Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Gubici zbog suše u biljnoj proizvodnji oko 670 mil USD?
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay / Luis Iranzo Navarro-Olivares)
Osim subjektivnih nelagodnosti, čovek ipak sebi nađe način kako da reši ovaj problem. Međutim, biljke (ili bar one koje se ne uzgajaju u kontrolisanim uslovima), nemaju ugođaj rashlađene prostorije klima uređajem, niti neophodnu tečnost da se hidriraju. To je dovelo do gubitaka u prinosima, kao i finansijskom gubitku na nivou ukupne (za početak) biljne proizvodnje.
Gubici kukuruza - oko dva miliona tona
Kukuruz tradicionalno zauzima najveće površine na našim poljima. Ove godine to je 961.000 hektara, što je oko 30% ukupnog korišćenog poljoprivrednosg zemljišta u Srbiji. Kakav prinos možemo očekivati?
Prognoze su veoma različite od regiona do regiona, ali u nekim blago optimističkim očekivanjima u ovim okolnostima, prinos bi mogao da bude u proseku oko 5,1 t/ha. Ako za reperni prinos u uobičajenim godinama uzmemo prinos od 7,2 t/ha, kakav je prinos inače bio prošle godine, dolazimo do ukupnog gubitka od oko dva miliona tona. Taj gubitak je direktna posledica nedostatka vlage i visokih temperatura.
- Dakle, kada manjak proizvodnje od dva miliona tona pomnožimo sa nekim pretpostavljenim prosečnim cenama na svetskim berzama u toku nastupajuće ekonomske godine od 190 USD za tonu, dobijamo cifru od 380 mil USD umanjenog prihoda. Mnogo - navodi Galetin.
Prinos suncokreta oko 2,4 t/ha
Suncokret je sledeća ratarska kultura po zastupljenosti u setvenoj strukturi sa oko 250.000 hektara. Ni ova, na visoke temperature i manjak vlage, otporna biljna vrsta nije odolela vremenskim uslovima tokom leta.
- Ponovo, hrabro ulazim u procenu ovogodišnjeg prinosa od oko 2,4 t/ha. U odnosu na prošlogodišnji prinos od 2,85 t/ha, to je manje od očekivane proizvodnje na bazi setvene površine, ukupno 112.500 tona, što na bazi pretpostavljene otkupne cene od 400 USD za tonu, predstavlja finansijski gubitak od 45 mil USD - piše agroekonomista.
Soja najteže podnela sušu
Soja je ove godine zauzela oko 220.000 hektara naših njiva. Soja je najteže podnela ove vremenske (ne)prilike. Ako se uzme u obzir veliki deo površina koje su bukvalno zaorane i sa kojih nije požnjeven ni jedan kilogram zrna, procena je da bi prosečan prinos soje mogao biti oko 2,0 t/ha.
- U odnosu na očekivan prosečan prinos od 3,0 t/ha, dolazimo do pada proizvodnje od 1,0 t/ha, što je na ukupnoj posejanoj površini manjak od 220.000 tona. Očekivana prosečna cena soje u toku ekonomske godine je oko 550 $/t, odnosno ukupan gubitak bi finansijski bio 121 mil USD - navodi autor i dodaje:
- Da ne ulazimo u ovu analitiku za ostale ratarske kulture, koje su znatno manje zastupljene na našim poljima, samo od ove tri ratarske kulture (pšenica nema gubitke u proizvodnji) šteta izosi oko 546 mil USD.
Šta je sa voćem i povrćem?
U Srbiji se pod voćarskim kulturama nalazi oko 150.000 hektara. Na ovim površinama uobičajeni prinos iznosi oko 1,5 miliona tona voća.
Voće je osim letnjih žega i nedostatka padavina, imalo problem kasnog mraza u aprilu i ranog cvetanja usled blage klime u zimskim mesecima. Sve to, po rečima stručnjaka za voćarstvo će u proseku imati za posledicu pad proizvodnje od najmanje 10%, odnosno pad za oko 150.000 tona.
- Pomnožimo li ovu količinu sa nekom pretpostavljenom prosečnom cenom za voćarske kulture od 0,5 USD po kilogramu, dolazimo do cifre od 75 mil USD - piše Galetin.
Istom logikom je obračun gubitka i kod povrtarskih kultura. Naime, pod povrtarskim kulturama je približno 100.000 hektara. Očekivani prinos je oko jedan milion tona povrća. Pad proizvodnje se očekuje slično kao i kod voćarskih kultura za oko 10%, što bi iznosilo oko 100.000 tona, odnosno pretvoreno u apsolutne finansijske vrednosti, uz jediničnu cenu od 0,5 dolara za kg, gubitak bi iznosio oko 50 mil USD.
Šteta je i veća?
Na bazi grubih procena za napred obrađene prinose biljnih kultura koje u strukturi korišćenog poljoprivrednog zemljišta učestvuju sa oko 80% dolazimo do pretpostavljenog gubitka kao posledice suše i visokih temperatura od 671 mil USD.
- Iskreno se nadam da sam napravio pogrešne procene i da je ova šteta manja od izračunate cifre. Međutim, bojim se da je veća. Razloge nalazim u okolnosti da je ovako izračunata šteta samo neposredan gubitak izračunat na bazi umanjenih prinosa konkretnih poljoprivrednih proizvoda, ali posredna šteta je mnogo veća.
Reč je o faktoru multiplikacije koji prosto moramo uvažiti kao činjenicu. Naime, gubici koje će neposredno pretrpeti naši ratari, voćari i povrtari će se reflektovati i na lošije uslove poslovanja naših stočara, prerađivača voća i povrća, fabrika stočne hrane i svih dugih karika u prehrambenom lancu "od njive do trpeze".
Sa druge strane, lošija proizvodnja, neminovno dovodi naše poljoprivrednike do granice rentabilnosti odnosno isplativosti proizvodnje. A kada vam se to desi peti put u poslednjih deset godina, tada vam se značajno smanjuju investicioni kapaciteti i jednostavno vaš biznis tavori, a kada se to desi teško da možete očekivati veća ulaganja u proizvodnju narednih godina. To su posredne štete koje u konkretnom trenutku nisu tako vidljive, ali značajno devastiraju čitavu privrednu granu - ističe Žarko Galetin.
Od početka ovog veka šteta 6,8 mlrd EUR
Najgori scenario je da izvestan broj poljoprivrednih proizvođača "seli" svoj kapital u druge manje rizične delatnosti.
Koliko su štete od loših vremenskih prilika ugrozile i osiromašile našu poljoprivredu, najbolje pokazuje podatak da je od početka ovog veka, pa do prošle godine po nekim proračunima u Srbiji šteta naneta poljoprivredi kumulativno 6,8 mlrd EUR.
Prema podacima FAO organizacije, šteta od vremenskih nepogoda u svetu u poslednjih 30 godina je čak 3.800 mlrd USD.
Tagovi:
Žarko Galetin
kukuruz
suncokret
soja
suša
gubici zbog suše u biljnoj proizvodnji
prinos kukuruza
prinos suncokreta
prinos soje
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.