Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Produbljuje se kriza u evropskoj hemijskoj industriji - Uz skupe energente, pogoršava je i Kina
Komentari
Ilustracija (Foto: Aykut Erdogdu/shutterstock.com)
Zbog nedostatka domaće potražnje, Kina beleži rekordan izvoz hemikalija, što utiče da cene ovih proizvoda u Evropi padaju. Procenjuje se da hemijska industrija neće izaći iz ekonomske krize 2024.
Ovo pokazuje analiza podataka koju su sproveli konsultantska kuća ICIS i Handelsblat. Kina beleži prekomernu proizvodnju osnovnih hemikalija, kao što je plastika, a zbog toga su posebno pogođene Evropa i Nemačka.
Prema ICIS-u, Kina je pustila u rad ogromne količine novih kapaciteta od 2020. godine i sada se sve više gura na globalno tržište. Međutim, potražnja je tamo i dalje slaba, jer nije došlo do očekivanog globalnog oporavka privrede.
Ta situacija vrši pritisak na cene, a time i na profitne marže proizvođača osnovnih hemikalija. Najveća nemačka hemijska kompanija BASF suočava se sa problemima, kao i njeni konkurenti u Evropi.
BASF proizvodi velike količine osnovnih hemikalija i plastike za globalno tržište i za sopstvenu preradu. U drugom kvartalu 2024. BASF je zabeležio pad cena za skoro sve osnovne proizvode, od kojih su neki bili i dvocifreni. Neto profit kompanije pao je za 18%, a pominje se rizik daljeg pada cena.
BASF je već odgovorio na ekonomske probleme programom uštede od milijardu evra, uključujući ukidanje radnih mesta. Ovo je posebno pogodilo matičnu fabriku kompanije u Ludvigshafenu, u kojem su ranije već zatvoreni neki pogoni. Uprava je već nagovestila da bi moglo doći do daljeg smanjenja proizvodnje.
BASF je odličan primer trenutnih problema hemijske industrije - više cene gasa su znatno poskupile energetski intenzivnu proizvodnju u Nemačkoj. Iako su cene struje i gasa nedavno ponovo pale, prema proračunima ICIS-a, one su i dalje iznad dugogodišnjeg proseka između 2012. i 2020. godine.
BASF je u drugom kvartalu 2024. godine prijavio promet od 16,1 mlrd EUR, 1,2 milijarde manje nego u istom periodu prošle godine.
Ovaj konkurentski nedostatak posebno utiče na proizvođače u trenutnoj ekonomskoj krizi. Prodajne cene za velike površine osnovnih hemikalija su niske, a globalni višak kapaciteta je visok. Iskorišćenost postrojenja je u nekim slučajevima na nerentabilnom nivou ispod 70 odsto. Handelsblat piše da izlaz iz krize nije ni na vidiku.
ICIS govori o "savršenoj oluji" za industriju koja će se verovatno nastaviti još neko vreme. Tržišni stručnjaci ne očekuju da će se globalni višak kapaciteta u osnovnim hemikalijama brzo smanjiti – naprotiv: 2024. dostići će rekordnih 222 miliona tona i nastaviće da raste 2025. godine.
Naročito u Kini, u narednim godinama planiraju se dalji veliki petrohemijski kompleksi. Zemlja već dobrih deset godina masovno širi svoje hemijske kapacitete jer želi da bude samodovoljnija u svojoj ekonomiji. Međutim, poslednjih godina je pokrenuto daleko više kapaciteta nego što je potrebno na tržištu.
To pokazuju podaci rejting agencije S&P za dva važna materijala – polipropilen i polietilen. Oba se široko koriste kao za pakovanje, na primer. Do 2019. potražnja u Kini je rasla čak i brže od nove ponude tamo. Nakon toga se tržište okrenulo: kapaciteti u Kini su rasli dva do tri puta brže od potražnje u zemlji.
Ova prekomerna ponuda sada je "poplavila" tržišta van Kine. U 2023. godini zemlja je već izvezla hemikalije i plastiku u vrednosti od 260 mlrd USD, dva i po puta više nego 2016, pokazuju statistike Svetske banke.
Proračuni Handelsblata pokazuju da se kineski hemijski izvoz sve više sliva na evropsko tržište. U 2011. i 2016. godini, oko 20% izvoza hemikalija iz Kine otišlo je u Evropu. U 2021. ovaj broj je već iznosio 25%.
Posebno je uspešan izvoz osnovnih hemikalija. Smatra se da su oni uglavnom zamenljivi proizvodi kojima se trguje širom sveta po sličnim cenama. Troškovi proizvodnje su zato ključni kada je u pitanju konkurentnost – a oni su niži u Kini nego u Evropi. ICIS navodi da kineska dominacija u određenim ključnim hemikalijama brzo raste.
Dva važna faktora stoga utiču na osnovne evropske hemikalije - jeftin uvoz iz Kine dolazi na tržište, primoravajući evropske proizvođače da smanje svoje cene, a s druge strane, troškovi proizvodnje su veći zbog skupe energije.
Posledice su već očigledne - Evropa je sve manje sposobna da se snabdeva osnovnim petrohemijskim proizvodima. Oko 56% hemikalija koje se uvoze u Evropu dolazi iz ovog segmenta. U 2017. ova cifra je iznosila 47%, prema podacima Evropskog saveta hemijske industrije.
Kriza primorava kompanije da zatvore fabrike. Prema podacima ICIS-a, planirano je ili je već sprovedeno zatvaranje 40 pojedinačnih pogona, a više od polovine ovih projekata gašenja je u EU i Velikoj Britaniji.
Analitičari očekuju da će oporavak hemijske industrije biti mnogo sporiji nego u prethodnim krizama i da bi mogle proći godine dok rastuća tražnja ne premaši višak ponude. Analitičari smatraju da su dalje smanjenje kapaciteta i zatvaranje fabrika na lokacijama sa visokim troškovima gotovo neizbežni.
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.