike pokazuju veliku količinu usvojenih nanočestica te iste plastike. Krajnje je netačan stav da se plastika ne razgrađuje, pa da je stoga ona dobar materijal za gajenje školjki. Naši rezultati ukazuju da UV zračenje, koje je na moru izrazito intenzivno, u kombinaciji sa prisustvom i mehaničkim dejstvom morske vode, ubrzavaju formiranje nanoplastike, koju ovi organizmi, u potrazi za hranom, usvajaju u velikim količinama. Rešenje je, makar u ovom slučaju, jednostavno. Ukoliko želimo da smanjimo koncentracije plastike u dagnjama, farme dagnji treba da se vrate tradicionalnim, prirodnim materijalima gajenja, baziranim na celulozi (drvo, užad od prirodnih materijala, itd). Time bi količina nanoplastike usvojene u organizme dagnji trebalo da opadne na (mestimično visoke, ali uslovno rečeno podnošljive) ambijentalne vrednosti koje nalazimo u morskoj vodi - zaključak je koji je izneo dr Materić.

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.