Pojačan nadzor nuklearki zbog Zaporožja – Da li je Srbija spremna u slučaju katastrofe?

Naš Direktorat za nuklearnu bezbednost je u stalnom kontaktu sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA), čiji je član i Srbija.

Maja Eremić Savković, načelnica u Direktoratu za nuklearnu bezbednost Srbije, rekla je za RTS da na osnovu poslednjih zvaničnih izveštaja Direktorata u proteklih 48 sati nije došlo do povećanja nivoa radioaktivnosti u nuklearki u Zaporožju, Evropi i našoj zemlji.

- I dalje kontrolišemo radioaktivnost u vazduhu putem mernih stanica u našoj zemlji. Događaj koji se desio u nedelju, u kasnim večernim satima bilo je evidentiranje dima u delu nuklearke u Zaporožju, koji nije mogao da utiče na nuklearnu sigurnost elektrane i da dovede do katastrofalnih događaja i akcidenata - ukazuje Eremić Savkovićeva.

Napominje i da prema svim izveštajima IAEA, nivo radioaktivnosti nije bio povišen.

Prema njenim rečima, ovakav događaj, imajući u vidu da se nuklearke nalaze u području ratnih dejstava, utiče na njenu bezbednost, što treba izbeći.

- Međunarodna javnost stalno naglašava da nuklearne elektrane treba o izmestiti iz samog sukoba, ako je to moguće - podseća Eremić Savkovićeva.

Direktorat i međunarodna javnost, od početka ratnih dejstava, od februara 2022. godine, intenzivno razmenjuju informacije i analiziraju situaciju u Ukrajini - radijacionu i nuklearnu sigurnosti i bezbednosti na teritoriji Ukrajine, kaže načelnica u Direktoratu.

- Procenjujemo na koji način bi bilo kakav akcident na toj teritoriji mogao da utiče na radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost naše zemlje. Intenzivno pratimo nivo radioaktivnosti u životnoj sredini, putem našeg redovnog monitoring - objasnila je Eremić Savkovićeva.

Ističe da intezivno prate merenja doze gama zračanja u vazduhu i radioaktivnost zato što bi se, u slučaju da dođe o nuklearnog akcidenta, širili putem kretanja vazdušnih masa i padavina.

Nuklearka Zaporožje ne radi, ali u njoj je ipak i nuklearni materijal i nuklearni otpad, pa se postavlja pitanje koliko su zaštićeni.

- Sve aktivnosti nuklearke su u protekle dve godine svedene na minimum. Reaktori su u fazi hladnog gašenja. Preduzete su sve sigurnosne i bezbednosne mere kako bi se ublažio bilo kakav potencijalni akcident - dodaje gošća Dnevnika.

Maja Eremić Savković ukazuje i da nuklearku u Zaporožju prati niz drugih postrojenja.

- Imajući u vidu dosadašnje iskustvo i praćenje rada u elektrani, sve sigurnosne i bezbednosne mere primenjuju se redovno. Do sada nije došlo akcidenta, ali treba pratiti situaciju i izuzeti ako je moguće nuklearne elektrane i druge radijacione objekte iz ratnih dejstava - ističe Eremić Savkovićeva.

Maja Eremić Savković kaže da Srbija ima i simulacije na moguće akcidente u nuklearki i smatra da je naša zemlja spremna u velikoj meri na takve situacije.

- Postoje određeni kapaciteti kojima raspolažemo u regulatornom telu. Tu je i naša stručna javnost i laboratorije koje su podrška prilikom donošenja odluka. Niz informacija je potrebno da biste doneli odluku koje mere treba primeniti kako bi zaštitili život i zdravlje naših građana - rekla je Eremić Savkovićeva

Prema njenim rečima, poslednjih godinu i po dana postoji specifičan program koji ima mogućnost procene kretanja radioaktivnog oblaka, te doze koju bi primilo naše stanovništvo ako bi došlo do akcidenta prilikom koga bi se oslobodile radioaktivne supstance u životnu sredinu.

- Taj program koji posedujemo, jedna je od dodatnih informacija pri donošenju odluka. Tu je i komunikacija sa međunarodnom zajednicom,te naši sistemi merenja doze gama zračenja u vazduhu, laboratorije koje bi merile radioaktivnost na teritoriji zemlje - objašnjava Eremić Savkovićeva.

Ukazuje i da da prilikom samog akcidenta ili informacije da je došlo do njega, već se u napred primenjuju mere zaštite za naše stanovništvo

Instalirane su nove merne stanice za merenje radijacije širom Srbije, a ukupno ih ima 31.

- Imamo četiri nove stanice koje ukazuju koji radio-nukleidi su u vazduhu, kao i jednukoja meri radioaktivnost aerosola. Od sedam koje smo imali u proteklom periodu, sada imamo preko 30, gde možemo dobiti ovakve podatke. Uglavnom je cela površina naše zemlje pokrivena, sa akcentima na delove koji su bliži nuklearkama u našem okruženju - navodi gošća Dnevnika i dodaje da su to Mađarska, Bugarska, Rumunija.

Ostalo je da se instalira još jedna stanica koja bi merila radioaktivnost reke Dunav i na taj način bi dodatno kontrolisali radioaktivnost te reke, koja je nizvodna od nuklearne elektrane Pakš.

Maja Eremić Savković kaže da se naše stanovništvo plaši svega što ne možemo da osetimo našim čulima na uobičajan način.

- Svako korišćenje izvora u skladu je sa procedurama i zakonskim propisima. korišćenje nuklearki koje mi nemamo, daju pozitivan doprinos našem životu, imajući u vidu da se izvori zračenja koriste u medicini i industriji,kao i da su u budućnosti jedan od izvora električne energije. Pravovremene i tačne informacije su važne - zaključila je Maja Eremić Savković.