Setva uljane repice zavisi od količine kiše koja će pasti

Poljoprivrednik Sava Karanjac iz Konaka se proizvodnjom uljane repice bavi poslednjih šest godina. Svake jeseni ovom kulturom zaseje oko 30 hektara, a toliko planira da poseje i ove godine.

- Kada govorimo o zasnivanju nove proizvodnje repice trenutno najveći problem jeste suša. Zemljište je jako suvo i tvrdo, pa je priprema za setvu u ovim uslovima neizvodljiva. Setvu očekujem tek posle nekoliko kiša, a ne pre kraja septembra - objašnjava Sava Karanjac, poljoprivrednik iz Konaka.

Iako je optimalni rok za setvu uljane repice kraj avgusta i početak septembra, ovaj posao se, kaže, već nekoliko godina pomera za kasniji period.

- Poslednjih nekoliko godina se rok setve, zbog sušne jeseni, pomerio do kraja septembra. Prošle godine smo čak ušli i u oktobar, pa su prinosi bili solidni s obzirom na godinu kakvu smo imali. Prednosti uzgajanja ove kulture jesu prvi novac od nje, solidna cena i izbegavanje rizika suše - dodaje naš sagovornik.

Da proizvođači i dalje razmišljaju da li da seju uljanu repicu ove godine potvrđuju i predstavnici semenskih kuća.

- Proizvođači su, s obzirom na vremenske prilike kakve su bile u prethodnom periodu, delimično nabavili seme za setvu uljane repice. Deo proizvođača i dalje ne nabavlja seme zbog bojazni da im ono ne ostane neposejano u slučaju da se ne stvore optimalni uslovi za pripremu zemljišta i setvu ove kulture - navodi Ivica Živanov, promoter Pionira.

Količine semena koju su proizvođači za sada naručili ili već kupili su, kaže, značajno manje nego prošle godine.

- To ne znači da će biti drastičanog pada površina pod ovom kulturom u ovom delu Banata, jer bi nekoliko litara kiše popravilo situaciju i vratilo zainteresovanost za setvu uljane repice. U svakom slučaju postoje i proizvođači koji su definitivno odustali od ove kulture zbog loših ovogodišnjih prinosa. Deficit zimske vlage, a kasnije i sušan i topao period u aprilu uticali su na prilično slab prinos uljane repice. Mislim da je za očekivati blagi pad zasejanih površina ove jeseni - dodaje sagovornik RTS-a.

Uljana repica je, kaže, u delu Srednjeg Banata koji obuhvata opštine Žitište, Sečanj i Novu Crnju uglavnom zastupljena na terenima gde postoje parcele četvrte i pete klase i gde druge kulture teže uspevaju.

I agronomi se slažu da je o setvi uljane repice rano govoriti, jer optimalni rok za njenu setvu uveliko teče.

- Naši kooperanti su delimično nabavili seme, ali ima i onih koji čekaju da vide da li će setva uopšte moći da se obavi. Najveći problem trenutno je nedostatak vlage u zemljištu. Prva priprema tj. obrada na parcelama gde će se sejati repica se obavila odmah nakon skidanja žitarica. Drugu pripremu koja se obavlja neposredno pred setvu repice nije moguće obaviti u ovim uslovima - kaže Dejan Sekulić, agronom imanja PD Graničar iz Konaka.

Proizvođači sada mogu jedino da nabave seme i čekaju da vide koliko će kiše pasti, jer trenutno na svojim parcelama ne mogu ništa da rade.

- Kako nam sada zemljište izgleda, potrebno je bar 50 litara kiše da bi se obavila kvalitena priprema i setva uljane repice - navodi ovaj agronom.

Iako smo i ranije imali setvu uljane repice izvan optimalnih rokova, u ovom trenutku, kažu stručnjaci, nemoguće je predvideti kako bi se ovogodišnja kasnija setva mogla odraziti na budući prinos. Sve zavisi kada će "doći" zima i kakva će biti tj. u kom stadijumu razvoja će biljke repice ući u zimski period.

Prema proceni Poslovne zajednice za industrijsko bilje, uljana repica se u Srbiji gaji na oko 25.000 hektara, a postoji mogućnost da zauzme oko 60.000 hektara. Najčešće se izvozi kao seme, a ne kao finalni proizvod.

U Evropi, uljana repica je glavni izvor biljnog jestivog ulja, a u svetu je druga najvažnija industrijska biljka. Najveći proizvođači su Kina, Indija, Kanada, Poljska, Nemačka, Francuska i Velika Britanija.